Žalbu na skidanje zaštite nema ko da podnese…ili ipak ima?: Kako se na zakonski način može usporiti rušenje Generalštaba

Čak četiri državna i gradska tela mogu da podnesu žalbu na odluku službe za katastar da skine zaštitu sa zgrada Generalštaba, Ministarstva odbrane i okolnih objekata – ali to se verovatno neće dogoditi. Reč je o Državnom pravobranilaštvu, Vojnom pravobranilaštvu, Gradskom pravobranilaštvu i Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Ulaganjem žalbe bi postupili suprotno dosadašnjim namerama države da ukine zaštitu i njihovi šefovi bi verovatno ostali bez funkcija, objašnjava za Forbes Srbija advokat upućen u materiju zaštite kulturnih dobara i upisa u katastar. Ipak, kaže da nisu iscrpljene sve zakonske mogućnosti da se pokuša osporavanje ove odluke.

Kako je nedavno objavilo Vreme, Služba za katastar nepokretnosti Savski venac donela je 14. novembra rešenje kojim se dozvoljava tzv. ispis zabeležbe svojstva kulturnog dobra na objektima na dve parcele koje čine kompleks Generalštaba. Praktično, skidanje zaštite. Katastar je postupio tako što je odlučio u okviru dva postupka koji su spojeni u jedan. Prvi je zahtev za brisanje iz prošle godine koji je podnelo Ministarstvo odbrane, a drugi je postupak pokrenut po službenoj dužnosti u skladu sa leks specijalisom.

Rešenjem je ostavljeno osam dana za žalbu Republičkom geodetskom zavodu. Ukoliko izostane, već posle 22. novembra Generalštab može da se ruši.

Ko bi mogao da se žali

Prema rečima našeg sagovornika, svi pomenuti organi imaju pravo na žalbu protiv rešenja katastra.

„Za očekivati je da se niko od njih neće žaliti. Bili bi skinuti sa pozicija. Ali, postavlja se pitanje da li neko drugi može da se žali, a ko nije među njima. Ovde je reč o javnom interesu, a javni interes može još neko da štiti“, navodi sagovornik Forbes Srbija.

Dodaje i da žalbu ne bi mogli da podnesu zaposleni u Zavodu za zaštitu spomenika kulture jer bi takvu žalbu ispred institucije morao da potpiše zakonski zastupnik odnosno direktor.

Prema procedurama, žalbu bi morao da podnese neko ko je zainteresovano lice u postupku. Međutim, kako kaže, to bi mogla da uradi i bilo koja nevladina organizacija koja u opisu svog rada odnosno misije ima zaštitu spomenika kulture, i da tako proba da bude učesnik u postupku.

„Da sam na njihovom mestu, pokrenuo bih makar mi i odgovorili da nisam zainteresovano lice. Makar mi i odbili tu žalbu. Trebalo bi to da urade u interesu zaštite. I ne znači da u žalbi ne može da se zastupa teza o javnom interesu i zaštiti kulturnog dobra“, objašnjava.

Zašto je važno podneti žalbu

Dalje ukazuje i zašto je važno da neko pokuša da ospori rešenje Službe za katastar Savski venac.

Takva žalba bi išla na postupanje pred Republičkim geodetskim zavodom koji je sledeća instanca u odlučivanju odnosno drugostepeni organ.

To je upravni postupak koji može da se ospori. Ali, da bi se to desilo neko mora da se žali, navodi nam sagovornik.

I da RGZ odbije tu žalbu, to otvara mogućnost da se dalje ide pred Upravni sud.

Ispis iz katastra ili iz registra Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Posebni zakon odnosno leks specijalis predvideo je da se zaštita kulturnog dobra po službenoj dužnosti obriše iz dva registra – iz registra RGZ-a kao i iz registra nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Iako je juče objavljeno saznanje da zaposleni u zavodu odbijaju da obrišu zaštitu iz svog registra, sagovornik Forbes Srbija pojašnjava da je to ipak potez kratkog daha odnosno ograničenih mogućnosti.

„Šta god mislili o leks specijalisu, ne mogu zaposleni ni u jednom organu da odbiju da sprovode zakon“, dodaje.

S druge strane, dodaje i da je brisanje zaštite važnije u katastru.

„Važnije je šta treba da uradi RGZ. Sva prava pa i zabeležbe o kulturnom dobru stupaju na snagu po upisu u katastar. Da bi nešto imalo uticaj na treća lica to mora da se upiše ili ispiše iz registra RGZ. Zato investitor u slučaju Generalštaba može da se pozove na to da je zaštita obrisana iz katastra i da mu to bude dovoljno. I država može da sruši zgrade“, konstatuje sagovornik Forbes Srbija.

Autentično tumačenje zakona

Juče je u javnosti odjeknula i vest da je od Skupštine Srbije traženo autentično tumačenje leks specijalisa kako bi se razjasnilo kako se on primenjuje na odluku po kojoj je ceo prostor oko ulice Kneza Miloša, pa i prostor Generalštaba, kulturno-istorijska celina.

Međutim, izvesno je da bi u ovoj situaciji, tumačenje parlamenta išlo u korist leks specijalisa.

To podupire i činjenica da je zaštita neke ambijentalne celine zapravo niži stepen zaštite u odnosu na zaštitu konkretnog kulturnog dobra odnosno spomenika tj. objekta.

„Ipak, ne treba prenebregnuti činjenicu da leks specijalis predstavlja flagrantno kršenje prava, nasilje nad pravnim sistemom. Ovo je najgori način, da se zakonom skida zaštita sa spomenika kulture“, smatra naš sagovornik.

Dodaje da je Vlada izašla iz svojih ingerencija kada je odlučila da na ovaj način skida zaštitu.

„Zakon je potpuno neustavan i zato je važno i što je podneta inicijativa za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom“.

Nazad na Upravni sud

Ipak, ističe da je u trenutnim okolnostima bitno stići do Upravnog suda.

„Verovatno bi došlo do rušenja Generalštaba u trenutnoj situaciji, ali bi to bilo vrlo problematično ako se desi u toku vođenja spora pred Upravnim sudom. Zato je, ponavljam, bitno da se podnese prvo žalba RGZ-u, a potom i pokrene spor pred sudom. Potrebno je da se navede što više osnova jer će i sud onda imati po više osnova da odlučuje. Važno je znati i da se Upravni sud neće baviti povredom materijalnog prava već će razmatrati proceduralne propuste“, objašnjava naš sagovornik.

Ali, šta se može očekivati pred Upravnim sudom?

„Ako bude postojao sudija Upravnog suda koji je dovoljno hrabar, on može da odbije rešenje katastra“, smatra sagovornik Forbes Srbija.

I sam u rešenju službe katastra vidi potencijalne propuste na koje bi se moglo ukazati. Primera radi, u rešenju se ne vidi izjašnjenje o odluci Vlade za skidanje zaštite sa Generalštaba.

Rušenje

Dodatno ukazuje zašto je podnošenje žalbe katastru, za koje je ostalo par dana, bitno zbog očuvanja zgrada.

Kako objašnjava, državi koja je po ugovoru obavezna da sruši sve nadzemne i podzemne objekte na lokaciji, nije potrebno donošenje bilo kakvog planskog dokumenta da bi to uradila. Dovoljno je da po leks specijalisu pribavi dozvolu. A leks specijalis nalaže nadležnom organu da je izda po hitnom postupku.

„Dozvolu bi dobili u roku od jednog dana. Možda je dozvola već napisana i čeka“, zaključuje sagovornik Forbes Srbija.