OTKRIVAMO Kako su poznati biznismeni kupili i prodali stotine hektara zemlje iz restitucije u Vojvodini: Priča u više identičnih i neobičnih činova
Vera Ester Kiš živi u Budimpešti. Tačnije, tamo ima prebivalište. U Srbiji je rođena i ima zemlju. Preciznije, imala je. Ali, po svemu sudeći nije bila previše zainteresovana da je obrađuje. Verovatno joj to nisu dozvoljavale godine jer je reč o osobi koja danas ima više od 80.
Zemlja do kraja 2019. nije bila u njenim rukama. Bila je nacionalizovana. Pre 12 godina podnela je zahtev za restituciju. Čekala je pet godina i konačno je povratila imovinu.
Kada je dobila zemljište nazad, odlučila je da se otisne u vode biznisa. Nešto više od dve nedelje nakon što je rešenje Agencije za restituciju postalo pravosnažno (13.01.2020.), ona je u Agenciji za privredne registre osnovala preduzeće (31.01.2020.). Nazvala ga je Harasticoop. Po Đerđu Harastiju.
Međutim, Veru izgleda da nije zanimao biznis. Već posle četiri i po meseca, kompanija je dobila nove vlasnike – Andex doo iz Subotice i Majur group iz Novog Sada.
I tu počinje priča sa interesantnom šemom osnivanja i zatvaranja firmi i kupoprodaje zemljišta koje potiče i iz procesa restitucije. Ona se nije dogodila samo u slučaju Harasticoop. Ponovljena je još nekoliko puta, po istom ili sličnom modelu i sa istim akterima.
Kroz ove transakcije prošlo je više od 600 hektara u okolini Subotice, Sombora, Kule i Čoke procenjene vrednosti od oko tri miliona evra.
Firma na adresi u Paliću
Vera je u svoju firmu kao kapital unela upravo zemljište koje je dobila kroz proces restitucije. To se vidi iz osnivačkog akta Harasticoop. „Osnivač je nepokretnosti stekao na osnovu Rešenja Agencije za restituciju…“, navodi se u dokumentu dostupnom na sajtu APR-a. To nam potvrđuje i „solemnizaciona klauzula“ napravljena kod nadležnog javnog beležnika. I tu su pobrojana rešenja o povraćaju četiri parcele u katastarskoj opštini Kruščić i jedne u Gakovu.
U firmu je unela nešto više od 117 hektara kao osnovni kapital. Procenjena vrednost – 175,8 miliona dinara ili oko 1,5 miliona evra.
I tu se pojavljuje prva zanimljivost. Firmu je osnovala na adresi Josipa Kolumba 33 u mestu Palić pored Subotice, pokazuje baza APR-a. Na istoj adresi na kojoj je registrovana kompanija Andex koja će 4,5 meseca kasnije preuzeti njenu firmu. Reč je o mestu na kojem je registrovan niz drugih kompanija. A koje vode do poznatog imena u svetu biznisa – Lajoša Čakanja, verovatno najpoznatijeg biznismena na severu Vojvodine. Vlasnika Vinarije Zvonko Bogdan, Office shoes, Podrum Palić, restorana Boss u Subotici…
I tu Vera nestaje sa pozornice. Čakanj preko firme Andex (koju deli sa Judit Čakanj) ulazi u Harasticoop, koji je podelio po pola sa partnerom Igorom Konstantinovićem iz Novog Sada. Konstantinović je vlasnik Majur Group, zajedno sa Radmilom Konstantinović. U registru stvarnih vlasnika APR-a, njih četvoro dele Harasticoop sa udelima od po 25%.
Iz ugovora do kojih smo došli vidi se da su Majur i Andex napravili s Verom pretposlednjeg dana februara 2020. ugovore o prenosu udela (svaki za preuzimanje 50% udela) i isplati po 87.932.935,20 dinara odnosno ukupno pomenutih 175,8 miliona ili 1,5 miliona evra (sa rokom isplate od 60 dana)
Podela kompanije
Harasticoop nije dugo postojao.
Prema dokumentaciji do koje smo došli, najpre je u septembru 2021. napravljen nacrt ugovora o statusnoj promeni odela uz pripajanje gde je ideja bila da se Harasticoop podeli na pola i jedna polovina pripoji Andeksu, a druga Majuru kao vlasnicima.
Međutim, to se nije realizovalo. U avgustu 2022. vlasnici sprovode statusnu promenu podele uz osnivanje dva nova društva. Harasticoop se briše bez potrebe sprovođenja likvidacije i stvaraju se dve nove kompanije – Harasticoop 024 SU i Harasticoop 021 NS.
Harasticoop 024 SU registrovan je na već poznatoj adresi – Josipa Kolumba 33, Palić. A Harasticoop 021 NS na adresi Bogdana Šuputa 24-26 u Novom Sadu. Na istoj adresi na kojoj se nalazi i Majur Group, kao i još dve kompanije Konstantinovića.
Sudbina zemljišta
Iz nacrta plana podele Harastikopa na dve nove firme kao i iz njihovih osnivačkih akata saznajemo i sudbinu nekadašnjeg Verinog zemljišta.
Ono je prodato.
Kapital kompanije je u planu statusne promene podeljen na ravne časti – 87.932.935,20 dinara za Harasticoop 024 SU i 87.932.935,20 dinara za Harasticoop 021 NS.
Ali, u njih ne ulazi kao zemljište već kao – novac.
„Osnivači zajednički konstatuju da se osnovni kapital sastoji od novčanog kapitala koji je nastao tako što je društvo koje se statusnom promenom deli otuđilo nepokretnosti koje su predstavljale nenovčani kapital, te kako isti više ne postoji, sada postoji njegova protivvrednost, koja čini novčani kapital društva i koji kapital društvo prenosi na nova društva koja se osnivaju“, stoji u dokumentaciji.
U dokumentaciji se navodi i kome je prodato zemljište. Kupci su bili fizička lica. Provera Forbes Srbija u bazi Republičkog geodetskog zavoda pokazala je da te parcele i danas postoje i da su njihovi vlasnici isti ljudi koji su ove parcele tada kupili od Harastikopa.
Pozajmice?
Bitan poslovni trenutak u kratkom životu Harastikopa, pored prodaje ovog zemljišta, jeste i da u dokumentaciji iskazuje potraživanja prema drugim preduzećima. I to u gotovo istim iznosima.
Potraživanja prema preduzećima Poljogradnja iz Subotice u iznosu od 84.640.000 dinara (oko 720.000 evra) i Marbex Invest iz Novog Sada – 84.650.000 dinara.
Prema dostupnim podacima, Andex je ranije bio manjinski suvlasnik Poljogradnje. Kod Marbeksa i Majura određena veza takođe postoji. Naime, Majur je bio osnivač i vlasnik firme Green Palace Residences, a Igor Konstantinović njen direktor. I sedište firme bilo je na adresi Majura. Danas je u vlasništvu Darjana Koletića. Koletić je sadašnji direktor Marbex Investa, a zanimljivo je da je u APR-u kao e-mail adresa Marbeksa registrovana adresa osobe koja u domenu ima majurgroup.com.
Ono što je neobično u dokumentaciji jeste da se navodi rečenica koja kaže da Harasticoop ima sledeća „potraživanja prema svojim poveriocima“.
Iz dokumentacije se vidi da su potraživanja kasnije preneta u Harasticoop 024 SU i Harasticoop 021 NS. I to tako da subotička firma preuzima potraživanje prema Poljogradnji, a novosadska potraživanji prema Marbeksu.
Iz dostupnih podataka o poslovanju Harastikopa u 2020. i 2021. vidi se da u bilansima ima sličan iznos na strani kratkoročnih finansijskih plasmana, dok na strani obaveza nema ni približno isti iznos pa bi se moglo naslutiti da je Harastikop bio taj koji je odobravao pozajmicu. U izveštajima Poljogradnje i Marbeksa vidi se da i jedni i drugi i daju i uzimaju pozajmice, ali nema detaljnijih informacija od koga.
U deobnom bilansu Harastikopa, ovi iznosi se vide na stavci kratkoročni krediti, zajmovi i plasmani u zemlji kao njegova imovina, a ne obaveza. Takođe, u pomenutom nerealizovanom ugovoru o podeli i pripajanju Harastikopa iz septembra 2021. navodi se da Harastikop ima „potraživanja prema svojim dužnicima“ (a ne poveriocima kako je u drugom nacrtu navedeno).
Razmena udela
Iako bi se možda očekivalo da suvlasnici Harastikopa nakon prodaje zemlje podele novac, recimo, putem isplate dividende, to se po svemu sudeći nije dogodilo. Oni ulaze u podelu firme na dve nove. Već pomenute Harasticoop 024 SU i Harasticoop 021 NS.
Možda bi logično bilo da Andex preuzme 100% subotičke firme, a Majur 100% novosadske, ali se ni to nije dogodilo.
Podela je obavljena tako da su suvlasnici ostali u obe nove firme, ali sa različitim udelima. Andex je uzeo 90% u Harasticoop 024 SU, a Majur preostalih 10%. U Harastikopu 021 odnos je bio obrnut. Majur je uzeo 90%, a Andex 10 procenata.
Ono što dodatno priču čini neobičnom jeste da su za manje od mesec dana, manjinski suvlasnici izašli iz kompanija. Andex je tako postao vlasnik 100% subotičke firme, a Majur 100% novosadske. Pa se postavlja pitanje zašto to nisu učinili odmah.
Informacije do kojih smo došli pokazuju da su napravili ugovor o prenosu-razmeni udela. Razmenili su tih 10% – „putem kompenzacije (10% udela za 10% udela, gde oba udela jednako vrede u oba društva) i bez međusobnih doplata u novcu i stvarima“.
Sudbina novih firmi
Kao i Harasticoop, i dve nove kompanije registrovane su za istu delatnost – 0119, gajenje ostalih jednogodišnjih i dvogodišnjih biljaka. Ali, time se po svemu sudeći nisu bavile. Nestale su posle samo 3,5 meseca postojanja. I nemaju objavljene finansijske izveštaje.
Kako se vidi iz dostupne dokumentacije APR-a, dolazi do nove statusne promene, ali sada pripajanja. Harasticoop 024 SU se pripaja Andeksu, a Harasticoop 021 NS Majur grupi.
Ni Harastikop 024 ni Harastikop 021 (kao ni njihov prethodnik) u trenutku pripajanja (15. i 16. decembra 2022.) nemaju ni pokretnu ni nepokretnu imovinu, pokazuju podaci iz dokumenata. U miraz svojim vlasnicima u koje se „utapaju“ donose potraživanja. Majur preuzima potraživanje prema Marbeks Investu koje je samo nešto malo manje u odnosu na početni iznos – 84.623.000 dinara.
Andeks preuzima potraživanje u identičnom iznosu. Međutim, u nacrtu ugovora o pripajanju ne pominje se potraživanje prema Poljogradnji. Već prema kompaniji MLM Vinum iz Šupljaka. Ovde se kaže da se prenosi potraživanje koje ima prema privrednom društvu MLM Vinum u iznosu od 84,6 miliona dok se u pasusu ispod razgraničava da prenosi i obavezu prema javnom beležniku od 15.750 dinara.
MLM Vinum se neće samo ovog puta pojaviti u priči.
Nova priča – Sablo
Pred sam kraj leta, Andex i Majur bili su akteri još jedne slične priče. Poslednjeg dana septembra 2020. u APR-u registrovana je firma Sablo. Njen osnivač je Slavoljub Vujić iz Šupljaka. Firmu registruje na adresi Kostolanji Arpada 104a u tom mestu. Na njoj je registrovan i – MLM Vinum.
Vujić je vlasnik i direktor MLM Vinuma.
On u kompaniju koju je osnovao, slično Veri Kiš, unosi zemljište kao kapital. Ukupno 25 parcela i delova parcela u katastarskim opštinama Svetozar Miletić, Gakovo, Rastina i Riđica (kod Sombora). Sve zajedno, nešto više od 103 hektara. Utvrđena vrednost – 74.012.034,95 dinara ili oko 630.000 evra.
Njegov odlazak kod notara, da potvrdi unos ovog kapitala u firmu, daje mnogo više informacija. Revnost beležnika u izradi solemnizacione klauzule otkriva da su na ovim parcelama u tom trenutku bile unete zabeležbe o pokretanju postupka za restituciju. Ali, i zabeležbe o pokretanju postupka za uknjižbu vlasništva na osnovu kupoprodajnog ugovora, kao i zabeležbe o saglasnosti za uknjižbu. Sve zabeležbe o kupoprodajnim ugovorima i saglasnostima su unete u katastar 1. oktobra 2020. Dan nakon registracije firme Sablo. Takođe, zabeležbe na delu parcela o pokretanju postupka restitucije su unete pola meseca ranije.
Restitucija
Ali, Vujića nismo pronašli u evidenciji Agencije za restituciju. Nema ga među podnosiocima zahteva za povraćaj zemljišta.
Solemnizaciona klauzula osvetljava situaciju. Naime, javni beležnik navodi da je za parcele koje je uneo u preduzeće, Vujić priložio kupoprodajni ugovor i saglasnost na osnovu kojih je stekao tu imovinu.
Beležnik stavlja u dokument da je upozorio Slavoljuba Vujića da će katastar prvo na zemljištu upisati Rokuš Ferencne, potom njega, a nakon toga će sprovesti odluku da se kao vlasnik zemljišta upiše Sablo doo.
Ime Rokuš Ferencne ukazuje da je reč o supruzi izvesnog Rokuš Ferenca.
I dok Vujića nema među podnosiocima zahteva za restituciju, na tom spisku jeste Rokuš Ferencne. Zahtev za povraćaj je podnet 2014. Prema podacima koje smo dobili od Agencije za restituciju po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dva njena zahteva su delimično rešena 25. avgusta 2020. a rešenja su postala pravosnažno 16. septembra 2020. Dve nedelje pre nego što će Vujić registrovati firmu i nedugo pre nego što je u katastar upisana i zabeležba o kupoprodaji. Što dodatno sugeriše da je Vujić otkupio parcele koje je supruga Ferenca Rokuša dobila kroz restituciju.
Ponovo podela i pripajanje
Sablo doo ne ostaje dugo u rukama Slavoljuba Vujića. Dobija nove vlasnike već 19. novembra 2020. Praktično, posle manje od dva meseca.
Kao i kod Harastikopa, to su Andex doo i Majur Group. I opet vlasništvo dele po 50%.
Ni Sablo nije „poživeo“ duže od dve godine. Ugašen je bez likvidacije putem statusne promene podele.
A podeljen je po sličnom modelu – na Sablo 024 SU (registrovan na Josipa Kolumba 33 u Paliću) i Sablo 021 NS (registrovan na Bogdana Šuputa 24-26 u Novom Sadu).
Ponovo su sve tri kompanije registrovane za istu delatnost – 0119, gajenje ostalih jednogodišnjih i dvogodišnjih biljaka.
Ali, izgleda da ni ovde nije bilo previše poljoprivrednog biznisa. Iz osnivačkih akata dve nove firme saznajemo da se u njih umesto nenovčanog kapitala (zemljište) unosi novčani udeo. U prevodu, i u ovom slučaju zemljište je prodato što potvrđuje dokumentacija. Doduše, 23 parcele su dobile novog vlasnika dok su dve prenete u nove kompanije (poslednji podaci katastra pokazuju da su vremenom i one promenile vlasnika). Ponovo su kupci uglavnom bila fizička lica.
Opet pozajmice?
I kod Sabla se u dokumentaciji pominje da na nova društva prenosi „potraživanja prema poveriocima“. I ponovo su to bili praktično identični iznosi. I odnose se na iste firme.
Sablo je imao potraživanje od 38.095.000 dinara prema firmi Poljogradnja iz Subotice. I isto toliko prema Marbex Investu. Slično kao kod Harastikopa, kratkoročni finansijski plasmani iskazani u bilansu Sabla su bliski ovim iznosima dok obaveze nisu ni približno iste.
Kao i u slučaju Harasticoop, potraživanja su potom preneta na Sablo 024 i Sablo 021. Sablo 024 preuzima potraživanje prema Poljogradnji, a Sablo 021 prema Marbex Investu. I kod Sabla 024 i kod Sabla 021 se pri kasnijem pripajanju navodi da nemaju neizmirene obaveze.
I još jednom, suvlasnici ne uzimaju svako svoju firmu. U Sablo 024, Andeks preuzima 90% udela, a Majur 10%. A u Sablo 021 je bilo obrnuto. Firme su osnovane 20.10.2022. a već 3.11. odnosno 4.11. manjinski suvlasnici izlaze tako da Andex od tog dana drži 100% u jednoj, a Majur 100% u drugoj firmi.
Posle 2,5 meseca prestaje potreba za postojanjem Sablo 024 i Sablo 021. Sprovodi se statusna promena pripajanja pa se subotička firma utapa u Andeks, a novosadska u Majur.
Potraživanja prema Poljogradnji i Marbeksu su bila manja tek po 20.000 dinara i prenose se na Andex odnosno Majur.
Inače, kao osnov pripajanja navodi se da su to povezana pravna lica jer je Andex jedini član Sablo 24 SU, te da kao takva imaju sličnu poslovnu politiku i tržišno su blisko povezane. Cilj statusne promene je ostvarenje preduslova za efikasnije poslovanje društva, a što će se postići smanjenjem administrativnih troškova poslovanja, centralizacijom upravljačkih funkcija, unapređenjem korporativnog upravljanja i racionalizacijom resursa, navodi se u dokumentu. Isto obrazloženje dato je i u drugim slučajevima.
Agro imanje
Slavoljub Vujić međutim sa Sablom ne izlazi iz priče. Iste godine, on je akter i trećeg sličnog postupka. Ponovo je osnivač firme u koju se kao kapital unosi zemljište.
Novoj firmi daje ime Agro imanje, a osnovana je 23.11.2020. ili nešto malo manje od dva meseca nakon Sabla.
Međutim, kako je dokumentacija solemnizovana kod drugog javnog beležnika koji nije detaljnije opisao postupak, nemamo informacije da je reč o zemlji iz procesa restitucije. U Agenciji za restituciju na osnovu brojeva parcela nisu mogli da nam potvrde da li su one bile predmet restitucije.
Reč je o 24 parcele u katastarskoj opštini Vrbica i jednoj u Paliću. Procenjena vrednost zemljišta pri osnivanju kompanije bila je 47.510.210 dinara ili nešto više od 400.000 evra.
Ovog puta, reč je o gotovo 310 hektara.
Sve parcele u Vrbici prodate su jednoj poljoprivrednoj kompaniji dok je parcela u Paliću prodata sinu Čakanjevih u julu 2021. Sadašnji podaci katastra otkrivaju da su vlasnici Lajoš i Judit. Parcela „gleda“ na objekat koji je u vlasništvu Vinarije Zvonko Bogdan.
Ekspresno preuzimanje
Ovog puta stvari se odvijaju brže. Prošlo je tek sedam dana otkako je Vujić osnovao firmu, a već je došlo do promene vlasnika. Ponovo vlasnici postaju Andex i Majur.
I Agro imanje ima potraživanje prema istim firmama, koje naziva u dokumentaciji „potraživanje prema poveriocima“. Potraživanje prema Poljogradnja iznosi 29.720.650 dinara, a isto toliko i prema Marbex investu.
Agro imanje prestaje da postoji 3. avgusta 2022. jer se deli po istom modelu na Agro imanje 024 SU i Agro imanje 021 NS. I ove dve nove firme „poživele“ su manje od dva meseca nakon što su pripojene Andeksu i Majuru.
I četvrti čin – Faltum
Dok su prethodne tri transakcije izvedene u periodu od 2020. do 2022. četvrta je realizovana nešto kasnije. Od 2022. do 2024. Model je isti, ali su akteri nešto drugačiji.
Početkom decembra 2022. osnovana je firma Faltum. Ovog puta, u priči nema Vujića već se vraćamo osobama mađarskog porekla. Osnivaju je Tamaš Jeromoš Faltum i Marija Bodrogi. Manje od dva meseca nakon što su dva njihova rešenja o restituciji postala pravosnažna. Njihova imena nalazimo u registru Agencije za restituciju kao podnosioce zahteva za povraćaj imovine.
Kao i Vera, i njihovo prebivalište je u Mađarskoj.
Sedište svoje firme takođe smeštaju na adresu Čakanjevih kompanija u Paliću.
U firmu su uneli više od 50 parcela površine oko 87 hektara. Najveći deo je u Tavankutu dok su po jedna u Žedniku i Bajmoku. Te parcele procenjene su na 51.411.151,32 dinara odnosno blizu 440.000 evra.
Novi vlasnici pojavljuju se već nakon 16 dana i 21. decembra preuzimaju Faltum doo. To je ponovo Majur, ali se umesto Andeksa sada javlja Vinarija Zvonko Bogdan.
Dok je postojao, Faltum je takođe prodao veći deo parcela unetih kao kapital, ponovo najčešće fizičkim licima, ali je deo otišao i Eparhiji Bačkoj.
Ono što slučaj Faltuma razlikuje od drugih jeste da je 11 parcela i danas u vlasništvu Vinarije Zvonko Bogdan i Majura (po 50%) dok u još dve ove kompanije i dalje imaju udeo.
Po istom modelu kao i ranije, Faltum iskazuje potraživanja. Međutim, tek u dokumentaciji ove firme se kaže da su to „potraživanja prema dužnicima“. Dužnici su ranije pomenuti MLM Vinum i jedan preduzetnik (po 91 milion dinara). Potraživanja u tim iznosima su na kraju završila u Majuru i Vinariji Zvonko Bogdan. Faltum ima i malu obavezu od oko 4.500 dinara prema svom dobavljaču – Andeksu. Za dve firme, naslednike Faltuma, dodaje se da nemaju neizmirenih obaveza.
Faltum se deli na Faltum 024 SU i Faltum 021 NS koje doživljavaju istu sudbinu – utapanje u osnivača nakon manje od dva meseca života.
Bez objašnjenja
U želji da saznamo šta su bili motivi za ovakvu organizaciju prometa zemljištem i osnivanje i gašenje firmi, najpre smo se obratili firmama Andex i Vinarija Zvonko Bogdan, kao i Majur grupi.
Želeli smo da saznamo šta je bio motiv i cilj za preuzimanje četiri kompanije. Takođe, zašto su u tim poslovima nastupali zajedno. Takođe, zašto je primenjen isti model, prvo sa podelom potom i pripajanjem preduzeća odnosno zašto nakon prodaje zemljišta nije primenjen model isplate novca putem dividendi.
Zanimalo nas je i da li su u ovim transakcijama plaćeni svi porezi i koji. Pitali smo i da li su se sve ove osnovane kompanije ikada bavile svojom osnovnom delatnošću odnosno poljoprivrednom proizvodnjom. Hteli smo da saznamo i da li su i zašto odobravane pozajmice drugim pravnim licima i to u jednakim iznosima. S tim u vezi, pitali smo i da li su na kraju vraćene te pozajmice.
Kako je u najmanje tri slučaja prometovano zemljište koje su dobile osobe mađarskog porekla u procesu restitucije, zanimalo nas je kako to objašnjavaju i da li su na bilo koji način pomogli tim osobama u procesu dobijanja rešenja o restituciji.
Nijedna od tri kompanije nije odgovorila u ostavljenom roku.
Dužnici bez odgovora
Pitanja su otišla i na adrese kompanija prema kojima su iskazivana potraživanja. Sve njih pitali smo da li su uzimali pozajmice od Harastikopa, Sabla, Agro imanja i Faltuma, koji je razlog i da li su ih vratili.
Jedino se u napomenama uz finansijski izveštaj navodi da daje i uzima pozajmice od drugih pravnih lica po ugovorima koji predviđaju da su ti zajmovi beskamatni.
Nijedno preduzeće nije odgovorilo u ostavljenom roku na postavljena pitanja.
Dodatni upit poslali smo i Slavoljubu Vujiću kako bi nam objasnio koji je razlog zbog kojeg je osnovao Sablo i Agro imanje, a potom ih vrlo brzo prodao/prepustio drugim vlasnicima. Zanimalo nas je i da li je zemljište uneto u dve firme prethodno kupio i da li ga je otkupio od osoba koje su ga povratile kroz proces restitucije. Na kraju, pitali smo i da li je bio i da li je sada poslovno povezan sa Lajošem Čakanjom.
Ni on nije odgovorio u ostavljenom roku.
Institucije delimično ćute
Obratili smo se i institucijama. Pre svega Poreskoj upravi Srbije da bismo proverili da li su nadzirali transakcije između svih uključenih preduzeća i da li su eventualno utvrđene neke nepravilnosti.
„Shodno članu 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o konkretnom poreskom obvezniku do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju se i čuvaju kao tajni podatak. Poreska uprava Republike Srbije utvrđuje, kontroliše i naplaćuje javne prihode i u vezi s tim preduzima sve zakonom propisane mere iz svoje nadležnosti“, naveli su iz ove institucije.
Isto pitanje smo poslali i Upravi za sprečavanje pranja novca. Ali, od njih nije stigao odgovor u ostavljenom roku.
Odgovor Agencije za restituciju
S druge strane, odgovore smo dobili od predstavnika Agencije za restituciju.
Kako su naveli, ne postoji jednostavan odgovor na pitanje koje je prosečno vreme rešavanja zahteva za restituciju poljoprivrednog zemljišta. Ti postupci su većinom veoma složeni baš zbog vrste imovine koja se potražuje. Faktor usporavanja je pre svega identifikacija oduzetih parcela jer zahteva pribavljanje dokumentacije od drugih institucija koje nisu sistemski vodile evidenciju državne imovine. Zbog toga se javlja i problem vanknjigovodstvenog vlasništva.
„Pored toga, velike površine poljoprivrednog zemljišta na koje polažu pravo bivši vlasnici, posebno na teritoriji AP Vojvodine, od oduzimanja do danas su predmet postupka komasacije, tako da je postupak utvrđivanja takvog zemljišta nemoguć bez angažovanja sudskog veštaka odgovarajuće struke, čime se produžava vreme potrebno za donošenje odluke. Na kraju, dodajmo tome i činjenicu da Državno pravobranilaštvo, kao obavezna strana u postupku, u velikom broju predmeta podnosi žalbe potpuno neselektivno i bez relevantne pravne osnove, pa se postavlja pitanje da li je to samo zbog produženja ovog postupka. Imajući u vidu sve navedeno, možemo reći da Agencija za restituciju u oblasti restitucije poljoprivrednog zemljišta postiže veliki uspeh, jer je donela odluke u 95% ovih predmeta“, navode u odgovoru.
Agencija navodi da je vraćanje oduzete imovine i obeštećenje dvostranački upravni postupak. Pored lica koje traži imovinu nazad, druga strana je država koja treba da je vrati, a nju zastupa Državno pravobranilaštvo. Pored toga što Agencija teško pribavlja dokumentaciju od drugih organa, u nemalom broju slučajeva ona je i uništena.
Transparentnost
„Iz navedenih razloga, Agencija se nalazi pred velikim izazovom utvrđivanja činjeničnog stanja u takvim predmetima, te s tim u vezi ističemo da u zavisnosti od ažurnosti državnih organa zavisi i dužina trajanja postupka pred agencijom, te se u tom smislu agencija kao državni organ nalazi u sistemu „spojenih sudova“ sa drugim državnim organima, koje prevazilazi samo zahvaljujući predanom radu i posvećenosti zaposlenih. Na kraju ističemo da uzevši u obzir činjenicu da je Agencija za restituciju prvostepeni organ, odluke podležu žalbama, te eventualnoj sudskoj zaštiti“, ističu u Agenciji.
Na kraju dodaju da Agencija nikada nije imala prijavljen slučaj krivičnog dela primanja i davanja mita, kao ni drugih krivičnih dela iz domena korupcije, kao što su zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem i druga, niti su protiv zaposlenih vođeni disciplinski postupci, iz razloga što svi zaposleni u Agenciji postupaju u skladu Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i drugim relevantnim zakonima. Pored toga, odluke donete o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju podležu kontroli od strane nadležnog Sektora za koordinaciju i nadzor u okviru Agencije, koja proverava tačnost donetih odluka, a nakon toga zakonitost i ispravnost donetih odluka podleže kontroli od strane drugostepenog organa, kao i Upravnog suda.
„Posebno ističemo, da je Agencija za restituciju od svog osnivanja uspostavila potpunu transparentnost u radu, koja se, između ostalog, ogleda u mogućnosti stranaka da vrše uvid u spise predmeta kroz elektronsku bazu podnetih zahteva, iz koje mogu utvrditi u kojoj fazi se nalazi postupak, kao i svaku preduzetu procesnu radnju od strane savetnika za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje zaduženog za njihov predmet, kao i kroz mogućnost zakazivanja konsultacija radi dobijanja svih relevantnih informacija vezanih za konkretan predmet“, navodi se u odgovoru.
Ko su Lajoš Čakanj i Igor Konstantinović
Osim što je najpoznatiji biznismen na severu Bačke, Lajoš Čakanj je u javnosti povezivan i sa političkim strukturama. Pre svega sa Savezom vojvođanskih Mađara. U julu 2025. Fondacija Ištvan Pastor objavila je da je Čakanj član Upravnog odbora ove organizacije.
U Podrumu Palić ugostio je i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Na sajtu predsednika, u vesti vezanoj za tu posetu, navodi se da je preko Fondacije Prosperirati, Mađarska u tu kompaniju uložila četiri miliona evra. Inače, Andex je registrovan za gajenje grožđa.
Igor Konstantinović drži se dalje od javnosti i o njemu ima malo vesti.
Osnovna delatnost Majur Group je proizvodnja hleba, peciva i kolača. Njegova firma Beoinvex registrovana je u sektoru ugostiteljstva. Konstantinović je poznati i po poslovanju u sektoru nekretnina u kojoj je njegova firma City Residence invest. Prema dostupnim podacima, imao je i manjinski udeo u Vinariji Zvonko Bogdan. Takođe, bio je vlasnik lanca restorana Foody iz kojeg je istupio u martu 2014.
Napomena: Tekst je naknadno dopunjen novim podacima do kojih smo došli u cilju preciziranja informacija