Prošle godine ugašeno 8.500 kompanija: Četiri načina kako likvidirati preduzeće

Niškom preduzeću za trgovinu na veliko Reks komerc račun je blokiran pune dve decenije. Prema podacima Narodne banke Srbije, zaključno sa 29. februarom, ovo preduzeće je sa 7.406 dana neprekidne blokade prvo po „stažu“ na spisku 100 pravnih lica sa najvećim iznosima blokade koji objavljuje NBS. U proseku, broj dana u blokadi tih 100 firmi je 2.839.

Pomenuto preduzeće i dalje je vidljivo u registru Agencije za privredne registre. Njegov status je „u likvidaciji“, a zanimljivo je i što je oglas za likvidaciju objavljen još februara 2006.

Drugim rečima, ni nakon dve decenije neprekidne blokade i posle 18 godina od početka procesa likvidacije, Reks komerc nije ugašen, odnosno obrisan iz registra APR-a.

Forbes Srbija istraživao je zbog čega je to tako, odnosno zbog čega se preduzeća koja po više godina, čak i decenija, praktično ne posluju, vode kao aktivna.

Pravila za likvidaciju

Propisi koji uređuju ovu oblast kažu da se brisanje iz registra privrednih subjekata može izvršiti po četiri osnova:

• nakon sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije
• nakon zaključenog stečajnog postupka
• odlukom o prestanka postojanja osnivača predstavnika ili ogranka strane firme
• usled statusne promene koja ima za posledicu brisanje iz registra

Likvidacija nekog preduzeća sprovodi se u situaciji kada ta firma ima dovoljno sredstava da izmiri sve obaveze. Drugim rečima, nakon što je namirilo obaveze prema zaposlenima i državi, odnosno zarade, poreze i doprinose, kao i kada nema nikakvog dugovanja prema svojim dobavljačima i poslovnim partnerima.

Kako piše na sajtu APR-a da bi preduzeće bilo izbrisano iz registra, ono mora, između ostalog, dostaviti i odluku skupštine tog privrednog društva o okončanju postupka likvidacije, izveštaj likvidacionog upravnika o postupku likvidacije, dokaz iz Poreske uprave ne stariji od pet dana da nema dugovanja za poreze, izjavu likvidacionog upravnika da su sve obaveze izmirene, kao i da se protiv preduzeća ne vode nikakvi postupci.

„Društvo ne može doneti odluku o okončanju likvidacije pre pravnosnažnog okončanja svih postupaka koji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu društva i izmirenja svih tih obaveza. Po okončanju likvidacije društvo se briše iz Registra privrednih subjekata“, piše na sajtu APR.

Likvidacija se pokreće odlukom skupštine preduzeća, odnosno odlukom vlasnika ili suvlasnika i započinje danom objavljivanja oglasa o pokretanju likvidacije. U preduzeću se imenuje likvidacioni upravnik, a ono je dužno i da poverioce obavesti o pokretanju postupka likvidacije.

U postupku likvidacije, ova odluka može biti i obustavljena, odnosno preduzeće može nastaviti sa normalnim poslovanjem, ali samo u slučaju da je prethodno namirilo sve poverioce, odnosno da nije tokom procesa likvidacije otkazalo nijedan ugovor o radu sa zaposlenima niti je otpočelo sa isplatom članovima preduzeća.

Statistika

Prema podacima APR-a, u 2023. godini je iz registra privrednih subjekata izbrisano 8.476 privrednih društava. Njih 1.862 izbrisano je nakon sprovedene likvidacije, a 5.896 nakon prinudne likvidacije, kažu za Forbes Srbija u ovoj instituciji. Takođe, 414 je ugašeno nakon sprovedenog stečajnog postupka, a 304 nakon registrovane statusne promene društva.

Iz zakonskih propisa jasno je da preduzeća sa spiska NBS godinama prolongiraju status „u likvidaciji“, jer ne izmiruju dugove koje su napravili tokom poslovanja, zbog čega je i okončanje njihove likvidacije i brisanje iz registra nemoguće, bez obzira na to što je jasno da ne posluju niti imaju nameru da namire svoje poverioce.

Likvidacija pod prinudom

Osim što sama preduzeća mogu pokrenuti postupak likvidacije, od 2017. godine, a na osnovu mišljenja Ministarstva privrede, to može uraditi i Agencija za privredne registre.

Reč je o institutu prinudne likvidacije, a ona se može pokrenuti u više od desetak slučajeva, a neki od njih su: pravosnažna odluka kojom je izrečena mera zabrane obavljanja određene delatnosti, ostanak bez zakonskog ili likvidacionog zastupnika duže od propisanog roka ili kad preduzeće ne dostavi APR-u finansijske izveštaje o poslovanju u prethodne dve godine.

Kako stoji na sajtu APR-a, pre pokretanja prinudne likvidacije, oni na svojoj internet stranici objavljuju obaveštenje o privrednom društvu u kojem su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju sa pozivom toj firmi da u roku od 90 dana od tog dana otkloni razloge koje je moguće otkloniti i registruje promene podataka u skladu sa Zakonom o registraciji.

„Nakon isteka roka od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, registrator koji vodi registar privrednih subjekata, u daljem roku od 30 dana, po službenoj dužnosti donosi akt o brisanju društva i briše društvo iz registra, u skladu sa Zakonom o registraciji”.

Okončanje stečaja nije uslov za brisanje

U registru APR-a svakom preduzeću nad kojim je pokrenut stečaj po službenoj dužnosti se evidentira ova promena, odnosno naznačava se promena njegovog statusa.

Takođe, kada se preduzeće u stečaju proda kao pravno lice, odnosno kada se zbog toga obustavi stečajni postupak, taj prodati privredni subjekat ima pravo da zadrži pravni subjektivitet, odnosno da zadrži ime, ali dolazi do promene vlasnika, odnosno osnivača. U registru se, dakle, to preduzeće ne briše, nego se upisuje novi vlasnik.

„U slučaju prodaje strečajnog dužnika kao pravnog lica, obaveza registracije promene podataka o privrednom subjektu po ovom osnovu je na kupcu stečajnog dužnika“, piše na sajtu APR-a.

Razlozi za brisanje mogu biti i prestanak sa radom osnivača predstavništva ili organka strane firme registrovanog u Srbiji i to ukoliko je sam osnivač prestao da radi, ali i ukoliko je odlučio da ugasi predstavništvo. Uslov za brisanje iz registra APR-a je odluka o brisanju predstavništva ili odluka o prestanku postojanja osnivača, kao i dokaz iz Poreske uprave o prestajanju poreskih obaveza ne stariji od pet dana.

Preduzeće se može brisati iz registra i usled statusne promene.

Na kraju, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje da APR ne može izvršiti brisanje iz registra u periodu od dobijanja obaveštenje Poreske uprave da će se kod privrednog subjekta vršiti poreska kontrola, uključujući i rad poreske policije na otkrivanju poreskih krivičnih dela. Isto važi i za period kada je privrednom subjektu oduzet PIB pa do dobijanja obaveštenja da je tom subjektu vraćen PIB.

„Nakon što Poreska uprava obavesti APR da je u privrednom subjektu završena kontrola ili vraćen privremeno oduzeti PIB, može se pokrenuti procedura brisanja”, piše na sajtu APR-a.