REDAKCIJSKI KOMENTAR Ekonomska politika nove Vlade: Ako Đuro bude šio, ostadosmo goli

Ekonomska politika Srbije neće se menjati. Barem je tako najavio mandatar za sastav nove Vlade doktor Đuro Macut, obrazlažući pred poslanicima Skupštine svoj program. Nastavlja se, kaže on, politika održavanja makroekonomske stabilnosti kakvu smo imali i do sada.

Fiskalna disciplina će i dalje važiti, finansijski sistem ostaje stabilan, javni dug će padati, a investicije u projekat „Skok u budućnost“ se nastavljaju punom parom. BDP će u naredne tri godine, računajući i 2025. rasti, a sa njegovim rastom napredovaće i zaposlenost, zarade i životni standard.

Prioriteti su, kaže novi premijer, i stabilnost i EXPO 2027 i ulaganja u čistu energiju i zaštitu životne sredine. Sve što su i njegovi prethodnici sprovodili i na čemu su insistirali.

Ako se krene od ovog poslednjeg, stabilnost i investicije u EXPO 2027 već su kontradiktornost.

Činjenica je, naime, da odluka države da realizuje ovu međunarodnu manifestaciju iziskuje izdvajanje velikog novca. Bez dokaza da se takav projekat na bilo koji način može isplatiti. Teško da od njega iko može imati neku osetnu korist i da on može da bude šansa. Ako se izuzmu firme i kompanije koje su već ili će tek biti angažovane na izgradnji infrastrukture neophodne za ovu specijalizovanu izložbu.

Umesto osetne koristi, svima ostalim ostaće pozamašni troškovi vraćanja zajmova uzetih da bi se manifestacija realizovala.

I baš zbog EXPO su se i menjali prioriteti u ulaganjima države u narednom periodu. I tako će, nema sumnje, biti i u vreme Đura Macuta. Naime, upravo ulaganja u zaštitu životne sredine i obnavljanje zapuštene komunalne infrastrukture i jesu stradala zbog EXPO. Kako je u svojoj oceni Fiskalne strategije konstatovao Fiskalni savet neki projekti će „čekati da postanu prioritet barem do 2028. Među njima su i projekti izgradnje komunalne i kanalizacione infrastrukture sa razdela Ministarstva građevinarstva za koji se od 2021. predviđaju sredstva u budžetu, ali zasad nije realizovana ni desetina procenjene vrednosti“.

Novi premijer obećava i rast BDP-a u ovoj i narednim godinama. Ili zna nešto što mi još uvek ne znamo ili će taj plan teško biti sprovodiv. Makroekonomski podaci iz prva dva meseca ove godine upravo tome svedoče. Većina poreskih prihoda ili stagnira ili je u padu. Industrijska proizvodnja, takođe, pada a promet u trgovini na malo raste manjim tempom nego pre godinu dana.

Povećava se uvoz, ali zato se smanjuje izvoz. Drugim rečima, ekonomska aktivnost u Srbiji početkom ove godine posustaje, a izazovi se tek gomilaju. Poput onoga sa još uvek nerešenom situacijom sa NIS-om, carinama koje je uvela administracija Donalda Trampa, a čija primena je samo odložena. Tu je i kriza u vodećim evropskim industrijama koja sigurno neće imati pozitivan uticaj na srpski privredni rast.

Politička kriza u zemlji, opet, usporava investicije, ako izuzmemo one državne. U pomenuti infrastrukturni prioritet EXPO. One domaće, koje su nasušna potreba ekonomije, stagniraju, a ni SDI više nisu što su nekada bile. Naprotiv. Njihov snažan priliv je zaustavljen, ali je zato odliv novca iz zemlje sve veći. Takođe, u pojedinim industrijama poput tekstilne ili industrije autodelova jasno se vidi da strani investitori više nemaju interes da ovde ostanu. Poskupeli su troškovi rada, kao i nekih inputa zbog čega se već ili će se tek seliti na neku jeftiniju destinaciju.

U takvim okolnostima, pre se može očekivati narušavanje makroekonomskih performansi, nego njihova stabilizacija.

Ali ono što se čini, dugoročno gledano, najproblematičnijim u ekspozeu budućeg premijera jeste insistiranje na postojećem ekonomskom modelu. Onom istom za koji najveći ekonomski autoriteti u zemlji tvrde da je iscrljen i da ga je potrebno menjati.

I umesto modela koji se temelji na stranim i državnim investicijama, na industriji kablova i EXPO treba graditi onaj koji će doneti znanje i tehnologiju. Ili kako nedavno reče doskorašnji predsednik Fiskalnog saveta kvantitet zameniti kvalitetom.

Ekspoze premijera Đura je slika i prilika onog što živimo u prethodnih 13 godina i što nas gura u potpuno suprotnom smeru od onoga što propagira. Sve sugeriše da je neko premijeru Đuru „sašio“ ekspoze od „krpica“ koje su poslala ministarstva bez ikakvog reda i saglasja.

I ono što je jasno, premijer Đuro izneo je ekspoze predsednika i njegovu viziju, a ne svoju. Opravdano je zapitati se da li Macut raspolaže svim potrebnim informacijama.

Kakav je to novi model rasta u kojem država nastavlja da bude najveći investitor u zemlji.

Slaže li se budući predsednik Vlade da inovacije kreiraju inovativni startapi, a u startape dominantno ulažu privatni investitori? Tako funkcioniše savremeni svet. Valjda smo i mi njegov deo.

Ali ko su ti privatni investitori u Srbiji? Da li premijer može da zamisli da neki državi bliski tajkun, koji besomučno kupuje građevinske mašine kako ne bi propustio priliku da učestvuje u infrastrukturnim projektima, ikada uloži u startap koji razvija proizvod baziran na veštačkoj inteligenciji, u istraživanje novog leka, softver koji menja hiljade „ćacija „uhlebljenih u državne i lokalne institucije da bi bili glasačka i mitingaška masa. Kod nas će i u startape ulagati država.

Državnim korporativnim mastodontima koji gutaju milione posvećeno je manje od pola rečenice, ali zato jedna Ložionica, u realnosti samo renovirani prostor, dobija mesto u ekspozeu, filovan nekim nejasnim, ali fensi, epitetima centra kreativne industrije, inovacija i sl.

Zamislite tu državu u kojoj se budući premijer hvali brojem neutralisanih sajber napada.

Na kojim inovacijama da gradimo budućnost kada u zemlji sa mizernim ulaganjima u R&D (istraživanje i razvoj), država umanjuje profesorima vreme koje moraju da posvete istraživačkom radu.

S kim to misli premijer Đuro da razvija ljudski kapital? Sa stranačkim kadrovima koji su po dubini devastirali institucije zauzimajući mesta koja im evidentno ne pripadaju ni po kojem osnovu. S direktorima institucija koji su pod maskama ili redarskim prslucima na ulici?

Ili sa nastavnim kadrom koji budući premijer (pre svega njihov kolega) disciplinuje već u svom ekspozeu pozivajući ih na to da oni moraju biti svesni svoje misije i biti je dostojni.

Jesu li dostojni daleko boljih plata ili će Vlada nastaviti da se cenka s najvažnijim segmentom našeg društva nudeći im uvredljive povišice od dva, tri ili pet odsto? I da to dobiju od porazno loših kadrovskih odabira ove vlasti za poziciju ministra obrazovanja, godinama unazad.

Jednostavno štipa za oči i uši koliko puta je EXPO upotrebljen u ekspozeu. U konačnici projekat izmeštanja sajma sa jedne na drugu lokaciju servira nam se iznova i iznova kao prekretnica za državu. Ta svečana haljina koju brižno kroji vlast na kraju će nestati i ostaviti nas ogoljene i ojađene dugovima.

Pobijati pasus po pasus neutemeljena očekivanja ili nabrajanje ideja koje ne donose suštinske promene predstavljalo bi samo trošenje vremena. Nismo čuli išta novo osim stalnog merenja države kilometrima, autoputevima i mostovima. Ponovo se budimo u nekoj Srbiji koju kao da gradimo ispočetka i kao da prethodnih 13 godina, u kojima je dobar deo ekspozea već mogao da bude dobrano ostvaren, nije ni postojalo. Ponovo će Srbija u ko zna čemu sve biti globalni centar, globalni lider. Srbija koja je, nažalost, bliže začelju sveta u mnogim oblastima.

Država ostaje bog i batina naše ekonomije, poručio nam je budući premijer. Država ulaže, država pomaže, država podiže standard. A država je odavno odustala od sistemskih reformi u ekonomskoj sferi. To potvrđuje i ovaj ekspoze. Neće biti velikih promena, samo gradnja, gradnja i gradnja. Samo slika. Bez suštine. Bez poruke.