OTKRIVAMO Šta piše u rešenju Apelacionog suda i zašto su Vesić, Tanasković, Dimoski i Spremić vraćeni na optužnicu za pad nadstrešnice

Apelacioni sud u Novom Sadu svojim rešenjem donetim 15. juna prihvatio je žalbu višeg javnog tužioca na odluku Višeg suda kojom je obustavljen postupak protiv bivšeg ministra Gorana Vesića, v.d. direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelene Tanasković, bivše pomoćnice ministra Anite Dimoski, kao i protiv profesora Građevinskog fakulteta u Beogradu Milana Spremića i predstavnika stručnog nadzora na projektu rekonstrukcije pruge do Mađarske Marine Gavrilović i Dejana Todorović.

Kako je sud obrazložio svoju odluku u rešenju napisanom na 31 strani, a u koje je Forbes Srbija imao uvid, Viši sud je izveo pogrešan zaključak da nema mesta optužbi protiv šestoro okrivljenih.

Uvid u rešenje Apelacionog suda potvrđuje i da su svih šestoro optuženih upućeni u kućni pritvor u kojem neće moći da koriste telefon i internet niti će moći da primaju druga lica. A sve zbog uznemirenja javnosti i omogućavanja nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

S druge strane, žalbe branilaca Nebojše Šurlana i ostalih optuženih su odbijene.

Obrazloženje suda

Apelacioni sud je u obrazloženju odluke naveo da se kod pitanja dovoljnosti dokaza „ne ceni pitanje krivice već opravdanost sumnje za iznošenje stvari pred sud, a ta sumnja treba da bude potkrepljena konkretnim činjenicama“.

Kako se navodi, osnovi sumnje koji postoje prilikom pokretanja istrage moraju biti u toku istrage potkrepljeni određenim dokazima.

„Veće koje ispituje optužnicu nije ovlašćeno da ceni da li činjenice i okolnosti na kojima se optužnica zasniva pružaju pouzdan dokaz da je okrivljeni učinio krivično delo niti da li su ispunjeni uslovi da bude oglašen krivim, jer to za optužnicu nije potrebno. Za opstanak optužnice je dovoljno da se iz pribavljenih dokaza može zaključiti da je okrivljeni opravdano sumnjiv da je učinio krivično delo“, navodi Apelacioni sud tumačeći postupanje Višeg suda u Novom Sadu na koje se viši javni tužilac žalio i čija je žalba sada usvojena.

Dodaje se da ispitivanje optužnice nije postupak po pravnom leku protiv sudske odluke već postupak u kome se proverava postojanje dovoljno osnova za izvođenje okrivljenog pred sud. „Veće koje odlučuje o optužnici ne upušta se u psihološku analizu raznih dokaza niti u ocenu protivrečnih dokaza… Ceni se samo da li ima dokaza i da li su ti dokazi podobni da potvrde zaključak da je okrivljeni opravdano sumnjiv da je izvršio krivično delo“, dalje objašnjava Apelacioni sad u čemu je bila „greška“ u postupanju Višeg suda.

„Zaključak prvostepenog suda da nema dovoljno dokaza smatra se pogrešnim s obzirom na vrstu i brojnost dokaza“.

Tanasković, Vesić, Dimoski

Apelacioni sud smatra da je Viši sud pogrešno insistira, kada je reč o Tanasković, Vesiću i Dimoski, da je u slučaju njihovog krivičnog dela neophodno da izvršilac ne postupa po propisima isključivo iz oblasti mera zaštite. Za krivično delo koje im se stavlja na teret, karakteristično je to što se sastoji u nečinjenju, smatra Apelacioni sud. To može biti bilo koje nepostupanje po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite koje je podobno da izazove posledicu – opasnost za život i telo ljudi ili imovinu većeg obima. Ovo delo može da izvrši samo službeno ili odgovorno lice tj. lice koje u ovom slučaju prema propisima ima položaj garanta i dužno je da preduzme određeno činjenje.

„Dovoljno je da ima svojstvo službenog ili odgovornog lica i da nije postupilo po bilo kom propisu, a da je to za posledicu imalo izazivanje opasnosti za život ili telo ljudi“, smatra sud. Uz to, treba imati u vidu da im se na teret stavlja i kršenje Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju kojim se predviđa da prostori za putnike moraju da budu uređeni tako da garantuju bezbednost putnika.

Tanasković

Kada je reč o Jeleni Tanasković, sud zaključuje da je pogrešan stav Višeg suda o nedovoljnosti dokaza protiv Tanasković. Ocenjuje se da u momentu puštanja u upotrebu vestibila odnosno krila B stanične zgrade nisu bili ispunjeni zakonski uslovi s obzirom na to da radovi i dalje nisu bili završeni, da je predmetni objekat predstavljao gradilište, da nije izvršen tehnički pregled i izdata upotrebna dozvola sa čime je okrivljena s obzirom na svojstvo v.d. direktora IŽS bila upoznata u trenutku kada je učestvovala na svečanosti povodom otvaranja dana 5. jula 2024, smatra Apelacioni sud.

„Zbog čega se kao pogrešan pokazuje zaključak prvostepenog suda da Tanasković nije imala svest da nepostupanjem po propisima može izazvati opštu opasnost za ljude“, dodaje se u rešenju.

Vesić i Dimoski

Kada je reč o Vesiću i Dimoski, Apelacioni sud konstatuje da Ministarstvo građevinarstva kao organ uprave vrši unutrašnji upravni nadzor. On se sastoji od nadzora nad zakonitošću rada i od nadzora nad svrsishodnošću rada organa koji su podvrgnuti ovom nadzoru.

„U tom smislu je ministarstvo ovlašćeno da upozori na uočene nepravilnosti i odredi mere i rok za njihovo otklanjanje, da izdaje instrukcije i naloži preduzimanje poslova koje smatra potrebnim. Ova ovlašćenja po zakonu o državnoj upravi pripadaju kako starešini odnosno ministru tako i pomoćniku ministra koji rukovodi zaokruženom oblašću rada ministarstva“, ističe veće Apelacionog suda. Dodaje i da na to upućuju i odredbe Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima.

U nabrajanju dokaza protiv njih, Apelacioni sud zaključuje da postoji opravdana sumnja da su Vesić i Dimoski počinili krivično delo. Kao dokaze za to posebno pominje rešenje građevinske inspekcije od 2. novembra. Iz tog dokumenta, smatra sud, proizilazi da je predmetni objekat prilikom otvaranja i dalje predstavljao gradilište. Poziva se i na zapisnik inspekcije od 8. novembra u kom je konstatovano da je Ministarstvo izdalo Infrastrukturi železnice Srbije potvrdu o prijavi radova od 16. oktobra koja je dostavljena građevinskoj inspekciji 1. novembra u 15.40h.

Tim zapisnikom se utvrđuju uočene nezakonitosti u vezi predmetnog objekta, da nisu preduzete mere radi sprečavanja opasnosti po ljude, kao i da u toku izvođenja radova na krilu B nije vršena kontrola i provera kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primena propisa, standarda i tehničkih normativa, protokola o puštanju u komercijalnu funkciju dela stanične zgrade Novi Sad od 5. jula. Sud se poziva i na druge dokaze koji su pobrojani u optužnici.

Spremić

Apelacioni sud zaključuje i da je Viši sud izveo pogrešan zaključak da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je Spremić izvršio krivično delo. Podsećaju da Viši sud ovaj zaključak temelji na tome da je projektom bila predviđena samo zamena fasadne rigle (konstrukcija staklene fasade na krilu B), a da po stavu veštaka zamena fasadne rigle spada u redove adaptacije, a ne rekonstrukcije.

Međutim, Apelacioni sud je stanovišta da je Idejnim projektom bila predviđena rekonstrukcija i adaptacija stanične zgrade u Novom Sadu. Dakle, da se Idejni projekat odnosi i na adaptaciju i na rekonstrukciju, a ne samo na adaptaciju kako navodi Viši sud. „Svakako da zamena fasdne rigle spada u radove adaptacije, ali se osnovano žalbom tužioca ukazuje na činjenicu da stanična zgrada predstavlja građevinsku celinu i da radovi adaptacije na jednom delu zgrade ne znače istovremeno da se na celoj staničnoj zgradi vrše samo radovi adaptacije“, ocenjuje Apelacioni sud.

Ovaj sud smatra i pogrešnim zaključak da se tzv. osnovni zahtevi za objekat (između ostalog i da objekat bude stabilan) proveravaju u postupku tehničke kontrole kojoj podleže projekat za građevinsku dozvolu, a ne idejni projekat koji je analizirao Spremić i da nije bio obavezan da utvrđuje da li su idejnim projektom ispunjeni ti zajtevi za objekat. Apelacioni sud smatra da Viši sud zanemaruje drugu odredbu pravilnika koji predviđa da i idejni projekat i projekat za građevinsku dozvolu spadaju u tehničku dokumentaciju, ali različite vrste, čime su propisane različite vrste kontrole. I da se zahtev za proveru stabilnosti odnosi na sve vrste tehničke dokumentacije.

Gavrilović i Todorović

Možda i najjednostavnije obrazloženje i tumačenje dato je za predstavnike stručnog nadzora Marinu Gavrilović i Dejana Todorovića. U njihovom slučaju Apelacioni sud smatra da nalazi veštaka o navodnim propustima u nadzoru radova, kao i odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje regulišu nadzor radova potvrđuju stepen opravdane sumnje da su izvršili krivična dela.

Na osnovu svega, Apelacioni sud je utvrdio da do sada prikupljeni dokazi daju dovoljno osnova za zaključak da postoji opravdana sumnja da su šest optuženih preduzeli radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela na način na koji je to opisano u činjeničnom opisu optužnice.

Pritvor

Pri obrazlaganju odluke da delu ovih optuženih bude produžen kućni pritvor, a da dvoje budu stavljeni u kućni pritvor, Apelacioni sud smatra da postoje zakonski razlozi za primenu mere zabrane napuštanja stana, a radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Njima je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona i interneta i primanja drugih lica u stan. Međutim, mogu napustiti stan u slučaju hitne medicinske intervencije za sebe ili drugo lice koje boravi u stanu, ali moraju o tome obavestiti poverenika koji brine o sprovođenju mere.

„Mera pritvora može da traje dok za to postoji potreba, a najduže do pravosnažnosti presude“, navodi Apelacioni sud. Ali i obrazlaže da po ovom konkretnom rešenju može trajati najduže do tri meseca što znači da bi nadalje morala da novim odlukama bude produžavana.

Uznemirenje javnosti i dalje velikog intenziteta

Sud se u obrazloženju odluke o pritvoru poziva na to da su za ova krivična dela predviđene kazne duže od 10 godina. Time je, smatra se, ispunjen uslov da se nađu u pritvoru zbog mogućeg uznemirenja javnosti.

U rešenju se podseća da je život izgubilo 16 lica od kojih četvoro maloletnih. I da se 1. novembra 2024. na stanici nalazio veći broj građana usled nadolazećeg vikenda i predviđenih putovanja. Konstatuje se da su o predmetnom događaju izveštavali i da i dalje izveštavaju svi štampani i elektronski mediji. Kao i da od urušavanja postoji naročita zainteresovanost javnosti za taj kritični događaj, koja je i dalje visokog intenziteta.

Dodaje se da je zbog načina izvršenja i posledica krivičnog dela “za koje su šestoro okvrivljenih opravdano sumnjivi“, došlo do uznemirenja javnosti, „koje je i dalje takvog intenziteta i značaja da bi u slučaju boravka okrivljenih na slobodi, moglo ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“. Sud smatra da je mera pritvora nužna i opravdana prema šestoro okrivljenih. „Pritvorom će se dodatno umanjiti uznemirenje javnosti“, konstatuje se u rešenju.

Ostali optuženi

S druge strane, Apelacioni sud smatra da je u pogledu sedmoro osoba koje su prethodnom odlukom ostale na optužnici, Viši sud pravilno i bez bitnih povreda krivičnog postupka, uz pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i pravilnu primenu krivičnog zakona postupio kada je potvrdio optužnicu. Drugostepeni sud smatra da je prvostepeni dao jasne, detaljne i argumentovane razloge koje u potpunosti prihvata i Apelacioni sud zbog čega je odbio žalbe njihovih branilaca. Odbačene su i žalbe branilaca da je veštačenje na osnovu kojeg su se našli na optužnici manjkavo.

U odnosu na njih sud smatra da je optužnica propisno sastavljena, da je zasnovana na zakonitim dokazima, koji opravdavaju sumnju da su učinili krivična dela i da su ispunjeni uslovi za glavni pretres.

Smatra se da je Viši sud pravilno zaključio da nije potrebno razjašnjenje stvari da bi se ispitala osnovanost podizanja optužnice protiv Šurlana i još šest inženjera. I da ne postoje razlozi za obustavu krivičnog postupka ili odbijanje optužnice.

Šta je sud merio, a šta nije

U ovom delu, Apelacioni sud našao je za shodno da dodatno pojasni svoje postupanje.

Objašnjava se da se veće „u svom rešenju kojim potvrđuje optužnicu ne izjašnjava da je optužnica osnovana i zakonita, što će se videti tek na glavnom pretresu, već da su ispunjeni uslovi za vođenje glavnog pretresa radi utvrđivanja njene osnovanosti. Veće utvrđuje da je optužnica propisno sastavljena, da je zasnovana na dokazima koji opravdavaju sumnju da je okrivljeni učinio krivično delo koje je predmet optužnice i da su ispunjeni uslovi za kontradiktornu raspravu na glavnom pretresu“.

Dodaje se da postupak ispitivanja optužnice nema za cilj da reši pitanja kojima je namenjen glavni pretres. Predviđen je da utvrdi da li su ispunjeni uslovi da se povodom optužnice otvori i sprovede sudski postupak.

Postoji i ocena da se Apelacioni sud nije upuštao u ocenu do sada prikupljenih dokaza, jer je „suština u ovoj fazi postupka da se utvrdi da li postoji skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužnice, a koji uslov je po oceni ovog suda, ispunjen“.

Rešenje je potpisala predsednik veća, sudija Snježana Leković. Veće su činili i sudije Nikola Radanović i Borivoj Pap. Nismo naišli na pominjanje bilo kakvih izdvojenih mišljenja članova veća.