Sigurnost posla ponovo na ceni

Kompanije i dalje pripisuju otkaze prekomernom zapošljavanju – što dodatno povećava zabrinutost zaposlenih. Novi izveštaj sa sajta za poslove Glasdor koji objavljuje anonimne recenzije zaposlenih, otkrio je da je udeo recenzija koje pominju prekomerno zapošljavanje povećan za 24 odsto od prošlog marta, i više nego trostruko u odnosu na 2022. godine.

„Ova terminologija „prekomerno zapošljavanje“ dolazi od poslodavaca, pa zaposleni to primećuju“, kaže Danijel Zhao, glavni ekonomista u kompaniji Glasdor.

„Zaposleni čuju šta poslodavci govore, ali i šta ne govore“.

Racionalizacija „prekomernog zapošljavanja“ – ideja da poslodavci otpuštaju ljude nakon što su zaposlili previše ljudi u godinama rasta tokom pandemije – takođe izgleda da dovodi do opadanja poverenja radnika.

Poslednja analiza kompanije Glasdor je otkrila da su recenzije radnika o poslovnoj perspektivi njihovih kompanija donekle porasle nakon rekordnog minimuma u februaru, ali i dalje su 7,3 procentna poena ispod visokog nivoa poverenja zaposlenih iz jula 2022. godine.

Radnici na početku karijere su posebno nervozni, s obzirom da je njihova perspektiva u novom izveštaju pala na najniži nivo od kako Glasdor prati raspoloženje 2016. godine.

Kada kompanije otpuste zaposlene i okrive za to prekomerno zapošljavanje, oni koji ostanu verovatno će se osećati obeshrabreno i sumnjati u odluke menadžmenta, posebno ako količina posla nije smanjena, kaže Peter Kapeli, profesor menadžmenta u Varton školi na Univerzitetu u Pensilvaniji.

„To je demoralizujuće“, kaže on, dodajući da nedostatak poverenja radnika u svog poslodavca dovodi do pada produktivnosti i trošenja preostalog slobodnog vremena zaposlenih na doterivanje biografija i traženje drugih poslova. Kada menadžeri kažu da su preterali sa zapošljavanjem, umesto da jednostavno kažu da je opala potražnja, to može da podseća zaposlene na loše prognoze ili pogrešne odluke poslodavca.

„Opisivanje toga kao prekomernog zapošljavanja, umesto jednostavno ‘pad poslovanja’ je čudan izbor“, kaže Kapeli, koji rukovodi školskim centrom za ljudske resurse. U mnogim slučajevima, dodaje on, oni koriste tu frazu jer je to ono što investitori žele da čuju“.

Prekomerno zapošljavanje je čest razlog koji su kompanije navodile prilikom najave otpuštanja u poslednjih nekoliko godina, posebno tehnološke kompanije – podstaknute kapitalom iz rizičnih ulaganja i ponašanjem kupaca izazvanim pandemijom – značajno su proširile broj zaposlenih.

Nakon dve godine rasta broja zaposlenih od 10%, tehnološka industrija se smanjila za 2% u 2023. godini, kaže Glasdor. Prema Upravi za radnu statistiku SAD-a, oko 1,6 miliona ljudi je u januaru nevoljno izgubilo posao, što je malo promenjeno u poređenju sa prethodnim mesecom.

Na primer, platforma za poruke Diskord, koja je objavila da će u januaru otpustiti 17% zaposlenih, optužila je rast kompanije i brzo proširenje radne snage kao razloge za smanjenje, navodi se u dokumentu koji najavljuje smanjenje.

Tokom januarske runde smanjenja broja zaposlenih u video i striming podružnicama Amazona, izvršni direktor Amazonovog vlasništva Tvič Den Klansi je napisao da „je postalo jasno da je organizacija i dalje značajno veća nego što treba da bude s obzirom na veličinu poslovanja“.

Zaista, analiza lista Vašington Post je otkrila da se u polovini od 48 memoranduma o otpuštanju koje su analizirali, spominje prekomerno zapošljavanje ili brzi rast kao razlog za smanjenje osoblja.

Međutim, pre pandemijskog porasta poslova, prekomerno zapošljavanje se retko ili nikada nije pominjalo tokom objava kompanija o otpuštanjima, kaže Vejn Kaskio, profesor menadžmenta na Univerzitetu u Koloradu, u Denveru.

Kasnih 90-ih i početkom 2000-ih, smanjenje osoblja obično su objavljivale kompanije koje su bile u lošem finansijskom stanju, prijavljujući nekoliko godina neto gubitaka pre nego što otpuste deo svoje radne snage.

Nakon velike recesije, u periodu između 2010. i 2019. godine, kompanije nisu govorile o prekomernom zapošljavanju, kaže on, jer je oporavak bio spor, što je navelo poslodavce da zapošljavaju po stabilnom, ali merenom tempu.

Sada, kako kompanije smanjuju troškove i brzo smanjuju broj zaposlenih, „ideja ‘preterali smo sa zapošljavanjem, moramo da se oslobodimo ljudi’ postala je mnogo više prihvatljiva“, kaže on.

To ima uticaja na poverenje zaposlenih u trenutnog poslodavca, prema Danijelu Zhaou iz Glasdora. Na primer, u jednoj recenziji medicinske kompanije pod nazivom „Dobra plata, niska plata, propadajuća kompanija“, recenzent se žalio da je kompanija „proćerdala dobit tokom pandemije na sumnjive akvizicije i prekomerno zapošljavanje“. Inženjer softvera ocenio je kompaniju sa 3, i ne bi je preporučio potencijalnim zaposlenima.

Pored toga, Zhao napominje da su ljudski resursi, mediji i telekomunikacije sektori koji su pogođeni otpuštanjima i tvrdnjama o prekomernom zapošljavanju. Takođe su tri glavna sektora sa najvećim smanjenjem poverenja zaposlenih u martu, sa padom od 9 do 11% u odnosu na prethodni mesec.

Sa druge strane, poverenje zaposlenih je najviše i najstabilnije u sektorima koji nude stabilnost, poput vlade, javne uprave, zdravstva i obrazovanja.

„U današnjem kontekstu“, kaže Zhao, „čini se da je sigurnost posla nešto što zaposleni veoma cene“.

Marija Gracija Santiljana Linares, novinarka Forbes