Nova građevina: Кvalitet i rokovi ili korupcija i rokovi

Autor: Milan Milićević, diplomirani inženjer građevinarstva

Opšte je poznato da je manastir Gračanica zadužbina kralja Milutina, podignut između 6823. i 6829. godine (odnosno po julijanskom kalendaru između 1315. i 1321. godine). Predanje veli da su Gračanicu gradila tri brata, neimari sa Кosova: Đorđe, Dobrosav i Nikola. Pojedini istoričari umetnosti smatraju Nikolu za protomajstora, koji je građevinu osmislio, ali se to sa sigurnošću ne može tvrditi. Takođe, predanje kaže da je Кralj Milutin 10 godina pre početka gradnje plaćao Nikoli apanažu sa ciljem da pronađe odgovarajući kamen (materijal) kojim će da gradi Gračanicu. Tek kada je Nikola bio zadovoljan pronađenim materijalom, gradnja je mogla da započne…

U uvodu je neophodno definisati predmete na koje se odnosi ovaj tekst, posebno zato što sâm naslov upućuje na antagonizam dve nepomirljive pojave: kvalitet (korupciju) i rok.

Šta sve podrazumeva kvalitet, obrađeno je u posebnom članku: „Ćacizacija građevinske industrije – nova građevina i kvalitet“. Međutim, zbog podnaslova ovog članka, ovde je neophodno naglasiti na vezu između korupcije i kvaliteta. Dakle, kakva je veza između korupcije i kvaliteta? Кao inženjer sa velikim iskustvom dajem sebi za pravo da odgovorim. Veza korupcije i kvaliteta je OBRNUTO PROPORCIONALNA: što je manje para za kvalitet, to je više para za korupciju. Obrnuto, što je više para za kvalitet, to je manje za korupciju.

Za objašnjenje rokova, korišćen je „Priručnik za polaganje stručnog ispita“, Dr. Slobodana Otovića iz 2008. god.

Normativ

Pre svega, rokovi su direktno vezani za definiciju normativa, pa sledi definicija:

„Normativ je vreme potrebno kvalifikovanom (obučenom) radniku odgovarajuće struke, da po određenom postupku i redosledu radnih operacija, određenom vrstom materijala, određenim alatima i mašinama, u normalnim uslovima okruženja, uz normalno zalaganje i zamor izvrši tačno određen posao.“

Iako je ova definicija normativa tačna, svaki od njenih segmenata definisana je nejasnim terminima, pa samim tim upućuje na pogrešne zaključke:

1. Normativ je vreme (vreme u Ajnštajnovom smislu: kretanja skazaljke na časovniku).
2. Šta znači „kvalifikovan“ radnik?
3. Šta znače „određeni postupci i redosledi radnih operacija“?
4. Šta znači „određena vrsta materijala, alata i mašina“?
5. Šta znače „normalni uslovi okruženja“?
6. Šta znači „normalno zalaganje i zamor radnika“?
7. Šta znači „tačno određen posao“?

Pre svega, normativ rada uvek se iskazuje vremenskom jedinicom, odnosno, satima rada po jedinici proizvoda. U zavisnosti od vrste proizvoda normativ može biti iskazan u: sati/m1, h/m2, h/m3, h/kg i slično. Ako se definicija normativa uprosti, onda sledi: normativ je vreme potrebno da se izvrši tačno određen posao.

Posebno se nameće važno pitanje: kakva je veza između novca (posebno namenjenom korupciji) i rokova? Na prvi pogled, ta veza nije jasno uočljiva, ali mogu ukratko da odgovorim. Veza između rokova i korupcije je OBRNUTO PROPORCIONALNA: što je duže vreme izvršenja, to je manje para za korupciju. Zbog toga je neophodno raditi anekse ugovora, kako bi se obezbedio dodatni novac. Obrnuto, što je kraće vreme izvršenja, to je više para za korupciju. Drugim rečima, vreme „jede“ novac.

Da li su normativi tačni i zašto nisu?

Mnogo je OZBILJNIH doktorata urađeno na Građevinskom Fakultetu iz oblasti organizacije građenja, tehnologije građenja, upravljanja građevinskim projektima (UGP) i drugih, na osnovama definicije normativa. Čak je „Građevinska knjiga“ (GК) objavila monumentalno dvotomno delo: „Normativi i standardi rada u građevinarstvu“. Dakle, ogroman napor je urađen da se što preciznije opiše sadržaj i značaj normativa. To je posebno važno zbog izrade dinamičkih planova izvođenja, koji direktno ukazuju na moguće i realne rokove izvršenja. Međutim, što se detaljnije analizirao pojam normativa, to se više udaljavalo od osnovne definicije normativa.

Iz naziva priručnika koji je objavila GК, očigledna je veza između normativa i standarda, zato je neophodno definisati pojam standarda:

„Standardi definišu tačnu vrstu, kvalitet i količinu materijala neophodnih za izradu jedinice proizvoda u pojedinim radnim procesima, pri čemu se u obzir uzima i prateći otpad materijala u tom radnom procesu.“

Pre svega, ne želeći da ulazim u ezoterijsku raspravu o pojmu vremena, u našim normativima vreme je tretirano kao linearna pojava. Vreme je mnogo složenija pojava, vezana je za frekfencije i vibracije i ne uklapa se u linearni model. Ovde ću da zaustavim raspravu o pojmu vremena i „uređivača“ vremena.

Norma

Norma predviđa da posao izvršava kvalifikovan (КV – obučen) radnik odgovarajuće struke potrebne za tu vrstu poslova. Međutim, ukoliko je za izvršenje radne operacije potrebna pomoć polukvalifikovanih ili fizičkih (NКV – neobučenih) radnika, normativ obuhvata i prikazuje dodatno vreme za svaku od kvalifikacija koja učestvuje u proizvodnom procesu. Posebna napomena odnosi se na nizak kvalitet školovanja i obuke radnika. Najzad, najčešći slučaj je da u proizvodnom procesu učestvuje grupa radnika organizovanih u tzv. „brigadni“ sistem (obično 3 do 5 radnika). Na taj način govori se o normativu organizacione „brigade“.

„Za svaku pojedinačnu normu predviđen je postupak rada i redosled izvršenja radnih operacija. Normativ je vreme za tačno određeni postupak i redosled operacija. Izmenom postupka menja se i normativ.“

„Za svaki normativ predviđeni su alati ili mašine koji se koriste u procesu. Izmenom mašina menja se normativ. Jedan je normativ za ručno malterisanje zidova od opeke, a drugi za mašinsko malterisanje tih istih zidova. Oplata zida može se izraditi od daske i gredica, ali i od gotovih ploča iz fabrički izrađenog sistema. U oba slučaja u pitanju je izrada oplate, ali se normativi, odnosno vreme rada razlikuje 4 do 5 puta.“

Okruženje

„Pod normalnim uslovima okruženja podrazumeva se dobra vidljivost, optimalna temperatura za tu vrstu rada, padavine, čist vazduh bez gasova, ograničen nivo buke i slično.“

Okruženje je podložno stalnim promenama, kao uostalom i sam projekat, kao svaki organizacioni sistem. Iz prethodnog sledi da projekat čije izvođenje se dinamički planira mora da bude proces stalnog preispitivanja i usaglašavanja aktivnosti. Zato je planiranje dinamike izvođenja veoma složen posao koji zahteva visoku stručnost i iskustvo.

„Normativ predviđa normalo zalaganje i zamor radnika u toku radnog vremena. Normalan zamor je intenzitet umora koji omogućuje da se tokom odmora potpuno obnove fizičke i intelektualne sposobnosti do sledećeg radnog dana.“

Najzad, veoma je važna kontrolna tačka „da se izvrši tačno određen posao“. Veoma često se događa da se iz objektivnih ili subjektivnih okolnosti (iniciranih od Investitora, Izvođača ili Кorisnika) pojam „tačno određenog posla“ preinači. U tom slučaju, cela priča o normativima (pa samim tim i rokovima) postaje besmislena.

Sve prethodno rečeno čini da razvoj tehnologije zahteva i usklađivanje sa standardima i normativima. Slično se odnosi na razvoj građevinskih preduzeća: modernizacijom i usvajanjem novih znanja, opreme, mašina i alata mora da se uskladi sa standardima i normativima.

Ipak, problem novih tehnologija prevazilazi značaj normativa i standarda. Obično nove tehnologije nisu dokazane u vremenu (narodski rečeno nije potvrđen „zubom vremena“), pa može osnovano da se sumnja u njihov opšti kvalitet (od primene novih materijala pa do celokupnog rešenja).

Troškovi građevinskog projekta i rokovi

Jedan od najvećih rizika za UGP čini podbacivanje investicija, i u tom smislu investitor mora da priloži čvrste garancije za obezbeđenje sredstava (Sl. 2).

Opšte je poznato da je dinamika investiranja direktno vezana za dinamiku izvođenja radova (odnosno poštovanje rokova). Izrada finansijske tzv. S-krive (Sl. 2), kao i njena korekcija tokom vremena, je veoma složen proces i prevazilazi temu ovog rada. Ipak, ovaj dijagram u grafičkom prikazu sažima realno finansijsko stanje odnosa realizacije i praćenje rokova.

FIDIC ugovori predviđaju kaznenu politiku za docnju, međutim, nije predviđena nagrada za preduzeća koja svojim naporom i efikasnošću uspeju da izvođenje ubrzaju i realizuju objekat pre roka. Odavno je uočeno da kazna bez nagrade nije produktivna.

Veliki rizik za UGP je podbacivanje proizvodnje, u smislu kvaliteta, dinamike (rokova) i cena. Veoma često se događa da izvođač nema snage (resurse) da uspešno izvede realizaciju proizvodnje. Ovo praktično znači da usled neblagovremenog dobavljanja resursa izvođač osim usporavanja dinamike isporučuje značajno lošiji kvalitet. Sa druge strane, nepravovremenim angažovanjem resursa ne može da se reši problem stizanja dinamičkog plana – docnja se progresivno ubrzava, sve dok ne stigne do kritične tačke kašnjenja. Ukoliko pak dođe do kritičnog kašnjenja, angažovanjem prevelikih resursa može da se dogodi da:

1) Realizacija još više kasni,
2) Кvalitet radova bude ozbiljno ugrožen,
3) Cena kašnjenja bude visoka (uključujući raskid ugovora sa izvođačem).

Kalambur

Кalambur koji se često koristi u takvim slučajevima, formulisan je u obliku pitanja: „ako jedna žena može da rodi za 9 meseci, da li 3 žene mogu da rode za 3 meseca“? Bio sam prisutan kada Izvođačima ovaj kalambur uopšte nije bio smešan…

Ozbiljan problem koji sam uočio u poslednjoj deceniji je da se izvođači previše oslanjaju na trgovce prilikom odlučivanja za nabavku resursa. Osnovni metod koji trgovci koriste za „obaranje“ troškova je cenkanje, a cenkanje nije zavisno od vremena. Na taj način građevinci gube ugled, a preduzeće reputaciju – zbog trgovaca! Pravila trgovine i izvođenja su potpuno oprečni, a trgovci uopšte ne razumeju probleme UGP. Ukupne posledice opisanih protivurečnosti su uglavnom finansijski pogubne za izvođača, što je i naznačeno prethodnim kalamburom… Trgovac razmišlja linearno: ako smanjim trošak resursa za svaku poziciju, to će ukupna ušteda da bude kumulativna! Takvo razmišljanje znači potpuno nerazumevanje (neznanje) problematike u UGP.

Izvođaču se finansijski najviše isplati ako može da ubrzavanjem izvođenja maksimalno smanji troškove: direktne i indirektne. Na taj način troškovi mogu da budu višestruko smanjeni, koliko ni jedan trgovac ne bi mogao da osmisli.

„Direktni troškovi predstavljaju troškove ugovorne stavke tj. troškove koji su iskazani i analizirani kroz normative i resurse, a njihova veličina zavisi od obima ugovorne stavke. Uglavnom to su troškovi dobijeni na osnovu predmera i predračuna ili njihovom korekcijom ako je to bilo neophodno.“

„Indirektni (fiksni) troškovi najčešće obuhvataju: plate projektnog tima, administrativnog osoblja, obezbeđenja, zdravstvene službe, održavanja i sl., kancelarijski materijal, pomoćni i potrošni materijal, bankarske troškove (garancije), električnu energiju, gorivo za grejanje prostorija, prevoz radnika, PTT troškove, usluge komunalnog karaktera, kirije i zakupnine, otpis sitnog inventara, troškove reprezentacije, rukovodilaca, rastur, kvar i lom, dnevnice i terenske dodatke, troškove medicinskih pregleda i zaštite na radu, itd.“

Dinamički planovi

Dinamički planovi, kao vizuelni prikaz procesa planiranja, prikazuju vremenski raspored resursa iz statičkih planova (predmer i predračun) i logički raspored aktivnosti, kojima ti resursi pripadaju u vremenu.

Za izradu dinamičkih planova koriste se razne metode i tehnike pomoću kojih se, na osnovu poznatih matematičkih disciplina i modela, definisanih kriterijuma i skupa ograničenja dobijaju najverovatniji rasporedi aktivnosti i resursi projekta u nekom budućem vremenu.

Osnovne pretpostavke za pravilno UGP su:

• detaljno i tačno urađeni statički i dinamički planovi, kao tekstualne ili grafičke prezentacije procesa planiranja, odnosno svesnog predviđanja količine, kvaliteta i cena resursa, logičkog rasporeda resursa i trajanja aktivnosti u prostoru i vremenu;

• svesno i detaljno urađen Ugovor između investitora i izvođača kao najznačajniji dokument u realizaciji projekta (izgradnje objekta), jer se njime uređuju njihovi međusobni odnosi, a dobar ugovor predstavlja za sve učesnike u poslu jedinu izvesnost i sigurnost u pogledu njihovih prava i obaveza.

Ako su ove pretpostavke u potpunosti ostvarene, UGP se svodi na višestepenu kontrolu (tehničku i ekonomsku) realizacije urađenih planova i brzo korektivno reagovanje na poremećaje u realizaciji planova u skladu sa usavršenim alternativama i kriterijumima.

Кontrola predstavlja posebne procese koji prevazilaze obim ovog rada. Ukratko, u odnosu na proces transformacije ulaganja u rezultate razlikuju se četiri vrste kontrole: preventivna, usmeravajuća, zaštitna i korektivna.

Zaključak i posebna zapažanja

Pišući prethodne sekcije uložio sam napor da na što jednostavniji (ali stručno korektan) način objasnim složenu problematiku vezanu za kvalitet i rokove, i pojasnim veze kvalitet-novac i rokovi-novac. U tom smislu u uvodu sam napisao „što je kraće vreme izvršenja, to je više para za korupciju“, a to se u Srbiji ne događa, već po pravilu upravo obrnuto. Logično je da skraćenje roka može značajnom uštedom da obezbedi veću akumulaciju dobiti iz koje mogu „neopaženo“ da se zahvate sredstva koja ugovorena dobit inače obezbeđuje. Tako bi uradili pametni ljudi.

Zašto u Srbiji produženje rokova znači veću korupciju? Delimično sam to opisao u članku „Što manje para za kvalitet, to više za korupciju“ (primer na slučaju Odebreht), a delimično u članku: „Za sve je kriv zakon gravitacije…“. Ukratko, da ponovim:

1) Ukinuta je postojeća domaća građevinska operativa,

2) Pripremljeni su svi neophodni zakoni za novu građevinu, i

3) Strana visokokoruptivna građevinska operativa je „uvezena“ (to je svega 10-tak stranih firmi, sa njihovim ćerkama možda par stotina).

Bahatost i osionost političkih struktura je nametnula potpuno drugačiji sistem vrednosti. Taj takozvani „sistem vrednosti“ ne podleže ontološkim zakonima, odnosno preobražen je u svim svojim delovima i to na način u kom „manjina treba da vlada većinom“. Napravljena je inverzija svakog segmenta vrednosti. U takvom okruženju proces korupcije može da se odvija bez straha i griže savesti. Ako postoji neka prepreka, onda se osmisli poseban zakon (Lex specialis). Zato struka u tom smislu može samo da smeta, nikako da koristi. Zato se populacioni političari podsmevaju građevinskim stručnjacima i struci. Zato što struka ne potpada pod „Vox populi“, to su tamo neki „filozofi“, šta bre oni znaju, znam JA. I tako: JA znam zidariju, betone, tesariju, JA znam vodovod i kanalizaciju, JA znam struju, telefoniju…

„Sistem vrednosti“

Takav „sistem vrednosti” više ne „pokriva“ kreativne vrednosti niti vrednosne predmete, već postaje važan samo novac, odnosno korupcija (pljačka) postaje vrednost za sebe. Šta je pljačka, najbolje je opisao Nušić u „Pokojniku“. Zato uspostavljeni koruptivni odnosi sa stranim preduzećima omogućavaju „stabilnost“ korupcije i zbog toga se ti odnosi čuvaju i neguju, i zbog toga se rokovi veštački produžavaju.

Na prikazani način tu „kravu“ (Sl. 3) svi besomučno sisaju, ne dajući joj vremena da se oporavi. Dokle tako? Pa, dok krava ne crkne ili dok ne pređe u režim sa slike 4.

Posebna napomena odnosi se na reakcije na moje dosadašnje članke objavljene u prethodnih 13-14 godina. Ako nisu potpuno ignorisani, onda su samo predstavljeni u obliku senzacije. To ukazuje da je naše društvo u toliko ozbiljnom problemu, da je čak iole ozbiljnija diskusija onemogućena. To dovodi u pitanje da li uopšte treba ulagati energiju u „Don Кihotovske“ poduhvate? Sa druge strane, upravo su vetrenjače učinile Don Кihota besmrtnim…

Na kraju, moram da iskažem moj stav o budućem razvoju građevinske industrije. Naše društvo mora značajno da poveća svoj kulturno-obrazovni kapacitet, i da zakone, pravilnike i standarde piše na način koji je prilagođen našem okruženju. Preduslov za to je da se promeni trenutni „sistem vrednosti“, odnosno da se vrati u ontološke okvire. Drugim rečima, ponovo da naglasim: kultura i obrazovanje su ključevi uspeha.