Smena na čelu Republičkog sekretarijata za javne politike: Još jedno urušavanje institucija u cilju uzurpacije njihovih nadležnosti

Autor: Đorđe Vukotić, advokat i konsultant u oblasti regulatrone reforme

Na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije smenjena je Bojana Tošić, direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike (RSJP). Za one koji ne poznaju dobro organizaciju rada državne uprave i aktuelne tendencije u njenoj reorganizaciji, čini se da je reč o kadrovskom pitanju. Za nas koji dugo učestvujemo u reformi javne uprave, ova odluka je samo dodatni signal da je vrh SNS-a krenuo da učvršćuje pozicije za ukidanje transparentnosti i eksterne kontrole u radu državne uprave. To sam nagovestio još u članku u kome sam kritikovao izmene Uredbe o analizi efekata propisa i Uredbe o metodologiji izrade dokumenata javnih politika, a kojima je otpočela marginalizacija RSJP-a

Kako bih predočio „šta je na tapetu“, podsetio bih da zaštitu javnih interesa i interesa građana od samovolje funkcionera i visokih službenika javne uprave, pored pravosuđa, vrše pre svega nezavisna kontrola tela. To su između ostalih i Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za sprečavanje korupcije i dr. Svi oni bi trebali da „duvaju za vrat“ ministrima i drugim najvišim funkcionerima javne uprave, a o tome koliko su toj svojoj misiji posvećeni smo trenutno prilično ograničeno obavešteni.

RSJP nije nezavisno kontrolno telo, a ipak smeta?

RSJP na žalost građana Srbije nije uspostavljen kao nezavisno kontrolno telo. Ipak, izgleda da čak i ovako zavisan, formiran kao stručna služba Vlade, jako smeta našim političarima u postupku usvajanja zakona kojima nameću i štite partikularne interese. Reč je pre svega o onim čuvenim lex individualisima, donošenim između 2015. i 2025, od lex specialisa „Beograd na vodi“, pa do tzv. Zakona o Generalštabu. Političarima očigledno smeta to što su Zakonom o planskom sistemu obavezani da tom sekretarijatu predočavaju opravdane razloge za usvajanje zakona, kao i očekivane efekte njihove primene.

Kada su motivi za predlaganje zakona bili sumnjivi, a očekivani efekti u najmanju ruku diskutabilni, predlagači su po pravilu izbegavali da traže mišljenje RSJP, lobirajući njihovo usvajanje na Vladi bez tog mišljenja. A bez mišljenja kojim im RSJP predočava moguće negativne efekte zakona koje predlažu, abolirali su sebe od odgovornosti za predlaganje štetnih zakona. Mogu se pozivati na neupućenost, tj. nestručnost po konkretnim pitanjima, što bi verovatno lako dokazali, imajući u vidu aktuelnu kadrovsku politiku.

Dodatni problem za mešetarenje u ovoj oblasti je transparentnost rada na propisima i dokumentima javnih politika koju kontroliše RSJP. Mišljenja RSJP su takođe posvećena kvalitetu konsultativnog procesa i rezultatima javne raspreve. Ta mišljenja su do sada bila javno dostupna na sajtu RSJP, zajedno sa izveštajima o sprovedenoj analizi efekata propisa i dokumenata javnih politika (strategije i programe) koji su dostavljani na mišljenje. Ona su bila izvor argumenata u poslaničkim raspravama i javnim kritikama propisa, koji su bili u skupštinskoj proceduri.

Kada je zbog ovakve regulatorne prakse više puta prozvan kroz medije, u drugoj polovini 2025. godine, a povodom krajnje problematičnog Zakona o Generalšatabu i loše osmišljenog tzv. novog Zakona o legalizaciji, državni vrh se okrenuo poslaničkim zakonima. Tako je početkom 2026. usvojen vrlo štetan set tzv. Mrdićevih zakona.

Da li se vlast sprema da ukine RSJP?

Sada je izgleda nekom vrlo bitnom u političkom vrhu dozlogrdilo da RSJP-u polaže račune, pa je rešio da amputira ovu stručnu službu Vlade. A kada vršite amputaciju, onda pacijentu prvo date anesteziju. U konkretnom slučaju lokalnu, tako što uklonite dugogodišnju direktorku te službe, za koju niste sigurni da će biti kooperativan nerv tokom amputacije. Pošto će tom istom političkom vrhu poneko iz ove službe još uvek trebati da piše ekspozee ili da vrši statističke proračune za javne nastupe, možda će deo zaposlenih iz RSJP, nakon amputacije ove stručne službe, prebaciti u Generalni sekretarijat Vlade.

Moram da skrenem pažnju da je Generalni sekretarijat Vlade najgore mesto za kontrolu analize efekata propisa, jer bi trebao da kontroliše rad ministara, koji su mu kao članovi Vlade direktno nadređeni. Tačno je i da je RSJP služba vlade, ali joj je po Zakonu o planskom sistemu kontrola efekata propisa dodeljena kao prioritetna funkcija. Nasuprot tome prioritetna funkcija Generalnog sekretarijata Vlade je tehnička pomoć u organizaciji sednica Vlade. Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj bi lice koje je po funkciji podređeno Generalnom sekretaru Vlade, izradilo negativno mišljenje koje bi blokiralo usvajanje propisa ili bilo kasniji osnov za pokretanje pitanja odgovornosti ministra za štetan zakon.

Gde bi bilo idealno mesto RSJP u sistremu državne uprave?

Idealno mesto RSJP u sistemu javne uprave bi bilo upravo status nezavisne agencije, koja bi bila kontrolno telo za sve propise i dokumente javnih politika koji se usvajaju na državnom nivou. Takva agencija bi mogla dodatno da pruža stručnu podršku i lokalnoj upravi u cilju usvajanja pametnih propisa i efikasnih javnih politika na lokalnom nivou. Takvo mesto u sistemu državne uprave bi trebalo da ima i Republički sekretarijat za zakonodavstvo, po ugledu na funkcionalan model iz susedne Rumunije (Consiliul Legislativ).

Prvi benefit takve promene bi bio taj što bi tako transformisano telo bilo nezavisno u svom stručnom radu i postupalo isključivo u javnom interesu, a ne po političkom diktatu.

Drugi benefit bi bio u tome što bismo na taj način uspostavili sistem adekvatne stručne podrške i u izradi poslaničkih amandmana i zakona, čime bi se posredno uspostavio sistem političke odgovornosti poslanika i poslaničkih grupa za njihove predloge. Usled odsustva ovakvog kontrolnog sistema ćemo i dalje biti izloženi poslaničkim akrobacijama, poput Mrdićevih, kojima će se atakovati na pravnu državu i njen ugled, a na kraju i na pravnu sigurnost svih građana.

Ako je smenjena direktorka zbog bilo čega „grešna“, onda je to odsustvo inicijative za ovakvom transformacijom institucije kojom je upravljala još od 2018.

Da li će se završiti samo na RSJP-u?

A kada se iz projekcija željenjih reformi vratimo u našu realnost, kao krucijalno se nameće pitanje: Da li će se vlast zadržati na ukidanju transparentnosti regulatornog procesa ili će atakovati i na transparentnost u radu svih drugih institucija?

Potpitanja su brojna, a neka od njih su: Da li će građani u budućnosti moći i dalje besplatno da proveravaju stanje upisa na njihovim nepokretnostima, a novinari na nepokretnostima novoformirane finansijske elite? Ili će i za taj podatak morati da se obrate nekom sa liste profesionalnih korisnika, koju kontroliše RGZ? Da li će javnosti i dalje, besplatno i bez autentifikacije, biti dostupni osnovni podaci iz registara APR-a, na osnovu kojih se vidi: Ko su stvarni, a ko formalni vlasnici kompanija i nevladinih organizacija; Koji investitori imaju vrtoglave poslovne skokove, jer im se dodeljuju državni poslovi; Da li su investitorima izdate građevinske dozvole i šta po njima mogu da grade; Koji se infrastrukturni objekti puštaju u funkciju bez upotrebne dozvole i sl?

Ostaje nam samo da strahujemo kojim intenzitetom će se nastaviti sa ukidanjem i dezintegracijom transparentnih sistema, koji obezbeđuju odgovoran rad javne uprave, po ugledu na najbolje primere svetske prakse. Ti sistemi su uspostavljani godinama, nakon oktobarskih promena 2000. i često su bili ocenjivani kao bolji od modela po kojima su uspostavljani. Analiza efekata propisa i javnih politika je bila jedan od tih modela, u čijem uspostavljanju sam imao čast da učestvujem sa sjajnim stručnjacima poput Andreje Marušić, Jasne Atanasijević, Kori Udovički, Živane Olbine, Branka Radulovića i brojnih drugih dobronamernih stručnjaka u ovoj oblasti. Uspostavili smo sistem koji je bio najnapredniji u regionu i jedan od najbolje postavljenih u uporednom pravu. Sada nam taj sistem nestaje pred očima.