Ubrzana gradnja stvara velike količine otpada: Koliko se očekuje od podizanja Nacionalnog stadiona i „stare“ Pošte

Podatke o kretanju bar određene količine otpada od rušenja i građenja dobili smo od firme Beo čista energija. Ta firma je privatni parner Grada Beograda, za projekat Vinča u Beogradu.

U okviru Vinče je 2021. godine pušteno u rad postrojenje za preradu otpada od građenja i rušenja.

Prema podacima koji su nam dostavljeni, Centar za upravljanje otpadom u Vinči je tokom 2025. primio 487.000 tona otpada od građenja i rušenja.

Od toga, 417.000 tona je bila zemlja iz iskopa (inertni otpad) koja je odložena na posebnu deponiju, navode iz kompanije Beo Čista Energija.

“Usled značajnih investicionih aktivnosti u Beogradu, dopremljene količine zemlje iz iskopa bile su preko četiri puta veće od planiranih 100.000 tona godišnje”, navode.

Preostalih 70.000 tona odnosilo na otpad od građenja i rušenja, koji je tretiran – odnosno recikliran.

Šta je otpad od građenja i rušenja

U Programu upravljanja otpadom Vlade Srbije, koji je donet 2022. godine, navodi se da otpad od građenja i rušenja uključuje otpad koji nastaje prilikom gradnje objekata ili javne infrastrukture. Pored toga, i otpad od rekonstrukcije, održavanja ili rušenja postojećih građevina. Takođe, i otpad nastao od iskopanog materijala – koji se ne može bez prethodne obrade koristiti.

U decembru 2025. je usvojen i novi Zakon o upravljanju otpadom.

U njemu se otpad od građenja i rušenja definiše kao otpad koji nastaje izvođenjem građevinskih i drugih radova na izgradnji i rušenju objekata, adaptacijama, renoviranju, rekonstruisanju stambenih, industrijskih i drugih objekata, održavanju i zameni infrastrukturnih objekata, kao i iskopima za stambenu, industrijsku i putnu infrastrukturu.

Izuzetak (od primene zakona) je nekontaminirano zemljište i drugi materijali iz prirode iskopani tokom građevinskih aktivnosti – gde je izvesno da će materijal biti korišćen u građevinske svrhe u svom prirodnom obliku na gradilištu na kom je iskopan.

Od propisa u toj oblasti, na snazi je i Uredba o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja iz 2024. godine. Pored nje i Pravilnik o uređivanju, upravljanju, odlaganju i deponovanju građevinskog otpada u toku izvođenja radova.

Prema Uredbi, vlasnik otpada od građenja i rušenja koji je nastao na gradilištu je vlasnik ili korisnik objekta ili dela objekta koji se nalazi na tom gradilištu i čijom aktivnošću je nastao građevinski otpad.

Odnosno investitor ili izvođač radova, kada je na njih ugovorom preneto vlasništvo nad građevinskim otpadom.

Koliko otpada uđe u statistiku?

Prema poslednjem izveštaju za 2024, Agencije za zaštitu životne sredine, evidentirano je 412.124 tona neopasnog građevinskog otpada od građenja i rušenja i 14.457 tona opasnog.

Ovde je uključen otpad iz grupe 17 kataloga otpada (građevinski otpad i otpad od rušenja uključujući i iskopanu zemlju sa kontaminiranih lokacija).

Prema izveštaju iste agencije, u 2023. godini evidentiranо je 302.615 tona građevinskog otpada i otpada od rušenja, koji je neopasan. Pored toga i 10.830 tona koji je opasan.

U Planu prevencije stvaranja otpada Vlade, koji je usvojen 2025. godine, daje se i statistički podatak RZS-a.

Prema njemu je ukupna količina nastalog otpada u sektoru građevinarstva u 2022. iznosila oko 660.626 tona. To uključuje otpad iz grupe 17 kataloga otpada – i nekontaminirano zemljište i mineralni otpad od građenja i rušenja.

Te godine su, kako se navodi, Agenciji za zaštitu životne sredine prijavljene količine koje uključuju samo 347.541 tona otpada od građenja i rušenja (Grupa 17), navodi se u planu prevencije.

Potencijal od 1,6 do 3,6 miliona tona

Najveći deo otpada od građenja i rušenja se deponuje ili češće odlaže zajedno sa komunalnim otpadom na opštinskim nesanitarnim deponijama, navodi se u Programu upravljanja otpadom za period 2022-2031.

U njemu se ukazuje i da raspoloživa statistika ne daje realne potencijalne količine otpada od građenja i rušenja u Srbiji. Ako se primeni poređenje sa količinama otpada od građenja i rušenja koji se generiše u zemljama EU, količine su višestruko veće.

Uzimajući u obzir bruto domaći proizvod Srbije, potencijal od 1,6 miliona tona (gornja granica 3,6 miliona tona) čini se kao najverovatniji, navodi se u tom programu koji je usvojila Vlada.

Kada se radi o sastavu otpada od građenja i rušenja procena je da 75 odsto čini zemlja iz iskopa, 15 do 25 odsto je otpad od građenja i rušenja (keramika, beton, čelik, plastični otpad). A pet do 10 odsto otpadni asfalt i beton.

Ubrzana gradnja u Beogradu

I Grad Beograd ima Akcioni plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja. On je donet za period od 2022-2030 godine.

U njemu se navodi da se kao posledica ubrzane izgradnje u Beogradu javljaju velike količine građevinskog otpada i da to nije praćeno potrebnom infrastrukturom za prijem i odlaganje.

„To dovodi do problema u njegovom zbrinjavanju na teritoriji Beograda. I često je rezultat nelegalnog odlaganja na neadekvatnim lokacijama“.

„Praksu nekontrolisanog odlaganja otpada od građenja i rušenja treba što pre prekinuti. Uključujući i trajno odlaganje na mestu nastanka na lokacijama koje ne ispunjavaju zakonske odredbe“, piše u akcionom planu.

Forbes Srbija uputio je upit Ministarstvu zaštite životne sredine, kao i beogradskom sekretarijatu nadležnom za tu oblast.

Pitanja su se odnosila na količine otpada od građena i rušenja koji nastaju na teritoriji Srbije i Beograda. Pitali smo i koliko se otpada odlaže na uređenim, a koliko na divljim deponijama i neadekvatim lokacijama. Pitanja su se odnosila i na količine otpada koje se recikliraju, kao i na aktivne projekte u toj oblasti.

Međutim, odgovore u traženom roku nismo dobili.

Reciklaža u Vinči

Iz Beo čiste Energije navode da se nakon sortiranja dopremljenog otpada i izdvajanja armaturnog gvožđa, građevinski otpad priprema za drobljenje u postrojenju.

„Proizveden agregat je kao finalni proizvod spreman za ponovnu upotrebu“.

Kako objašnjavaju, drobilično postrojenje, mehanizacija i posebni alati neophodni za tretman građevinskog otpada od građenja i rušenja su smešteni na platformi površine 1,7 hektara.

„Možemo da tretiramo 100.000 tona godišnje ovog otpada“, navode za Forbes Srbija.

Centar za upravljanje otpadom u Vinči prihvata samo neopasan otpad (čvrst komunalni otpad i građevinski otpad). Opasan otpad, kao što su staklena vuna, azbest i slično, se ne prihvata.

Interesovanje za kupovinu agregata malo

Na pitanje o daljem toku recikliranog materijala, ukazuju da se odgovarajućim sertifikatima i laboratorijskim testovima, atestima, potvrđuje da su agregati nastali tretmanom građevinskog otpada pogodni za ponovnu upotrebu u građevinarstvu.

„Ali s obzirom na nedovoljno razvijeno tržište, interesovanje za kupovinu je veoma slabo. Mi činimo napore da animiramo potencijalne kupce da ih koriste. U međuvremenu, agregati se koriste za izgradnju pristupnih puteva u redovnim operativnim aktivnostima na deponiji u Vinči“.

Iz Beo čiste energije daju primer saradnje sa Građevinskim fakultetom u Beogradu na projektu „Circ-Boost“. Prvi put u Srbiji, reciklirani agregat je uspešno iskorišćen za proizvodnju betona na jednom projektu.

Koliko se otpada očekuje od izgradnje Nacionalnog stadiona?

Ono što smo uspeli da pribavimo od nadležnih institucija (po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja) su kopije planova upravljanja otpadom od građenja i rušenja za nekoliko projekta na teritoriji Beograda.

Planove upravljanja otpadom od građenja i rušenja dobili smo između ostalog za izgradnju Nacionalnog fudblaskog stadiona, te objekat stare Pošte u Savskoj ulici, koji je srušen.

U Planu za Nacionalni fudbalski stadion, u pregledu građevinskog otpada koji će nastati, procena je bila da će nastati 3.200 tona betona, 400 tona cigle, 560 tona drveta, 80 tona stakla, 320 tona plastike, 800 tona gvožđa i čelika.

Plan je predvideo privremeno skladištenje otpada u kontejnerima i na namenskom platou na lokaciji. Građevinski otpad bi potom bio predat ovlašćenom operateru ili odvežen na gradsku deponiju.

Procena je bila da će na ovom projektu nastati i 44.100 m3 zemljanog iskopa. Navodi se da on neće biti transportovan izvan kompleksa, već korišćen u daljoj izgradnji unutar kompleksa.

„Zemlja iz iskopa, tačnije humus i zemlja, voze se na definisanu lokaciju u okviru budućeg kompleksa EXPO, u smeru ka reci Savi. Materijal iz iskopa će biti privremeno deponovan i kasnije korišćen za humuziranje površina unutar EXPO kompleksa na kome je i iskopan“.

Iskop će jednim delom biti iskorišćen za potrebe nivelacije terena same lokacije na kojoj se gradi stadion. Ostale količine će biti korišćene za nivelaciju ostalih delova kompleksa.

Tu se ukazuje da se na nekontaminirano zemljište i drugi materijali iskopani na lokaciji neće gledati kao na otpad.

Prema planu nije bilo predviđeno nastajanje opasnog otpada.

Rušenje stare Pošte u Savskoj

Plan upravljanja otpadom dobili smo i od Grada Beograda, za rušenje objekta Stare pošte u Savskoj ulici.

U pitanju je projekat “oblikovne rekonstrukcije po izvornom projektu objekta Pošte, izgradnje i prenamene objekta u Kulturni centar”.

Ovaj projekat je predviđao rušenje zgrade „stare pošte“, i uklanjanje dve nadstrešnice, kao i objekata portirnice.

Procena je bila da će prilikom rušenja i demontaže nastati 24.570 tona betona, od rušenja spratnih AB ploča.

Takođe, plan je predviđao i da će nastati 518 tona otpada od demontaže vrata i prozora, te 3.230 tona lima koji se skida sa krovnog pokrivača, oluci, delovi metalne konstrukcije nadstrešnica.

„Kako nije moguće tačno odrediti količine otpada koje će nastati tokom projekta rušenja postojećeg objekta, iz razloga što se ne može unapred znati koliko otpada može nastati prilikom demontaže određenih elemenata i materijala, dat je prikaz količina otpada na osnovu proračuna i procene“, piše u planu.

Plan je predviđao da se otpad čuva u vrećama ili kontejnerima. Potom bi se predao sakupljaču ili licu koje vrši transport, odnosno licu koje vrši skladištenje/tretman, sa kojim je vlasnik otpada prethodno zaključio ugovor.

Očekivalo se i da će na ovom projektu nastati 12.192 tone zemljanog iskopa tokom radova na temeljnoj jami. Plan je predvideo da se iskop preda ovlašćenom operateru na dalje upravljanje.

Propisi postoje, ali ne funkcionišu u praksi

Direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović kaže u razgovoru za Forbes Srbija da je građevinski otpad prepoznat u zakonu. On navodi i da je doneta posebna uredba koja definiše način upravljanja otpadom od građenja i rušenja. To je, kako kaže, naše zakonodavstvo prilično približilo onome kako to izgleda u Evropskoj uniji.

Međutim, ocenjuje da u praksi sigurno da postoje problemi u implementaciji propisa. Razlog je to što ne postoji kontinuirani inspekcijiski nadzor i mogućnost da se isprati do kraja kako sistem funkcioniše.

Sama Uredba propisuje šta treba da se razdvaja i na koji način, i da se ne meša opasni i neopasni otpad. Prepoznato je i ko je vlasnik otpada i kako otpad nastaje.

Takođe, obavezna je i saglasnost na plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja.

„Cilj tog plana je da obrazložite gde ćete to dalje voziti, gde ćete voziti beton, gde ćete voziti armaturu, zemlju, asfalt. To je sve prepoznato kao građevinski otpad“, navodi Krstović.

Saglasnost na planove daje Ministarstvo, pokrajinski organ, ili organ lokalne samouprave, u zavisnosti od toga u čijoj je nadležnosti izdavanje građevinske dozvole.

„Onda, vi tek sa tim možete da nastavite dalje“, dodaje Krstović. On ocenjuje da bi u faktičkom smislu saglasnost na plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja bio neki uslov za građevinsku dozvolu.

Prema njegovim rečima, gradilište je prvo mesto gde sve treba da se kontroliše.

„Ukoliko se utvrdi da nemate plan, ako niste potvrdili sa kim ćete to zbrinuti, da li imate operatere ili ćete se sami baviti otpadom – to treba da bude uslov za bilo kakve dalje radove“.

Potrebno više mesta za reciklažu

On navodi da Srbiji fali operatera, mesta za reciklažu i tretman otpada od građenja i rušenja, te jači inspekcijski nadzor.

„Nemarnost sistema, nedovoljan broj operatera koji se time bave, nedovoljan broj reciklažnog kapaciteta, su dobar razlog da i investitor bude nemaran, da se time na bavi kako bi trebalo. Uvek može da kaže ‘nisam našao operatera ili ‘nemamo gde da odložimo’. Ili ‘privremeno ću da držim na lokaciji u kontejnerima, pa ću to da vozim sa jedne na drugu lokaciju’. Tu se gubi trag“, navodi Krstović.

On dodaje da se nešto promenilo sa izgradnjom Vinče koja ima tretman građevinskog otpada.

Međutim, prema njegovim rečima, procenjene količine otpada od građenja i rušenja su daleko veće.

“Neka je procena da je od ukupno generisanog otpada u Srbiji od 12 miliona tona – između 1,6 i 3,6 miliona tona otpad od građenja i rušenja“.

On navodi da je Vinča jedino mesto gde možete da odete, odložite takav otpad i dobijete uredno papire, da ste to skladištili i predali. „Sve ostalo bi bila nekakva nesanitarna deponija”.

Pored Vinče, potrebni su novi reciklažni sakupljački centri za tu vrstu otpada, gde će se taj materijal pripremati i dalje nuditi, kaže Krstović.

On podseća i da je u programu upravljanja otpadom bilo predviđeno pet regionalnih fabrika za sakupljanje i tretman građevinskog otpada.

„Sama država je na sebe stavila zadatak da se izradi tih pet regionalnih centara. Mislim da se osim nekih studija gde bi to trebalo da bude, nikakvih radova nije bilo“.

Korišćenje otpada u cementnoj industriji

NALED je, prema njegovim rečima, imao analizu o mogućnosti korišćenja građevinskog otpada u cementnoj industriji. On objašnjava da u građevinskom otpadu postoji dovoljna količina materijala koji mogu da budu korisni za tu industriju i koji bi mogli da se koriste umesto mineralnih sirovina. Takođe, dodaje da verovatno nešto može da se koristi i za nasipanje puteva.

„Ali se jednostavno u praksi to i dalje ne radi”.

Krstović ukazuje i da mora da se insistira na ideji digitalizacije.

„Kada biste imali elektronski dokument o kretanju otpada, onda bi se na mestu generisanja popunjavali podaci. Onda bi i operater imao podatke, pa onda i recikler. U svakoj fazi bi podaci dolazili u Agenciju za životnu sredinu. Na kraju bi mogli u potpunosti da kažete gde je nešto otišlo, gde je završilo“.

Velika količina otpada, „baca se gde se stigne“

Navodeći da otpad nije otpad nego resurs, predsednik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu Dejan Bojović navodi u razgovoru za Forbes Srbija da bi svaka lokalna samouprava morala da ima mesta za skladištenje materijala od građenja i rušenja, a Grad Beograd i više tih mesta.

„Ovo je stvar lokalnih samouprava, njihovog urbanizma, lokalnih firmi koje izvode radove i njihove zaštite životne sredine – kako da rešavaju pitanje svojih deponija i svojih mesta za skladištenje“, kaže on.

On ukazuje da prilikom gradnje novih objekata nastaje velika količina otpada, i da se on kod nas „baca gde se stigne“. On daje primere lokacija u Beogradu kao što su Reva, Avala, Borča, Ada Huja.

„Kada govorimo o cirkularnoj ekonomiji, od ovog materijala se u Srbiji ne upotrebljava – ništa. Za to nema uslova, nema infrastrukture i dolazimo u jedan začarani krug da niko nije kriv“, kaže Bojović. On navodi i da Srbija nema industriju reciklaže.

Prema njegovim rečima, u Srbiji u obrazovanju ne postoji rušenje, kao ni upravljanje otpadom od rušenja i građenja. „To ne rade na fakultetima, a to je jedno zanimanje koje u svetu traje dugo“, navodi on.

Srbija nema specijalizovane firme za rušenje

Govoreći o rušenju objekta, Bojović ocenjuje takođe da Srbija nema specijalizovane firme za to, i da za to, prema njegovim rečima mora da se radi specijalizacija. On napominje i da inženjeri rušenja postoje svuda u Evropi.

Bojović objašnjava da po zakonu, ako postoji objekat na nekoj parceli, on mora selektivno da se sruši i da se vrši selekcija materijala.

„Mi (Asocijacija) se borimo da tu bude i pregled objekata, da se vidi da li ima opasnih materijala u njemu ili nema. Ako ima da se oni uklone da ne bi doslo do zagađenja“, navodi Bojović.

On kaže da je upravljanje otpadom od rušenja i gradnje ozbiljan posao.

„Forma je ispunjena na papiru, ali kapaciteti ne postoje u izvođačkom delu, jer se fakuleti i škole time ne bave, ne postoji zanimanje, a imamo ogromno zagađenje životne sredine“, navodi Bojović.