Rusi na ulicama Beograda: „Važno im je da nemaju strah da će morati da se vrate u Rusiju“

Ratovi, mobilizacija, sankcije. Sve su to razlozi zbog kojih su došli u Beograd. Neki su pak, videli potencijal za razvoj biznisa u glavnom gradu, dok je druge, politička situacija dovela u Srbiju.

Jedno od mesta kojem gravitiraju ruski preduzetnici je coworking prostor Haos Community Space.

Vodi ga osnivačica i direktorka Blanka Šupe. Blanka je rođena u Srbiji, ali je 20 godina živela u Rusiji i 10 godina u San Francisku, gde je i sama bila osnivač nekoliko startapa.

U saradnji sa mnogim timovima iz Rusije, koji su počeli da dolaze u Srbiju, shvatila je da mnogi od njih zapravo žele da ostanu i da rade u coworking prostoru, kojih je u to vreme bilo veoma malo ili su kapaciteti bili popunjeni. Tako dolazi na ideju da osnuje coworking prostor Haos Community Space.

Smanjuje se broj dolazaka

„S obzirom na to da imam iskustvo između Amerike, Srbije i Rusije, shvatila sam da mogu da povežem ljude koji dolaze ovde, bilo da su to Amerikanci, Rusi ili neki drugi, i samim tim da doprinesem srpskom startap ekosistemu. Dosta njih je radilo sa uspešnim startapima u Americi, pa sam mislila da je potreban jedan prostor gde bi svi oni mogli da se upoznaju, prenesu znanja i grade zajednicu“, ističe Blanka.

U odnosu na godinu kada je rat u Ukrajini počeo, broj dolazaka je znatno smanjen. Danas Rusi, kako nam je objasnila, ne dolaze samo iz Moskve.

„Sada manje ljudi dolazi direktno iz Rusije. Sada ima Rusa koji dolaze iz Turske, Gruzije i Jermenije. Oni su početkom rata ili kada je krenula mobilizacija pobegli gde su mogli, a sada, kada već biraju neko mesto dalje, mnogi od njih dolaze u Srbiju zato što u Gruziji i Turskoj imaju problema sa dobijanjem boravka, a ovde je to još uvek mnogo lakše“, objašnjava Šupe.

Najveći skok migracija, primećuje Blanka, desio se u septembru 2022. godine. Upravo taj period, vezuje se za delimičnu mobilizaciju koju je tada najavio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Ne želeći da učestvuju u ratu, odlučuju da odu iz zemlje, a mnoge od njih, put dovodi u Beograd, u kome su videli potencijal za pokretanje startapa.

U Srbiji je život sporiji nego u Rusiji

Tako je i Rada Pankratova, sada sa srpskim imenom Radmila Stanojković, sa svojim momkom iz Moskve doputovala pre godinu i po dana i ne planira da se vraća. Prvi posao obavljala je u Beogradu na vodi kao šefica magacina, a danas radi u kompaniji KDV, prodavnici zdrave hrane, kao koordinator prodaje.

„Razlog dolaska mog momka je mobilizacija kao neka prva stvar. Ja sam došla jer imam želju da živim ovde, zato što je ovde baš lepo. Ovde imam porodicu, a Srbiju sam prvi put posetila sa 15, 16 godina i svidelo mi se“, kaže Radmila.

Kako je istakla, u Srbiji joj se dopadaju ljudi, hrana i priroda, a glavna prednost je „sporiji“ život u odnosu na život kakav je živela u Moskvi.

„Ovde imaš više vremena za život, u Rusiji samo radiš. Posao, posao i samo posao. Ovde imaš vremena i za porodicu i za sebe. Kraći je radni dan. Osam sati, ali počneš ranije i završiš ranije. Ja ne razmišljam o povratku, sviđa mi se život ovde. Navikla sam i neću da se vraćam. Možda nekad, ali sada ne. Našla sam posao i to je bitna stvar za život u bilo kojoj državi“, ističe Radmila.

Blanka Šupe primećuje da u njen coworking prostor mahom dolaze ljudi zaposleni u IT sektoru i da rade za velike firme, kao što su Yandex, Luxoft i slično, ali i da ima onih koji imaju firme i timove su preselile ovde.

„Došli su uglavnom sa porodicama. To su tipično ljudi koji rade u IT, ne moraju da imaju svoj startap, ali i da imaju, obično dovode decu i ženu koja ne radi ovde. Ne znam nikoga ko je osnovao ovde porodični biznis, ali znam da dovode svoje roditelje. Čest je slučaj i da roditelji odu na primer u Crnu Goru, što je povoljnije ukoliko ne rade nigde“, kaže Šupe.

Prema podacima iz Registra privrednih subjekata, koji vodi Agencija za privredne registre, trenutno je registrovano 2.209 privrednih društava, čiji su osnivači fizička i pravna lica iz Ruske Federacije, kao i 8.132 preduzetnika, fizičkih lica iz Ruske Federacije.

Srbija ima potencijal za razvoj poslovanja

Aleksandar Nosulič je u Rusiji još 2018. osnovao školu digitalnih veština za decu Kodland. Onlajn kursevi predviđeni su za obučavanje dece od pet do 17 godina, omogućavaju sticanje veština poput programiranja, izrade veb stranica, igara, animacija, ali i video montiranja, na zabavan i interaktivan način.

Neposredno nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, Aleksandar kancelariju i deo tima premešta u Beograd, jer je, kako je naveo, gotovo nemoguće obavljati međunarodne poslove iz Rusije. Živi u Londonu, ali često navraća u Beograd.

„Izabrali smo Srbiju zato što je bilo lako premestiti zaposlene ovde. Blizu je Evropa, gde aktivno poslujemo, a porezi su niži nego u većini evropskih zemalja. Srbija ima ogroman potencijal za razvoj poslovanja. Teško je uporediti je sa Rusijom. Međutim, ako razmatramo poslovanje unutar zemlje, procesi u Rusiji su brži i bolje digitalizovani, a porezi su niži, tako da postoji prostor za poboljšanje u Srbiji, u šta sam siguran“, ističe Nosulič.

Prema njegovom mišljenju, prednosti života ovde su „relativno niski troškovi života i ljubazni Srbi koji su uvek spremni da pomognu“.

„S druge strane, od nedostataka bih naveo kvalitet vazduha zimi i nedostatak brendova i usluga na tržištu, kao što su na primer veliki lanci supermarketa, Amazon i slično. Međutim, ovo poslednje se može smatrati i prilikom“, objašnjava Nosulič.

Najviše ih je u centru i Beogradu na vodi

A ima i onih koji su pokrenuli „oflajn biznise“, van IT sektora. Takvi biznisi se uglavnom tiču ugostiteljstva i kreativne industrije. O tome svedoči Uroš Jovanović, direktor Agencije za nekretnine ART. koji kaže da ima onih koji lokale uzimaju u zakup upravo u te svrhe.

„Najčešće su to kafići koje možete videti na nekoliko mesta u gradu. Ali što se lokala tiče i nekog drugog biznisa ovako, to je možda na nivou statističke greške“, kaže Jovanović.

Kada su u pitanju zakup i kupovina stanova u slučaju ruskih državljana, kako je objasnio, u ovom trenutku ih je veoma malo, a većinu tražnje za stanovima čine domaći državljani.

„Ako pričamo o zakupu, ono što se pokazalo jeste da uzimaju Beograd na vodi, Novi Beograd i neki širi centar grada – Dorćol, Vračar. To je ono što je bila udarna tražnja što se tiče njih. Međutim, to sad više nije tako. Sada već jedan deo njih se vodi onim delom tržišne logike da pokušaju da za taj novac nađu možda povoljnije nešto i odu malo dalje. U odnosu na onaj udarni talas to je sada veoma, veoma malo“, ističe Jovanović.

„U Srbiji je lakše započeti biznis u odnosu na Evropu“

Blanka kaže da Srbija, u odnosu na Rusiju ima veoma malo tržište, te da možda i nije najbolje rešenje za probijanje na globalno tržište. Osim toga, navela je da je Rusija pre par godina bila bolja opcija za stvaranje biznisa, jer je tržište veliko, te postoji mogućnost izgradnje velikog biznisa.

„Trenutno većina njih ne može da nastavi svoje biznise u Rusiji iz političkih razloga i zbog sankcija. Prvi talas ljudi koji je otišao su mahom ljudi koji su imali neke startape ili su radili za strane kompanije koje su im rekle da neće moći da rade ukoliko budu u Rusiji. I za startape i za osnivače startapa to znači da neće moći da dobiju finansiranje, da neće moći da izađu na američko tržište, tako da su ti ljudi pobegli prvi i nemaju uopšte mogućnost da grade biznis u Rusiji“, kaže Šupe.

U tom smislu, kako je rekla, Srbija je bolji izbor, jer je mnogo lakše da se započne biznis u odnosu na druge evropske zemlje. Otkrila nam je i da ovde nema startapa kojih ima u Rusiji i svetu, te mnogo toga može da se osmisli.

Međutim, ima i onih kojima je Srbija samo usputna stanica. Takvih je, kako nam je objasnila, najviše bilo na početku, u prvim talasima migracija. Najviše je onih kojih su otišli u Španiju, Portugal, Nemačku, pa čak i u Ameriku, ukoliko su uspeli da dobiju vizu ili boravak.

„Sada mnogo manje ljudi planira da ode. Mislim da je manje od 10 odsto takvih trenutno. To sve zavisi od toga da li mogu da dobiju pasoš, boravak i najvažnije da li su na sigurnom. Njima je bitno da oni putuju, da mogu da žive ovde i da nemaju strah da će morati da se vrate u Rusiju“, dodaje Šupe.

A ima i onih koji godinama žive ovde. Tako je Aljona Novičić došla u Srbiju pre 17 godina. S obzirom na to da radi u firmi svog muža, zbog koga je i došla ovde, primećuje da je u Srbiji veoma teško započeti biznis, posebno kada je reč o mladim firmama.

„Ja radim za firmu mog muža. On se bavi građevinarstvom, odnosno grejanjem, klimatizacijom i ventilacijom. Radimo sa velikim objektima, kao što su Klinički centar u Novom Sadu i Beogradu i Galenika. Što se tiče biznisa u Srbiji, veoma je teško, posebno kada je u pitanju porez. Troškovi su ogromni. Znam kako je u Rusiji za mlade firme koje tek počinju da rade. Porez se tamo ne plaća prve dve godine, mislim da je to ogroman plus za male preduzetnike koji tek počinju i njima je to mnogo lakše“, ističe Aljona.

Primetila je da je povećan broj firmi koje su se tek otvorile, a i da su mnogi od njih „otišli dalje“ u Holandiju, Nemačku i Dubai, gde imaju privilegije.

„Sviđa mi se što otvaraju ruske restorane ovde i neke usluge kao što su manikir i pedikir. To naši majstori mnogo dobro rade, ali su cene katastrofalne. Poznajem neke Ruse koji su došli ovde i bave se IT projektima u velikim firmama koje rade sa Amerikom, tako da nisu vezane uopšte lokalno i mogu da bilo gde rade, putuju i dobro zarađuju“, kaže Aljona.

Duvanski dim, ekološki problemi i lošiji kvalitet života

O onima koji su „otišli dalje“ govorila je i Blanka. Kaže da je takvih najviše bilo u početku, u prvih godinu dana rata.

Ono što Rusima najviše smeta, primećuje Šupe, jesu ekološki problemi, kvalitet života na koji su navikli, a koji je ovde drugačiji i duvanski dim u restoranima i kafićima.

„Mislim da im je mnogo lakše kulturološki i zbog jezika i zbog nekih sličnih stvari. Čak i to što smo Sloveni, što volimo da pričamo više i što imamo komunističku prošlost, ta ideja da razumeju naš mentalitet. U tom smislu im je lakše nego da odu u Nemačku na primer. Naravno, ima stvari koje ne mogu da shvate i koje im nedostaju, a nedostaje im mnogo toga“, ističe Šupe.

Kaže da im se ovde dopada, da se njihov život u Beogradu veoma razlikuje od onoga što su imali u Moskvi, a svi koji su i bili nezadovoljni, uglavnom su otišli.

„Neke stvari na koje mi se stalno žale jeste to da se puši u restoranima i kafićima. To u Rusiji ne postoji već godinama i vrlo im je teško. Postoje Rusi koji otvaraju restorane i svi su nepušački i nadaju se da će to nekako da pomogne. To i kvalitet vazduha im stvarno mnogo smetaju. Kvalitet vazduha je jedan od razloga koji su najviše navodili kao razlog da se presele iz Srbije, zbog toga što mnogi imaju decu pa se mnogi plaše toga“, zaključuje Šupe.