Prvi odjeci izbora: Budi li se poslodavcima i radnicima nada za ozakonjenjem četvorodnevne radne nedelje

Prvi rezultati parlamentarnih izbora pokazuju da vladajuća stranka ima većinu u parlamentu i može samostalno da formira Vladu. Ako se uzme u obzir i najava predsednika države da bi naredni izbori mogli biti održani nakon punog mandata, odnosno tek 2027. godine, to nameće i očekivanja da se u naredne četiri godine sprovedu i neke teške reforme, a jedna od najtežih u oblasti ekonomije sigurno je „otvaranje“ Zakona o radu i njegove izmene.

Pored svih zahteva za modernizacijom ovog sistemskog propisa koje ima privreda, a lista je dugačka, jedan bi mogao da ide na ruku i njima i radnicima, a to je ozakonjenje mogućnosti uvođenja četvorodnevne radne nedelje.

Da je vreme sazrelo da se razmišlja i na ovu temu možda ukazuje i činjenica da je pre nedelju dana Srpska asocijacija menadžera izabrala za menadžera godine upravo jednog od pionira uvođenja četvorodnevne radne nedelje – Nebojšu Matića, vlasnika i direktora kompanije Mikroelektronika.

Iako su njegovim putem pošli i drugi poslodavci, prinuđeni su ipak da se dovijaju kako bi poštovali Zakon o radu jer slovo ovog propisa ne dozvoljava radnu nedelju koja bi podrazumevala rad od četiri dana po osam sati.

Život je pretekao zakon

Međutim, život je i ovog puta pretekao zakon. Pojedini poslodavci, moglo bi se reći filantropi, poslednjih godina počeli su da smanjuju broj dana rada. Izlazeći u susret željama, potrebama i zahtevima zaposlenih, udaljili su se od regulative. Striktno čitajući, puna radna nedellja u Srbiji, prema aktuelnom Zakonu o radu, traje 40, a ne kraće od 36 sati. Po pravilu – čini je pet radnih dana. I tako će biti, u najboljem slučaju, do prvih sledećih izmena ovog propisa.

Nije Srbija po ovom pitanju jedinstvena. Iako popularni društveni eksperiment, četvorodnevna radna nedelja se sprovodi uz podršku vlada u više zemalja, ali zakonski je zvanično zaživela među evropskim zemljama – samo u Belgiji.

„Uvođenje četvorodnevne radne nedelje može biti razmatrano kada se bude pristupilo donošenju novog Zakona o radu“, odgovorili su nam u Inspektoratu za rad pri Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne zaštite. „U slučaju uvođenja četvorodnevne radne nedelje potrebno je prethodno izvršiti sveobuhvatnu analizu efekata skraćenja radnog vremena tako da se iz rezultata analize može nedvosmisleno zaključiti da je koncept četvorodnevne radne nedelje prihvatljiv i sprovodljiv, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, sa posebnim osvrtom na njegove efekte na sektore industrije, usluga, kao i javne službe, u kojima mora da se obezbedi kontinuirano obavljanje delatnosti“.

Najvažnija komponenta projekta kraćeg rada je da plata ostane puna. Iz ugla inspekcije rada, kompanija opštim aktom trenutno može da obračuna kraće radno vreme, ali ne kraće od 36 sati nedeljno. U prekršaju, odnosno tretiranju četiri dana punim radnim vremenom, pa tako i plaćenim, još niko nije uhvaćen.

„Inspekcija rada nije prilikom vršenja inspekcijskih nadzora nailazila na slučajeve da je poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu ugovorio dužinu trajanja nedeljnog rada kraćeg od 36 časova nedeljno“, dodaju u Inspektoratu za rad. „Takođe, po ovom pitanju nije bilo ni prijava zaposlenih“.

Slobodno vreme važnije od plate

Istina je da se pioniri kraće radne nedelje u Srbiji mogu prebrojati skoro prstima jedne ruke. Među njima je i Dragiša Ristovski, osnivač D.R. Gilbert grupe. Godinama obučava kompanije kako da unaprede poslovanje, pa je ovu novinu želeo najpre da isproba u svojoj kompaniji.

„Najnovija istraživanja govore da zaposlene mnogo više zanima višak slobodnog vremena, nego novac“, objašnjava Ristovski. „To je u suprotnosti sa onim što menadžeri misle. To je opšti trend. Budući da je problem radne snage broj jedan, to je i ključni izazov za poslodavce. Prosečan stanovnik Evrope ima 47 godina, a u Indiji 22. Sve je to dovelo do poremećaja na tržištu rada. Sada radnici biraju. Smanjenje radnog vremena bi moglo da utiče pozitivno na najveće izazove kompanija. Poslodavac je atraktivniji, povećava se lojalnost zaposlenog firmi i može da se poveća produktivnost“.

U eksperiment su krenuli postepeno i još nemaju merljive rezultate. Očekuju ih na kraju godine, kada finansijski izveštaji izmere postignuto. Ne beže ni od mogućnosti da učinak bude nešto manji.

„Krenuli smo od početka godine“, dodaje Ristovski. „Prvo smo uveli da je svaki četvrti petak neradan. Znači da zaposleni jednom mesečno imaju produženi vikend. Ostala tri petka radno vreme je skraćeno. Uveli smo da zaposleni imaju pravo na neradan dan za rođendan. Imaju dva godišnja odmora – dve nedelje zimi i tri nedelje leti. I sve praznike, kada je to moguće, spajamo. Ti dani se ne odrađuju. Zaposleni su videli benefite. Produktivnost nije mnogo opala. Videćemo na kraju godine da li je to i koliko koštalo firmu. Radnici su zadovoljniji, a mi smo na istom. Mnogim svojim klijentima sam sugerisao da učine slično. Znam za primer farmaceutske kuće iz Bosne i Hercegovine. Oni teško nalaze zaposlene. Čim su u oglasu ponudili kraću radnu nedelju, neuporedivo veći broj prijava za posao im stiže“.

Ovakav rad, međutim, u mnogim branšama nije moguć. Makar ne neko vreme. Svi koji posluju kroz maloprodajne objekte, moraju da obezbede da oni rade kada kupci to očekuju. Baš kao i sve druge delatnosti u kojima zahtevi klijenata ne znaju za odmor.

„U maloprodajnim objektima ne može da se radi četiri dana“, ističe Ristovski. „Ako se kupcu ne javite odmah, on će naći drugo mesto za kupovinu. Ubedljiva većina naših firmi su mikro. To znači da radi gazda, njegova porodica i možda nekoliko radnika. U slučaju da radnici rade manje, gazda bi morao da radi još više. Onda dolazimo do nehumanih uslova za njih. Opet dolazimo do problema manjka radne snage. Treba više ljudi da bi se tako organizovao rad. Određeni biznis modeli to ne mogu da izdrže“.

Prema njegovim rečima, živimo u vremenu kada je pojedinac u fokusu. Ljudi žele da putuju, odmaraju, uživaju. „Svi bi da uživaju u životu. A pitanje je koliko je to na kraju održivo. Hoće više slobodnog vremena za hedonizam i vreme za svoj društveni život. Nije isključeno da će doći doba kada ćemo plaćati cenu toga, jer smo ekonomija u razvoju. Samo proaktivnijim stavom i sa više rada svih nas možemo da brže sustignemo ekonomije razvijenih zemalja. Ideja četvorodnevne radne nedelje je dobra, ali treba biti oprezan“, kaže Ristovski i naglašava da tek kada vratimo humanost u poslovanje možemo krenuti i u realizaciju ideje četvorodnevne radne nedelje.

Srećni radnici, srećni menadžeri

U eksperiment je krenula i redakcija portala Mašina. Redovno su pratili temu četvorodnevne radne nedelje i prateću kampanju u svetu. Pre nekoliko meseci odvažili su se da i sami pokušaju da posao organizuju u kraćim rokovima.

„Još testiramo ceo koncept, ali gotovo je sigurno da naša produktivnost nije opala kao i da su svi članovi redakcije zadovoljni novom raspodelom vremena“, objašnjava Marko Miletić, urednik portala Mašina. „Namera je da imamo produkciju pet dana u nedelji ali da se podelimo tako da svi članovi redakcije rade po četiri dana nedeljno. To znači da neko ima pored vikenda slobodan i petak ili ponedeljak“.

On veruje da će uskoro i zaključiti da im ovaj način rada odgovara i da će o tome obavestiti javnost.

„Kraće radno vreme odgovara jednako i radnicima i vlasnicima i menadžmentu kompanija. Sva relevantna istraživanja u svetu pokazuju da je, uz skraćivanje radne nedelje na četiri dana, uz zadržavanje jednakih plata i obavezivanje zaposlenih da će za to kraće radno vreme ispuniti sve obaveze, produktivnost zapravo povećana. Uz to svi su zadovoljniji svojim poslom i životom i radnim okruženjem. Zadovoljni, odmorni i produktivniji radnici su nešto što je dobro i za poslodavce“, napominje Miletić.

Ma koliko revolucionarno delovala ideja da poslu posvećujemo dan manje, čovečanstvo je do nje dugo putovalo. Sada, uveren je Miletić, sindikati i organizacije civilnog društva koje rade na zagovaranju ove ideje, često u kompanijama zapravo imaju saveznike koji zajedno sa njima iznose ove zahteve pred institucije.

„Važno je uzeti u obzir da su pre 100 godina doneti prvi zakoni kojima je radno vreme regulisano na osam sati dnevno“, dodaje Miletić. „Čitav vek kasnije, i pored tehnološkog napretka i sasvim sigurnog povećanja globalnog bogatstva, veliki broj ljudi radi i više od tih osam sati dnevno“.

Statistike pokazuju da radnici u Srbiji u proseku provode 43,5 sati nedeljno i to samo na glavnom poslu, a mnogi rade više poslova. Sve to, smatra Miletić, nepovoljno utiče na zdravlje, na raspoloženje, na sposobnost obavljanja posla, ali i brigu o porodici, na mogućnost ličnog napretka. „Ukoliko želimo da živimo u društvu u kojem su ljudi zadovoljni i koje može da napreduje potrebno je, između ostalog, i da skratimo radno vreme. Gotovo da nema dobrih razloga protiv toga“, dodaje Miletić.

Nema prepreka zadržavanju iste zarade

S obzirom na to da zakonski još nije regulisan kraći rad sa punom platom, poslodavci koji se pridruže ovoj grupi entuzijasta valjalo bi da to regulišu na neki način. Advokat Damjan Despotović, partner u DNVG Attorneys, pojašnjava da bi trebalo pripremiti anekse ugovora.

„Implementacija četvorodnevne radne nedelje u Srbiji ne bi zahtevala neke opsežne ni radikalne izmene zakonodavstva. Potrebno bi bilo da se redefiniše pojam odnosno minimalno trajanje punog radnog vremena, kao i da se uvede veća fleksibilnost kada je u pitanju definisanje rasporeda radnog vremena“, kaže Despotović.

Prema njegovim rečima, radi olakšanja implementacije, moglo bi se na primer predvideti i da skraćenje radnog vremena bez umanjenja zarade ne zahteva zaključenje aneksa ugovora o radu. Do tada, ukoliko se smanjuje nedeljno radno vreme, svakako bi morali biti zaključeni aneksi ugovora o radu sa pojedinačnim zaposlenima.

Ukoliko nedeljno radno vreme ostaje isto, a menja se samo raspored, rešenje zavisi od toga da li je ugovorima o radu preciziran raspored radnog vremena, odnosno fiksirano dnevno radno vreme. U najvećem broju slučajeva aneks bi i ovde bio potreban.

„U dosadašnjoj, limitiranoj, srpskoj parksi, poslodavci ovo uglavnom ne poštuju, vodeći se time da se radi o benefitu za zaposlene i da zbog toga nisu u riziku“, ističe Despotović. „Ukoliko nedeljno radno vreme iznosi manje od 36 sati, po zakonskoj terminologiji radilo bi se o nepunom radnom vremenu. Ovo, ipak, ne znači da bi se zaposlenima morala umanjiti zarada kada im se skraćuje radno vreme. Nema nikakvih prepreka da se zadrži ista zarada. Ideja četvorodnevne radne nedelje i jeste u tome da se na ovaj način podstiče i povećava produktivnost“.

Istraživanje potvrđuje očekivanja

Sa idejom da preoblikuje dosadašnje principe i vreme rada od 2019. godine aktivna je neprofitna organizacija 4 Day Week Global. Pilot program, kroz koji firme usvajaju novi način rada, sprovode zajedno sa britanskom kompanijom 4 Day Week i think-tank organizacijom Autonomy.

Poslednje istraživanje pokazuje da je godinu dana nakon pokretanja testiranja, prosečna radna nedelja zaposlenih pala sa 38 na 32,97 sati. Smanjenje, uveravaju, nije postignuto povećanim intenzitetom rada, već su zaposleni radili efikasnije i nastavili da poboljšavaju ove sposobnosti kako je godina odmicala.

„Rezultati zadovoljstva životom ostali su stabilni bez značajnih promena tokom 12 meseci. Međutim, zadovoljstvo poslom je pokazalo blagi nazadak nakon godinu dana“, rekla je istraživač, profesor Džulijet Šor sa Bostonskog koledža. „Ovo sugeriše da pozitivni efekti koje četvorodnevna nedelja ima na zadovoljstvo životom mogu biti dublje ugrađeni u opšte blagostanje pojedinaca nego samo u zadovoljstvo poslom. Bez obzira na to, rezultati zadovoljstva poslom ostali su viši od osnovne vrednosti“.