Neko individualno, neko grupno: Da li je i rešenje Apelacionog suda pokazalo gde je mesto struke u slučaju nadstrešnica?

Apelacioni sud u Novom Sadu svojim rešenjem odbio je žalbe branilaca šest inženjera, kao i bivšeg direktora Infrastrukture železnice Srbije Nebojše Šurlana, koji su od prvog dana na optužnici. Međutim, ono što je vredno pažnje u ovom dokumentu, u koji je Forbes Srbija imao uvid, jeste način na koji su obrazlagani delovi odluke kada je reč o svakom optuženom pojedinačno.

Iako možda to nije od presudnog značaja, svesno ili ne, potreba za efikasnošću ili nešto drugo, za šestoro inženjera koji su sve vreme bili i sada ostaju na optužnici vidljiv je drugačiji pristup u odnosu na one koji su ovim rešenjem „vraćeni“ na optužnicu, a deo su grupe koju javnost percipira kao „politički deo“ optuženih. Odnosno, oni koji su službena ili postavljena lica.

Za njih je, to se vidi iz rešenja, Apelacioni sud našao za shodno da citira delove optužnice, ali da za svakog ponaosob pruži i svoje viđenje opravdanosti sumnje zašto bi trebalo da se nađu na optužnici. Za one koji su deo tzv. struke, to ni nije bio slučaj, osim delimično u slučaju Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića.

Pristup

Naime, u drugom delu rešenja, gde se razmatraju žalbe branilaca Šurlana i inženjera Slobodana Naumovića, Milana Jelkića, Ljiljane Milić Marković, Jasne Stojiljković Milić, Zorice Slavković Marjanović i Dušana Jankovića, Apelacioni sud je nešto drugačije objasnio svoje stanovište.

Samo je u slučaju Šurlana Apelacioni sud dodao svoje objašnjenje. Kada je reč o inženjerima, zadržao se samo na citiranju navoda iz optužnice i to – grupno. Najpre su svi navodi protiv njih iz optužnice pomenuti da bi onda bila data zbirna ocena za sve.

Da li je reč samo o pitanju efikasnosti ostaje nedovoljno jasno. Iako je reč o grupi srodnih delatnika na ovom projektu, ipak je reč o svakom od optuženih, sa svojim braniocima i argumentima, te je možda trebalo zadržati isti princip kao i kod optuženih koji su vraćeni na optužnicu. Uz to, slično kao kod Marine Gavrilović i Dejana Todorovića iz nadzora, predstavnici izvođača Zorica Slavković-Marjanović i Dušan Janković su „obrađeni“ zajedno. Iako su imali istu vrstu posla, imali su podeljene uloge.

Šurlan

Kada je reč o odluci u vezi sa Nebojšom Šurlanom, u rešenju se navodi da postoji opravdana sumnja da je izvršio krivično delo jer nije organizovao proces rada na način koji bi se obezbedilo održavanje objekta. Kao i da nije izdavao naloge za vršenje redovnih pregleda čiji je cilj utvrđivanje i ocena stanja konstrukcije stanične zgrade, koja predstavlja objekat sa specifičnim i nestandardnim konstrukcijskim sistemima.

Ti pregledi se vrše u razmaku koji ne sme biti duži od pet godina. Sud se kada je reč o dokazima oslanja na pisanu dokumentaciju Infrastrukture železnice Srbije iz koje proizilazi da se nije sprovodilo redovno održavanje građevinske infrastrukture u skladu sa zakonskim okvirima niti u skladu sa internim aktima.

Takođe se ističe da se nije postupilo ni po intervencijama Direkcije za železnice koja je nalagala mere odnosno da te mere nisu sprovedene. Dodaje se i da je, po nalazu veštaka, izostankom održavanja objekta izostalo i identifikovanje propadanja kablova u zategama, a do kojeg je dovela korozija.

Zbog toga Apelacioni sud zaključuje da Viši sud pravilno izvodi zaključak da postoji opravdana sumnja da su propusti Šurlana u uzročno-posledičnoj vezi sa posledicom koja je nastupila padom nadstrešnice. Objašnjava se da je kao v.d. generalnog direktora Infrastrukture železnice bio u obavezi između ostalog da organizuje i rukovodi procesom rada i odgovara za zakonitost rada preduzeća.

„Činjenica da je projekat rekonstrukcije već bio započet, ne isključuje obavezu okrivljenog u svojstvu generalnog direktora da do početka radova organizuje proces rada na način kojim bi se obezbedilo održavanje objekta“, daje svoje viđenje Apelacioni sud.

Opštepriznata i opšteprihvaćena pravila

Apelacioni sud smatra i da se navodima branilaca Šurlana samo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i daje sopstvena ocena dokaza. „Pri čemu ne ukazuju na činjenice, okolnosti ili dokaze koji nisu bili predmet ocene Višeg suda, a koji bi mogli dovesti u sumnju pravilnost činjeničnog utvrđenja i drugačije odluke suda, zbog čega su odbačeni“, navodi Apelacioni sud.

Dato je i objašnjenje da krivično delo nepropisno i nepravilno izvođenje radova čini lice koje ne postupi po propisima ili opštepriznatim tehničkim pravilima i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

Ovde je interesantno da se u rešenju sud poziva, na nekim mestima, na opštepriznata, a na drugim na opšteprihvaćena tehnička pravila u građevinarstvu. Iako je možda samo reč o semantici, ovo je mesto koje su branioci „napadali“ i u fazi istrage tvrdeći da nije jasno šta su ta opšteprihvaćena pravila struke.

Nakon obrazloženja za Šurlana, Apelacioni sud u svom rešenju nastavlja da podseća za šta optužnica tereti svakog od inženjera.

Naumović

Optužnica za Slobodana Naumovića koji je bio projektant za projekte konstrukcije u svim fazama izrade tehničke dokumentacije navodi da nije postupio po propisima i opšteprihvaćenim pravilima koji važe u oblasti građevinarstva. Tvrdi se da pri izradi idejnog projekta nije prethodno ocenio primerenost objekta za rekonstrukciju što je obaveza projektanta građevinske konstrukcije pre početka rekonstrukcije. I da nije utvrdio tehnička svojstva postojeće konstrukcije zgrade. Niti je tehnička dokumentacija sadržala prikaz stanja bilo na osnovu arhivskog projekta ili snimanja stanja zgrade.

Dodaje se da nije ni pregledao zgradu na način kojim bi se uočio nedostatak u delu konstrukcije i potreba za detaljnijim pregledom i eventualnim intervencijama. Dodatno, nije razmatrao nadstrešnicu kao sastavni deo konstrukcije stanične zgrade, kao ni ostale elemente postojeće konsturkcije zgrade. Niti je sproveo potrebne kontrole nosivosti nadstrešnice bez obzira na oslanjanje kaljenog stakla i aluminijumske podkonstrukcije iako je nadstrešnica time bila dodatno opterećena u meri većoj od projektovane. Potom je te propuste ponovio u projektu za građevinsku dozvolu gde nije uneo bilo kakve navode o nadstrešnici, kao i u projektu za izvođenje.

Jelkić

Milan Jelkić kao glavni projektant idejnog projekta, koji određuje šta će sve sadržati tehnička dokumentacija, prema navodima optužnice, nije postupio u skladu sa pravilnikom koji propisuje da dokumentacija sadrži i prikaz stanja utvrđen na osnovu arhivskog projekta ili snimka stanja. On nije ukazao investitoru da je potrebno snimiti stanje konstrukcije jer ne postoji arhivski projekat, a reč je o starom objektu, specifične konstrukcije. A ipak je overio glavnu svesku projekta. Time je propušteno da se utvrdi postojanje korozije u zategama, smatra tužilac.

Milić Marković

Ljiljana Milić Marković je posle Jelkića preuzela ulogu glavnog projektanta za projekte za građevinsku dozvolu i za izvođenje. Slično Jelkiću, optužnica tvrdi da nije ukazala na potrebu izrade elaborata o proceni stanja konstrukcije zbog nedostatka arhivskog projekta, starosti objekta i njegove konstruktivne specifičnosti. Ipak je svojim potpisom overila glavnu knjigu, a isto je ponovila i kod izrade projekta za izvođenje. Time je propušteno da se utvrdi da je došlo do pojave korozije na zategama.

Stojiljković Milić

Jasna Stojiljković Milić je bila osoba zadužena za tehničku kontrolu Naumovićevog projekta. Kako se navodi u rešenju, pozivajući se na optužnicu, ona je prilikom kontrole i izrade izveštaja propustila da navede da taj projekat ne sadrži sve potrebne delove. Odnosno, da ne sadrži deo koji se odnosi na ocenu stanja postojećeg objekta, kao i da nisu vršeni prethodni istražni radovi koji se odnose na stabilnost objekta. Pre svega, da nedostaje snimak stanja postojećeg objekta.

Time je, tvrdi tužilac u optužnici, postupila suprotno pravilniku jer nije proverila da li u projektu sadržani svi potrebni podaci i podloge odnosno da li je projektom obezbeđena ispunjenost osnovnih zahteva za objekat (između ostalih i stabilnost). Umesto toga je, prema tvrdnji optužnice, u izveštaju konstatovala da se projekat prihvata i da su ispravno primenjeni rezultati svih prethodnih i istražnih radova. Kao i da je projektom obezbeđena ispunjenost osnovnih zahteva za objekat. Time je u postupku tehničke kontrole propustila da naloži mere na osnovu kojih bi bilo moguće utvrditi da je na došlo do korozije na zategama, stoji u objašnjenju.

Slavković Marjanović i Janković

Zorica Slavković Marjanović i Dušan Janković bili su odgovorna lica za izvođenje građevinskih radova. Optužnica ih tereti da nisu postupali u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji dok su obavljali ove poslove jer je citiranim odredbama predviđeno da izvođač pisanim putem upozorava investitora, a po potrebi i stručni nadzor, o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koji su od uticajana izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije.

Optužnica ih tereti da nisu obezbedili izvođenje radova na način da budu ispunjeni osnovni zahtevi za objekat, nisu obezbedili dokaze o kvalitetu izvedenih radova odnosno ugrađenog materijala. Kao i da u građevinski dnevnik nisu unošeni opis radova na fasadi na kojoj je nadstrešnica niti su unošeni bilo kakvi upisi koji se odnose na uočavanje bilo kakvih oštećenja, zategama i njihovoj vezi sa krovnom konstrukcijom. Niti su unošeni podaci o stanju same nadstrešnice kada je vršeno skidanje prethodnih obloga i stavljanje nove konstrukcije od stakla.

Tako nije utvrđeno da nije skinut nearmiranog betona i da je dodat novi sloj i hidroizolacija. Kao i da postoje nedostaci na mestu spoja zatege i krovne kontrukcije u vidu otpalog maltera i betona. Te okolnosti bi ukazivale na nedostatak u ovom delu konstrukcije, a samim tim i na potrebu za detaljnijim pregledom. Tvrdi se i da nisu obišli i pregledali objekat kako bi uočili nedostatak u delu konstrukcije i potrebe za detaljnijim pregledom koji zahteva dalje intervencije kao što je spoj zatega sa krovom koji je „krpljen“. Izostalo je pismeno upozorenje investitoru i nadzoru o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji da projekat ne sadrži ocenu obima i vrste potrebnih prethodnih istraživanja i da nisu utvrđena tehnička svojstva postojeće konstrukcije i da nedostaje snimak stanja.

Pouka suda

Umesto objašnjenja koja su data kod recimo Vesića, Tanasković i Dimoski, Apelacioni sud nakon dela sa opisima navoda iz optužnice daje jednu vrstu pouke šta je to opravdana sumnja zbog koje ova lica treba da se nađu na optužnici.

„Opravdana sumnja predstavlja skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe. Sama definicija nije sasvim precizna, ali upućuje na to da se radi o subjektivnom uverenju organa postupka da određene činjenice postoje ili da ne postoje. To se uverenje zasniva na dokazima ili indicijama iz kojih se izvodi zaključak o (ne)postojanju određene činjenice. Razlika između pojedinih oblika uverenja nije u kvalitetu dokaza (posredni ili neposredni) već u kvantitetu razloga koji govore da određena činjenica stoji ili da ne stoji. Konkretno, opravdana sumnja kao oblik uverenja postoji kada organ postupka nije potpuno uveren u istinitost određene činjenice, odnosno nije došao do izvesnosti, ali osnovi koji govore za istinitost činjenice pretežu“, navodi Apelacioni sud.

S tim u vezi, dodaje sud, postoji opravdana sumnja da su Šurlan i inženjeri izvršili krivična dela.

Veštačenje

Da su i u ovoj fazi (kao i tokom saslušavanja) branioci napadali veštačenje može se naslutiti i iz narednog dela rešenja Apelacionog suda. Sud navodi da smatra da su neosnovane žalbe branilaca da je veštačenje Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu manjkavo, kao i ispitivanje zatega u Institutu za materijale.

Potom Apelacioni sud u nekoliko pasusa daje objašnjenje zašto su veštačenja potrebna i važna u postupcima. Objašnjeno je da veštačenje mogu raditi i državni organi kao i naučne ustanove poput fakulteta i instituta.

Precizira se da veštaci mogu prisustvovati uviđaju kao pomoć organu koji taj uviđaj sprovodi da bi pružio objašnjenje o stručnim i tehničkim pitnajima. Ali veštak tada ne sprovodi ni veštačenje ni uviđaj. Sud konstatuje da prisustvo veštaka uviđaju nije ni od kakvog uticaja na zakonitost i pravilnost budućeg veštačenja. Zato smatra da je Viši sud pravilno izveo zaključak da veštačenje profesora FTN ne predstavlja nezakonit dokaz.

Nema novih dokaza

Slično kao kod Šurlana, ali ovog puta opet grupno, Apelacioni sud dodaje da se navodi branilaca šest inženjera u žalbama svode na osporavanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, kroz sopstvenu ocenu dokaza, „pri čemu niko od branilaca ne navodi nove činjenice ili okolnosti koje prvostepeni sud već nije uzeo u obzir“.

Smatra da njihovi žalbeni navodi nisu od značaja za ocenu opravdanosti podizanja optužnice. Apelacioni sud ocenjuje da je Viši sud u svemu postupao u skladu sa zakonskim pravilima u ovoj fazi postupka. Da je optužnica u svemu propisno sastavljena i da je zasnovana na zakonitim dokazima. I po oceni Apelacionog suda, navedeni dokazi potkrepljuju opravdanu sumnju da su inženjeri izvršili krivična dela koja im se stavljaju na teret. A o tim dokazima će se raspravljati u sudskom postupku.

S druge strane, u rešenju se vidi i da Apelacioni sud nije razmatrao sve delove žalbi branilaca.

„Ovaj sud je imao u vidu i ostale žalbene navode branilaca okrivljenih, ali iste nije posebno cenio u ovom rešenju, nalazeći da isti nisu takvog značaja da dovode u sumnju zakonitost i pravilnost prvostepene odluke“.