OTKRIVAMO Brza saobraćajnica Kraljevo-Novi Pazar ubačena u leks specijalis za Moravski koridor: Još jedan put bez tendera?

Da će se bolje i brže povezati Kraljevo sa Novim Pazarom nije ni novost ni tajna. Budući put se već nekoliko godina priprema. Nešto, ipak, nismo znali ni tada, pa ni pre dva dana kada ga je u planu razvoja Srbije do 2030. pomenuo i predsednik Aleksandar Vučić. Nismo znali da će i taj put biti Moravski koridor. Preciznije, njegov novi krak.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, otvorilo je juče javnu raspravu povodom izmena leks specijalisa kreiranog za potrebe gradnje Moravskog koridora. Reč je o Zakonu o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina.

Javna rasprava održaće se elektronski. Zainteresovani učesnici moraju da se prijave najkasnije do 17. marta.

Izmene naizgled male

Najavljene izmene na prvi pogled deluju skoro simbolično.

„Menja se član 1. navedenog zakona. Tako što se na infrastrukturni koridor koji obuhvata deonicu Pojate – Preljina dodaje krak ove deonice. I to deonica: Kraljevo – Novi Pazar, sa vezom Raška – Jarinje, koja će se graditi u sklopu ovog koridora“, navodi se u obrazloženju propisa.

Prva dilema je da li proglašavanjem puta Kraljevo – Novi Pazar za krak Moravskog koridora to eventualno znači da će najavljena brza saobraćajnica u poslednji čas „porasti“ u autoput.

Detaljnijim čitanjem obrazloženja predložene izmene, međutim, moglo bi se naslutiti da će, iako krak autoputa, ona ostati put sa četiri trake.

„S obzirom na položaj trase razmatranog višetračnog puta IB reda Kraljevo – Ušće – Raška – Novi Pazar u odnosu na postojeće putne pravce i saobraćajna težišta, očekivan je višestruki značaj planirane saobraćajnice“, stoji u dokumentu.

Put prvog B reda je, kako se može i pretpostaviti, prvi ispod prvog A, odnosno autoputa. Najavljenu deonicu pomenuo je i predsednik predstavljajući plan razvoja u narednoj deceniji. Na spisku koji je prikazan iza predsednika uz nju stoji oznaka BS – brza saobraćajnica.

Procedure glavni motiv

Ukoliko smo ispravno iščitali „tragove“, biće da su glavni motivi dodavanja kraka Moravskom koridoru zapravo procedure po kojima se gradi glavni pravac Pojate – Preljina. Mimo javnih nabavki.

„Ovim zakonom uređuje se utvrđivanje javnog interesa za potpunu i nepotpunu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje nepokretnosti za izgradnju Moravskog koridora. Određivanje korisnika eksproprijacije, način obezbeđivanja finansijskih sredstava za realizaciju projekta, postupak eksproprijacije, izbor strateškog partnera. Primena međunarodnih standarda za projektovanje i izvođenje radova, carinski postupci i porezi koji se primenjuju prilikom uvoza opreme i materijala, kao i uređenje drugih pitanja u cilju efikasnije realizacije ovog projekta“, predviđa originalni zakon iz 2019. godine.

Svi postupci koji se sprovode prilikom gradnje Moravskog koridora smatraju se hitnim. Sve državne institucije su dužne da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti. Strateškog partnera u izgradnji, kao što smo videli u slučaju konzorcijuma Behtel-Enka, Vlada je izabrala sama na predlog svoje radne grupe.

Na uvoz neophodnih dobara za potrebe Moravskog koridora ne plaća se carina.

Turci viđeni i na kraku

Sasvim je moguće da će novi krak M;oravskog koridora graditi turske firme. To se da naslutiti iz najave predsednika Vučića iz februara ove godine.

Tada je najavio da bi turska delegacija na čelu sa Redžepom Tajipom Erdoganom trebalo da poseti Srbiju ovog proleća.

Očekuje da će tada biti potpisan ugovor o izgradnji brze saobraćajnice od Kraljeva do Novog Pazara uz vezu sa Raškom i Jarinjem.

Zašto je važan put

Na području na kojem se planira izgradnja kraka živi oko 240.000 stanovnika. Benefitima bi mogla da se nada i privreda.

„Postojeće putne pravce karakterišu mnogobrojni problemi koji značajno utiču na bezbednost saobraćaja i vreme putovanja. Postojeći put, iako kategorisan kao državni put IB reda, ima mnogobrojne deonice sa elementima koji zahtevaju ograničenje brzine znatno niže od propisanih za ovaj rang puta. Na pojedinim deonicama kroz Ibarsku klisuru česti su odroni. Postojeći put prolazi kroz naseljena mesta bez obezbeđenih odgovarajućih elemenata za pešake i bicikliste i ima mnogobrojne neregulisane priključke i prilaze“, vidi se u obrazloženju.

Prosečan dnevni saobraćaj je u rasponu od 3.500 do 7.500 vozila. Udeo teretnog saobraćaja je od osam do 15% i više od 100 autobusa dnevno.

„Skraćenjem trase sa sadašnjih 98 na 80,7 kilometara i povećanjem brzine putovanja doći će do značajnih ušteda u vremenu putovanja i potrošnji goriva“, jedan je od zaključaka.