Nije Vaskrs, nije 1. maj, a slavimo ga u ovo vreme
Autor: Dušan B. Kovačević, advokat
Ne donosi dodatni neradni dan, ne prati ga miris sarmica od zelja, roštilja i potraga za slobodnim „pečurkama“ na Košutnjaku, ali 26. april svakako zaslužuje da bude obeležen, ako ne i adekvatno proslavljen.
Tog dana, svet obeležava Svetski dan intelektualne svojine. Te 1970. godine, na snagu je stupila Konvencija kojom je osnovana Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO), danas agencija Ujedinjenih nacija koja se bavi zaštitom onoga što pokreće svet: ideje, inovacije i kreativnosti.
Od 2000. godine, ovaj dan služi da nas podseti na važnost autorskih prava, patenata, žigova i drugih prava intelektualne svojine, odnosno prava koja često uzimamo zdravo za gotovo, a bez kojih bi današnji preduzetnički i tehnološki svet izgledao znatno drugačije.
WIPO svake godine bira temu, a ove, 2025. godine, kampanja nosi naziv: „Intelektualna svojina i muzika: Oseti ritam IP-a“. Fokus je na ulozi prava intelektualne svojine u zaštiti muzičkih stvaralaca i inovacija u toj industriji. Zanimljivo je da su ovog puta zaobišli temu veštačke inteligencije, (koja inače dominira javnim diskursom). I, da budem iskren, takav izbor deluje kao pravo osveženje.
Koreni intelektualne svojine: od antičkih recepata do prvih zakona
Iako se intelektualna svojina danas vezuje za žigove, industrijske dizajne i patente, ideja da neko ima pravo da zaštiti plod svog uma nije nova. Jedan od najstarijih primera dolazi iz antičkog grada Sibarija, mesta poznatog po hedonizmu i kulinarstvu. Tamo su još u 6. veku p.n.e. kuvari koji bi osmislili neko posebno jelo dobijali pravo da ga ekskluzivno pripremaju i prodaju tokom cele godine. To je zapravo bio rani oblik današnjeg patenta, i to za recepte.
Već tokom renesanse stvari su postajale formalnije. Venecijanski patentni statut iz 1474. godine smatra se prvim pravim patentnim zakonom. Izumitelji su dobijali desetogodišnju ekskluzivu, a sistem je omogućavao i pravnu zaštitu u slučaju krađe ideje. Ovaj statut je bio kamen temeljac današnjih zakona o patentima i važan korak u institucionalizaciji inovacija.
Žigovi koji traju vekovima
Jedan od najdugovečnijih žigova koji i danas uživa zaštitu i pritom se i dalje koristi u potpuno neizmenjenom obliku, jeste krilati peščani sat švajcarskog proizvođača satova Longines. Ovaj prepoznatljivi simbol prvi put je registrovan 27. maja 1889. godine pred švajcarskim Federalnim zavodom za intelektualnu svojinu. Ono što ga čini zaista posebnim jeste činjenica da se od tada nikada nije menjao ni vizuelno, ni u pogledu pravne zaštite. To ga svrstava među najstarije važeće žigove na svetu.
Drugi istorijski značajan primer dolazi iz Velike Britanije, i to iz sveta piva. Bass Brewery, jedna je od najstarijih pivara u Engleskoj. Ušla je u istoriju 1. januara 1876. godine, kada je njen crveni trougao postao prvi zvanično registrovani žig u Ujedinjenom Kraljevstvu. To se dogodilo tačno dan nakon što je stupio na snagu Zakon o registraciji žigova iz 1875. godine, kojim je po prvi put omogućena formalna pravna zaštita oznake kroz sistem registracije. Navodno su zaposleni iz Bass Brewery tog dana bukvalno čekali ispred Zavoda za registraciju, kako bi obezbedili da njihov znak dobije serijski broj 00001.
U Nemačkoj, fabrika porcelana Wallendorfer Porzellan, osnovana 1764. godine, jedan je od najstarijih primera dugoročne upotrebe zaštitnog znaka. Njihov simbol, stilizovano slovo „W“ ispod krune, tokom vremena je postao prepoznatljiv znak kvaliteta i porekla. Danas je registrovan kao žig koji štiti reputaciju i tradiciju brenda. Iako je vizuelni izgled znaka blago modernizovan, njegova osnovna forma i identitet ostali su očuvani zahvaljujući pravnoj zaštiti kroz mehanizam registracije žigova.
Jedan od kultnih sudskih sporova: Apple protiv Samsunga
Ukoliko bih morao da izdvojim jedan sudski spor koji je zauzeo naslovnice, to je svakako bio onaj između Apple-a i Samsunga. Sve je počelo 2011. godine. Tada je Apple tvrdio da je Samsung podražavao dizajn iPhone-a. Uključujući i ikonice i prepoznatljivu „slide to unlock“ funkciju.
Sud u Kaliforniji presudio je u korist Apple-a i dodelio više od milijardu dolara na ime naknade štete. Iako je iznos kasnije umanjen, sudska praksa je postala bogatija za stav da je čak i minimalistički dizajn može imati ogromnu vrednost.
Strategija i izbor prava intelektualne svojine
Ako postoji naziv koji je postao sinonim za čuveni žig, to je Coca-Cola. Ali ono što je čini posebnim (bar iz ugla prava intelektualne svojine) jeste način na koji je kompanija izgradila višeslojnu zaštitu svog identiteta koristeći gotovo sva raspoloživa prava intelektualne svojine.
Zanimljivo je da recept nije patentiran i to s razlogom. Da jeste, nakon 20 godina bi postao dostupan javnosti. Umesto toga, Coca-Cola ga čuva kao poslovnu tajnu, što praktično znači zauvek.
Pored toga, verbalni i figurativni žigovi, specifični font i karakteristična boca, sve je to zaštićeno kroz različite forme prava intelektualne svojine, od žigova do industrijskog dizajna.
***
Od antičkih recepata do savremenih AI inovacija, intelektualna svojina je bila i ostala temelj zaštite kreativnosti i inovacija. U svetu koji se brzo menja, razumevanje i zaštita prava intelektualne svojine postaju ključna za održiv razvoj i konkurentnost. Dan intelektualne svojine nas podseća na važnost ovih prava i na potrebu da ih prilagodimo novim izazovima i tehnologijama.