OTKRIVAMO Dokument kojim su profesori Građevinskog fakulteta predložili kako da se sačuva Generalštab: Obnova moguća i nije preskupa

U slučaju objekata Generalštab i Ministarstvo odbrane, trebalo bi „ići ne samo na uklanjanje zarušenih i oštećenih delova, već i na određena kontrolisana rušenja šireg obima, nakon kojih će se dobiti dovoljno „autostabilne“ konstrukcijske celine, dovoljno udaljene od javnih saobraćajnica, odnosno takve celine koje neće zahtevati nikakve dodatne intervencije u smislu obezbeđenja stabilnosti objekta do konačne faze sanacije“.

Ovo je predlog koji je državi dala Tehnička kontrola projekata uklanjanja oštećenih delova na obe zgrade. Nju su činili nekadašnji profesori Građevinskog fakulteta u Beogradu. Predlog su dali u dokumentu pod dugačkim nazivom „Mišljenje o uklanjanju porušenih i oštećenih delova objekata Generalštab vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstvo odbrane Vojske Srbije i Crne Gore sa aspekta tehničkih mogućnosti, sigurnosti i ukupne cene koštanja radova“.

Tehnički i ekonomski opravdan predlog

Forbes Srbija imao je uvid u ovaj dokument na kojem stoji zavodni pečat sa datumom maj 2006. (poslednji mesec postojanja državne zajednice). Članovi Tehničke kontrole smatrali su da navedeni pristup ima punog tehničkog i ekonomskog opravdanja i da je vrlo racionalan s obzirom na teška oštećenja. Drugi razlog je bio taj što u tom trenutku još nije bilo definisano kako će se ovi objekti koristiti. Niti se znalo kada će se pristupiti konačnoj sanaciji.

U suštini su profesori predlagali da se, u odnosu na ono što danas možemo da vidimo na zgradama, sruše svi delovi koji su direktno pogođeni, a pre svega delovi koji su „prepušteni“ iznad trotoara Nemanjine ulice. Konkretno za zgradu A, to bi podrazumevalo rušenja iznad drugog sprata, a na zgradi B iznad trećeg.

U kom delu je trebalo da bude rušeno

Uz svoje mišljenje dali su kao prilog i fotografije sa obeleženim delovima u kojima treba izvesti radove. Zbog lošeg kvaliteta slika do kojih smo došli, Forbes Srbija u nastavku daje koji delovi su na slikama bili obeleženi za rekonstrukciju.

Jasno je da ovaj predlog nije usvojen jer predloženi delovi nisu srušeni.

Iz dokumenta u koji smo imali uvid, vidi se i da je za objekat B (između Nemanjine i Birčaninove) bio manje složen problem obezbeđenja zadovoljavajuće stabilnosti „pošto su njegova oštećenja takva da se po uklanjanju zarušenih delova dobija konstrukcijski sistem koji ne zahteva intervencije u smislu izrade dodatnih aseizmičkih elemenata“.

„Naime, stepen i karakter oštećenja (porušenosti) tog objekta je takav da se uklanjanjem zarušenih i oštećenih delova, kao i uz izvesna manja rušenja neoštećenih delova, dobija u smislu prihvatanja seizmičkih uticaja, do konačne faze sanacije, dovoljno „autostabilan“ konstrukcijski sistem.

Korak do konačne sanacije

Iz dokumenta se dalje vidi da je Tehnička kontrola dala mišljenje na projekte uklanjanja oštećenih delova obe zgrade, koje je uradio Institut IMS. Njihov zadatak bio je da predvide način i plan, sa redosledom uklanjanja oštećenih delova kako bi se realnije utvrdila stvarna vrednost planiranih radova. Kao i da se u okviru tih radova predvide i načini sanacije konstrukcije da bi se obezbedila stabilnost objekata „do konačne sanacije“.

Projekti uklanjanja zarušenih delova (kao i projekti sanacije urađeni pre toga) pre svega su imali u vidu aseizmičnost ovih objekata. U prevodu, nisu ispunjavali uslove u pogledu otpornosti na zemljotrese koje je propisivao pravilnik iz 1981. jer su izgrađeni davno pre te godine (završene su 1965.). Da bi zgrade Generalštaba ispunile ove uslove projektom su bila predviđena rešenja koja su podrazumevala značajne intervencije pre svega na zgradi A koja je imala veća oštećenja. A sve da bi bila dovoljno stabilna do konačne sanacije. Jedno od tih rešenja bila je izgradnja tzv. zidova za ukrućenje koji bi tu bili do finalne sanacije.

Tehnička kontrola dala je pozitivno mišljenje na projekte koje je uradio IMS. Istakli su da ispunjavaju postavljene zahteve u projektnom zadatku.

Uz to, ono što nije eksplicitno navedeno kao predlog, ali bi se tako moglo razumeti, jeste da bi ulaganje značajnih sredstava u konačnu sanaciju imalo punog opravdanja kada bi se paralelno sa uklanjanjem oštećenim delovima ušlo i u konačnu sanaciju. To bi podrazumevalo da država odluči čemu će da služe obnovljene zgrade i ko će da ih koristi. Na osnovu toga bi se utvrdila i odgovarajuća konstrukcijska rešenja.

Jasno je da država nikad nije poslušala ni taj savet.

Šta je urađeno?

Po onome što se može videti u Nemanjinoj ulici, ove ideje nisu sprovedene u delo u potpunosti.

Prvi ozbiljniji radovi na zgradama počinju tek poslednjih meseci 2013. kada je uklonjen ulaz ispred zgrade B. Na tom mestu je sada zelena površina.

Iste godine, u aprilu 2013, vojska je ušla u proces izrade studije ocene stanja zgrada. Do kraja godine izabran je izvođač, koji je tokom 2014. izvršio taj zadatak.

Prema raspoloživim informacijama, tek krajem 2015. se ulazi u radove na zgradi A, koji traju tokom 2016. i 2017. Najpre je urađena sanacija, ali se potom pristupilo rušenju centralnog dela zgrade. Na ostatku zgrade prema Nemanjinoj ulici izlivene su nove ploče na nekoliko spratova i dodata su čelična ukrućenja.

Sve kreće od šeika

Iste 2013. počela je i šira polemika u javnosti o njihovom rušenju. Narativ tada nove vlasti na čelu sa SNS bio je da su zgrade ruglo, da ugrožavaju saobraćaj i građane, a da bi njihova obnova bila preskupa. Povod za sve ovo bila je poseta šeika Muhameda bin Zajeda al Nahjana. Tda je sadašnji predsednik Srbije proklamovao ideju da Emirati budu ti koji će uložiti u revitalizaciju ove lokacije.

I u sveže usvojenom leks specijalisu koji će olakšati rušenje Generalštaba i gradnju novih objekata, istaknuto je moguće urušavanje zgrada kao jedan od argumenata 110 poslanika vladajuće većine da predlože ovaj posebni zakon.

Da li zgradama zaista preti urušavanje?

Pomenutu Tehničku kontrolu projekata obavili su nekadašnji profesori Građevinskog fakulteta Mihailo Muravljov i Dušan Najdanović. Oni su građevinski inženjeri, stručnjaci za materijale i konstrukcije. Muravljov je u međuvremenu preminuo, a Forbes Srbija kontaktirao je profesora Najdanovića koji je u penziji. Pitali smo ga da li zgradama preti urušavanje kako se navodi u usvojenom aktu.

„Da li imaju neki dokument kojim to dokazuju?“, prvo je što nam je profesor Najdanović odgovorio.

On ističe da je projektima utvrđeno da postoji mogućnost sanacije koja bi predviđala uklanjanje dela zgrade A, a koji bi kasnije bio dograđen i povezan sa dva dela koja i danas stoje.

Potvrđuje i da je zgrada B u povoljnijoj situaciji odnosno da je većim delom stabilna.

Pojašnjava i da je predlog Tehničke kontrole išao u pravcu dopune kvalitetno urađenih projekata IMS-a, a što je pored obezbeđivanja stabilnosti objekata imalo za cilj i osiguranje bezbednosti radnika koji bi radili sanaciju. Pre svega kako ne bi morali da budu u objektu više nego što je potrebno. Odnosno, da se sve što može uradi spolja.

Sanacija

Najdanović podseća da se prvo pristupilo saniranju zgrade A. Međutim, tokom radova videlo se da je sredina te zgrade toliko oštećena da nema smisla sanirati je pa je taj deo srušen.

Kada je reč o radovima izvedenim na delu zgrade A prema Nemanjinoj ulici (novi betonski delovi i čelična ojačanja) Najdanović kaže: „Nešto ima smisla, a nešto nema u toj skalameriji“.

Međutim, ukazuje da ta sanacija nije nikada dovedena do kraja kako su predviđali projekti. To se posebno vidi na drugoj zgradi. „Rekao bih da na zgradi B ništa nije ni rađeno“, ukazuje Najdanović.

Obnova moguća

„Sigurno mogu obe zgrade da se sačuvaju. Na zgradi B nedostaje jedna i po etaža u pogođenom delu i prekinut je i jedan od stubova, ali to može da se reši. Takođe, na mestu srušenog dela zgrade A bi bila napravljena nova konstrukcija i povezana sa preostalim delovima. Trebalo bi proveriti i šta je sa temeljima objekata, ali oni su verovatno dobri jer tu i nije bilo oštećenja od eksplozija“, napominje Najdanović.

Ono što više vidi kao izazov jeste da li u Srbiji postoji firma koja bi imala mehanizaciju i druge kapacitete da te radove izvede.

Cena obnove

Na pitanje da li je saglasan s ocenom koja dolazi iz redova vlasti da bi obnova bila previše skupa Najdanović odgovara: „Taman posla. Užasno skup je Nacionalni stadion“.

Uz ogradu da je u penziji i da nije pratio kretanje cena u poslednje vreme, ipak daje procenu koliko bi obnova Generalštaba koštala. Ističe da je reč o redu veličina od nekoliko desetina miliona evra.

Dodaje i da je veliki problem sa obnovom Generalštaba bio taj što pre 20 godina nije bilo novca za ulazak u potpunu obnovu. Smatra i da vojska nikad nije zaista htela da se odrekne objekata i da budu prodati radi obnove. S druge strane. niko nije hteo da ih kupi zbog obaveze da ih vrati u pređašnje stanje. Na kraju zaključuje:

„Bila bi katastrofa da se sve to sruši. Ne mogu da shvatim da je to nekome palo na pamet“.