Prvi dan posle izbora moji najvažniji potezi bili bi… Ekonomisti imaju Top 5 reformskih prioriteta

Iako nema ekonomskih pokazatelja koji ukazuju da je na pomolu kriza u srpskim javnim finansijama, određeni izazovi i rizici ipak postoje. Vlast je i pre raspisivanja izbora isplanirala značajno povećanje plata i penzija, a nije zaustavljeno ni pravilo uvedeno tokom pandemije da se na određene kategorije stanovništva, uglavnom netargetirano i neopravdano, olako baca budžetski novac.

Budžet za narednu godinu, iako mu je Fiskalni savet u svojoj analizi načelno dao pozitivnu ocenu, pravljen je na pretpostavkama o rastu BDP-a od 3,5 odsto i stopi inflacije od 4,9 odsto. Ipak, i u ovoj instituciji kažu da bi i jedno i drugo moglo da pretrpi korekciju, odnosno da neki domaći i inostrani činioci ukazuju da bi rast mogao biti i niži od projektovanog, dok bi inflacija mogla biti veća od 4,9.

Forbes Srbija pitao je trojicu domaćih, uglednih ekonomista, šta bi bio njihov prvi postizborni ekonomski potez kada bi bili u situaciji da „dan posle“ parlamentrnih izbora kroje domaću ekonomsku politiku.

Milan Nedeljković, dekan FEFA

Na prvom mestu bih izdvojio reformu javnih preduzeća, jer ovo što se u poslednje vreme dešavalo sa EPS-om jasno pokazuje da su neefikasna javna preduzeća, sa jedne strane, nepotreban trošak i stalna pretnja za budžet i stabilnost javnih finansija, a sa druge strane njihovo poslovanje ima uticaja i na poslovanje ostatka privrede u Srbiji.

Drugi prioritet je promena fiskalne politike u onom segmentu koji se odnosi na neselektivna i bespotrebna davanja iz budžeta, a koja se primenjuju od pandemije naovamo. Eliminacija ad hok davanja nije samo u skladu sa budžetskim pravilima već je naročito važna u situaciji visoke stope inflacije.

Ukoliko su davanja iz budžeta potrebna, odnosno ukoliko postoje određene kategorije kojima je potrebna ta vrsta pomoći, one moraju biti jasno prepoznate i precizno targetirane, kako se novac iz budžeta ne bi raspisao nego se njime raspolagalo odgovorno, što će onda omogućiti da se on iskoristi u neke druge svrhe i na mnogo efikasniji način.

Treća promena odnosi se na investicije, preciznije na domaće privatne investicije, jer Srbija u tom segmentu i dalje značajno zaostaje za zemljama centralne i istočne Evrope. S tim u vezi je i jasna politika davanja, odnosno javnih investicija jer su javne investicije jedan od preduslova da bi se podstakle domaće privatne investicije.

Potrebna je i promena politike privlačenja stranih direktnih investicija jer davanje subvencija investitorima samo zbog velikog broja radnih mesta u nisko intenzivnim industrijama nije i ne sme da bude rešenje. Ako se subvencije iz budžeta i daju onda je potrebno uspostaviti kriterijume kome i zašto se taj novac deli, odnosno on bi trebalo da ide u onaj deo industrije koji stvara veliku dodatu vrednost i kreira dobro plaćena radna mesta, a ne kao što smo to radili do sada, da se u svetu reklamiramo kao zemlja koja je privlačna zbog subvencija i srednjeg dohotka, jer se onda ulazi u vrtlog iz kojeg je teško izaći.

Na kraju, mada ne i najmanje važne su promene na domaćem finansijskom tržištu. Ne mislim samo na nerazvijenu i zapostavljenu Beogradsku berzu već generalno na izvore finansiranja. Istine radi, došlo je do blagog napretka, pogotovo kada govorimo o finansiranju startapa, ali je potrebno omogućiti pristup kapitalu i svim ostalim delovima privrede. Jer, ako nema kapitala ili je on teško dostupan, onda nema investicija, a ako nema investicija, onda nema ekonomskog rasta u meri u kojoj bi to moglo i bilo potrebno.

TOP PET PRIORITETA

Reforma javnih preduzeća

Smanjenje neselektivnih davanja iz budžeta

Podsticanje domaćih privatnih investicija

Promena politike subvencija za privlačenje stranih investicija

Promena na domaćem finansijskom tržištu i veća dostupnost finansiranja

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Smatram da ne postoji jedna mera koja može značajno da unapredi stanje u oblasti javnih finansija, već je potreban zaokret kojim bi se promenio postojeći način upravljanja njima.

U oblasti javnih investicija ova promena bi podrazumevala da se odluke o izboru investicija donose na osnovu studija ekonomske i društvene opravdanosti, koje bi predstavljale osnovu za javnu raspravu. Takve rasprave bi pomogle da se donesu odluke, na primer, o tome da li je prioritet izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i skladištenje i preradu komunalnog otpada širom Srbije ili izgradnja mreže stadiona.

U oblasti javnih investicija bi trebalo ponovo uspostaviti praksu dodeljivanja poslova na tenderima, ali i detaljno praćanje realizacije projekata, kako u pogledu rokova i troškova, tako i u pogledu kvaliteta radova.

U fokus javnih politika bi trebalo staviti unapređenje obrazovanja, istraživanja i nauke jer su to ključni pokretači privrednog napretka u dugom roku. To bi podrazumevalo povećanje zarada zaposlenima u obrazovanju, ali i uvođenje spoljne provere kvaliteta obrazovanja, kao i finansijskih podsticaja školama i univerzitetima koji ostvare znatan napredak u poboljšanju kvaliteta obrazovanja i istraživanja. U prosperitetnim zemljama zarade nastavnog osoblja u osnovnim i srednjim školama su iznad nacionalnog proseka dok su u Srbiji ispod proseka, što ima za posledicu negativnu kadrovsku selekciju u školama.

U oblasti visokog obrazovanja osnovni ciljevi bi mogli da budu poboljšanje dostupnosti obrazovanja studentima iz siromašnijih porodica, unapređenje efikasnosti obrazovanja i poboljšanje kvaliteta naučnih istraživanja.

Unapređenje dostupnosti visokog obrazovanja zahteva povećanje kapaciteta studentskih domova, dok je za poboljšanje efikasnosti obrazovanja ključno smanjivanje dužine studiranja. Za poboljšanje kvaliteta univerzitetskog obrazovanja važno je da se uvede efektivna konkurencija u svim fazama izbora nastavnika, ali i da se razvije internacionalizacija obrazovanja kroz saradnju sa kvalitetnim stranim univerzitetima i angažovanje nastavnika iz inostranstva.

Unapređenje kvaliteta istraživanja na univerzitetima i državnim institutima zahteva veća ulaganja, ali i dodatne podsticaje za ustanove i pojedince koji su ostvarili međunarodno relevantne rezultate.

Važan segment reformi obrazovanja predstavlja uređenje tržišta privatnog obrazovanja, kako bi se podstaklo poboljšanja kvaliteta obrazovanja i istraživanja u ovom sektoru, a prekinula praksa izdavanje nekvalitetnih diploma. To podrazumeva, na jednoj strani, pooštravanje uslova za akreditaciju i striktnu kontrolu praćenja ispunjenosti tih uslova, dok bi se na drugoj strani, za kvalitetne privatne univerzitete otvorila mogućnost državnog stipendiranja školovanja.

TOP PET PRIORITETA

Izbor javnih investicija na osnovu studija opravdanosti

Unapređenje sistema obrazovanja

Poboljšanje dostupnosti visokog obrazovanja siromašnima

Smanjivanje dužine studiranja

Uređenje tržišta privatnog obrazovanja

Vladimir Vučković, ekonomista i bivši član Fiskalnog saveta Srbije

Na početku želim da istaknem da mi se sviđaju jasne i jednostavne poruke koje ovih dana upućuje novi predsednik Argentine Havijer Milej, a koje jesu zaokret u odnosu na prethodnu ekonomsku politiku. Što se tiče prioriteta kada smo mi u pitanju, niti jedna vlast u novijoj istoriji Srbije nije rekla da će njen nesumnjivi prioritet biti privatni sektor.

Uvek su prioriteti isti, a to su zaposleni u javnom sektoru i penzioneri i uvek se govori o tome šta će se za njih uraditi, jer su oni očigledno i najveća i najorganizovanija grupacija, dok je privreda ipak raštrkana, različitih interesa i slično. Uvek su populističke poruke i populistička politika iznad interesa privrede, a zapravo bi kreatori ekonomske politike trebalo da rade na tome da svaki slobodni fiskalni prostor iskoriste kako bi privredi smanjili namete i omogućili lakše poslovanje.

Ne smatram da to podrazumeva neki zaokret u poreskoj politici osim možda uvođenja sistema blage progresivnosti u oporezivanju kako bi se smanjilo opterećenje najnižih zarada a povećalo onih natprosečnih, ali ništa sem toga.

Jednostavno je reč o politici koja bi troškove za javni sektor i penzije svela na realnu meru, u smislu jasnih pravila kada je u pitanju utvrđivanje penzija i rast zarada u državi u skladu sa mogućnostima i prostorom u budžetu i u skladu sa jasno definisanim platnim razredima i meritokratijom.

Promene su potrebne i u domenu javnih investicija, pre svega u izboru prioritetnih ulaganja i odustajanja od svega što nisu važni, ekonomski ili društveno opravdani projekti. Potrebno je ustanoviti da li mi želimo da lečimo narod i brinemo o njegovom zdravlju ili ćemo da ga zabavljamo. Kada jasno donesemo odluku šta je od ovoga prioritet, onda se sredstva troše na te prioritetne investicije a od ovih drugih se odustane.

TOP PET PRIORITETA

Fokus na podršci privatnom sektoru

Smanjenje nameta privredi

Uvođenje blage progresivnosti u oporezivanju zarada

Troškove za javni sektor i penzije svesti na realnu meru

Unaprediti izbor prioritetnih ulaganja putem javnih investicija