Sistem potapa one koji bi da plove: Srpski pomorci između dva sveta, gase se odeljenja, nema obuka
Iako su nedavno doneti i na snagu stupili pravilnici kojim se detaljnije reguliše status pomoraca u pogledu visine prihoda, pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje, rešen je samo deo problema sa kojima se ova struka suočava.
Sudeći po onome što za Forbes Srbija iznose predstavnici ove branše – nije ih malo.
Pre nekoliko dana, Ministarstvo saobraćaja donelo je Pravilnik o visini prihoda pomoraca, a na koji su pomorci neko vreme čekali. Ali, to je još daleko od rešenja za ovu struku.
Sistemski nemar
Predsednik Udruženja pomoraca Srbije Boško Šekerović ističe:
„Najveći problem je sistemski nemar i institucionalna nebriga u oblasti pomorstva, naročito od trenutka razdvajanja državne zajednice zajednice Srbije i Crne Gore“, dodaje sagovornik.
Kaže da od tada Srbija primetno postaje nezainteresovana i za pomorstvo i pomorce.
Neki od krupnijih problema za pomorce su ukidanje održavanja obuka i ispita za sticanje zvanja u pomorstvu. Zbog toga su primorani da to čine u inostranstvu.
Nema obuka
Obuke i ispiti za sticanje ovlašćenja pred Lučkom kapetanijom Beograd ne održavaju se već godinama.
Naime, kako objašnjava Šekerović, svaka država potpisnica Međunarodne konvencija o standardima o obuci, sertifikovanju i držanju straže pomoraca STCW-a mora da organizuje sistem obuka i izdavanja sertifikata u skladu sa propisima i zbog toga su obuke, centri i ovlašćenja strogo regulisani.
„Obuke u Srbiji su ukinute jer prema mišljenju Ministarstva saobraćaja, u Srbiji nije bilo trening centara koji su ispunjavali uslove predviđene ovom konvencijom“, kaže on.
Ovo pogađa sve pomorce jer pre prvog ukrcaja na brod svaki radnik mora proći osnovne obuke. Za to dobija ovlašćenja izdata od Lučke kapetanije.
Mnogi polažu ispite u inostranstvu…
Pored osnovnih obuka postoje i napredne obuke. Obuke za sticanje viših oficirskih zvanja u pomorstvu.
Njih sada naši pomorci polažu u inostranstvu. Za to moraju da izdvoje od nekoliko stotina evra pa do više hiljada. Na te troškove treba dodati i troškove za lekarske preglede, troškove pomorske knjižice, puta i boravka u inostranstvu. Treba imati u vidu da trajanje obuka varira od nekoliko dana pa do nekoliko meseci. Takođe je potrebno nostrifikovanje diplome o stečenom obrazovanju, što dodatno komplikuje ceo postupak.
„Nadamo se da će se ovaj problem konačno rešiti osnivanjem Nacionalne akademije za obuku članova posade broda„, kaže sagovornik. Takođe i da rokovi za završetak neće biti dodatno odlagani“, dodaje.
| Čelnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture potpisali su početkom 2022. Memorandum o saradnji na realizaciji projekta Nacionalna akademija za vanredne situacije i obuku članova posade broda. U martu ove godine odobrena je građevinska dozvola za gradnju Nacionalne akademije. Gradnja je planirana na Novom Beogradu, na lokaciji između privredne zone Auto-put i aerodroma Nikola Tesla. Predviđeno je da ima površinu od 16.000 kvadrata i nekoliko objekata. Ovi radovi će biti finansirani na osnovu ugovora između Srbije i Evropske investicione banke za razvoj rečne transportne infrastrukture i iz budžeta Srbije (po polovinu sredstava). |
…najčešće u Mađarskoj
I predstavnici Sindikata lađara i pomoraca ranije su za Forbes Srbija ukazivali na problem neodržavanja stručnih ispita.
Predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije Branislav Vajda kaže da nije jasno zašto se za polaganja ispita ne iskoriste mogućnosti koje imamo. „Vojna akademija, recimo, ima mogućnosti za to, ima i simulator za ovakve vrste obuka“, tvrdi Vajda. Pitanje ostaje ko bi te obuke sprovodio, dodaje.
Navodi da su Mađari izašli u susret i organizovali stručne ispite na engleskom za naše ljude. Isto su učinili i u Holandiji.
Veliki problem je što se ne izdaju ovlašćenja kapetanima. Procedura za njih je specifičnija i da bi se položio ispit moraju se proći sve rizične deonice – osam puta uzvodno i nizvodno.
Strane posade zaobilaze naše lađare
Sada se naš dokument ne prihvata jer nije u skladu s evropskom direktivom, pojašnjava sagovornik. Zbog toga, kaže Vajda, mnogi ne mogu da napreduju i preti im se premeštanjem na niže radno mesto. Opcija je da se ispit polaže otpočetka.
Forbes Srbija je proletos pisao o problemima neusaglašenosti propisa sa Direktivom 2017/2397. Budući da je Srbija zemlja u slivu Dunava, ima obavezu njene implementacije.
Ukazuje da kompanije više ne šalju posade koje imaju srpska dokumenta dalje od Kelhajma. To znači da stare brodarske knjižice važe samo u teritorijalnim vodama Srbije i na reci Dunav (odnosno do Kelhajma).
Ni posle pola godine (od teksta iz maja meseca) ti problemi nisu rešeni.
Rok do kraja godine
„Neke firme su otvoreno rekle da ko do Nove godine ne prebaci dokumenta na evropski nivo, da neće moći da radi“, dodaje. Zato sa zebnjom čekaju. Strane kompanije i sada izbegavaju da za plovidbu Rajnom i Majnom šalju one koji nemaju evropski dokument.
Kaže da su i resorno ministarstvo više puta upoznali sa problemima. Rešenja, međutim, još nema.
„U ministarstvu, kada kažemo da su iskrcali tri člana posade i da neka firma trpi posledice, ne smatraju da je to problem. I nakon što smo im poslali tri izveštaja koji to i dokumentuju, rekli su da će da intervenišu. Ali, nikada nam ne jave šta je preduzeto“, kaže Vajda.
Obratili smo se Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sa pitanjima da li razmatraju rešavanje ove situacije i na koji način. Odgovore do zaključenja ovog teksta nismo dobili.
Pomorci teže do kredita banaka
Pomorci ukazuju da imaju još problema. Sagovornik Boško Šekerović kaže da banke u Srbiji odbijaju da izdaju kredite pomorcima. Kao glavni razlog za to uglavnom navode diskontinuitet u zaposlenju.
Pred svaki odlazak na brod potpisuju novi ugovor. „Veoma mali broj kompanija nudi opciju stalnog zaposlenja tzv. permanent ugovora“, objašnjava.
Obratili su se NBS za pojašnjenje i rečeno im je da sa njihove strane nema nikakvih prepreka koje bi pomorcima onemogućile dobijanje kredita. Međutim, u praksi problem i dalje postoji.
„Primetili smo da je ovo jedan od najčešćih problema zbog kojih se kolege pomorci obraćaju našem udruženju“, navodi Šekerović.
Problemi i sa lekarskim uverenjima
Pomorce muči i to što moraju da prolaze dodatne procedure i troškove u inostranstvu zbog nepriznavanja breveta (sertifikata) i lekarskih pregleda.
Svi pomorci sa važećim STCW brevetima iz zemalja jugoistočne Evrope mogu slobodno da se zapošljavaju na brodovima pod zastavom bilo koje zemlje bez dodatnog priznavanja ili prevođenja. Iako su ta dokumenta iz svih zemalja jugoistočne Evrope potpuno međunarodno priznata, lekarski pregledi se u praksi masovno ne priznaju. Oni su inače obavezan uslov za izdavanje i važenje svih STCW sertifikata.
Bez važećeg medicinskog uverenja pomorac uopšte ne može ni da radi na brodu.
Prema Ugovoru o Transportnoj zajednici između EU i zemalja Zapadnog Balkana, medicinski sertifikati bi trebalo da budu međusobno priznati na teritoriji potpisnica (uključujući Srbiju, Crnu Goru, BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju i EU).
„U praksi se to gotovo nikada ne primenjuje za pomorce“, kaže sagovornik Forbes.
Problem je i nepriznavanje ovlašćenja pomoraca između Srbije i Crne Gore.
Kako objašnjava, problem je što nakon razdruživanja Srbije i Crne Gore nije potpisan međudržavni sporazum o međusobnom priznavanju ovlašćenja pomoraca, kao i lekarskih pregleda.
Nema zainteresovanih za upis u stručne škole, gase se smerovi
Upitna je i budućnost ove profesije i stručni kadar koji se školuje.
U udruženju upozoravaju da će ukidanje pomorskog smera (i nautičkog i brodomašinskog) u Školi za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju imati posledice po budućnost struke.
U ovoj školi za Forbes potvrđuju da su ukinuti smerovi za zvanja brodograđevinski tehničar, brodomonter i brodomehaničar koji traju tri godine. Razlog je što nije bilo dovoljno zainteresovanih kandidata.
Pretprošle godine samo je jedna devojka konkurisala za mesto brodotehničara.
„Pretpostavljamo da roditelji sugerišu deci da upisuju gimnaziju i potom fakultete ili neke druge stručne škole. Gledaju da im deca rade neke drugačije poslove“, kaže sekretar u ovoj školi za Forbes.
Objašnjava da nakon ove škole u struci ima posla. Mogu da rade kako u javnim preduzećima, tako i na rečnim brodovima i u inostranstvu, objašnjava sekretar škole Jovan Čelović.
Ipak, interesovanja za ove profile nema. Imaju trenutno samo dva smera – nautički tehničar za rečni smer i građevinski tehničar za brodogradnju. Ukupno je na oba smera devet odeljenja i 204 učenika.
„To sve na duže staze vodi ka sigurnom gubitku stručnog nautičkog i brodomašinskog kadra“, upozorava Šekerović.
„Dosta problema na rekama u Srbiji, inspekcija ne reaguje“
| Iz sindikata lađara upozoravaju na ozbiljne probleme na rekama, odnosno to da kroz Srbiju plove brodovi sa posadama koje rade bez ikakve prijave, ugovora i zdravstvenog osiguranja. Branislav Vajda ukazuje i na napuštene posade. Iz ovog sindikata zahtevali su i hitno uklanjanje i obezbeđivanje svih brodova i objekata bez posade na rekama Srbije. Ukazuju i na izlivanje fekalija i ulja. Nadležne inspekcije, kako kaže Vajda, ne reaguju. Prema njegovim rečima, malo je inspektora da sve kontrolišu na rekama. Ali, potrebne su jasne procedure inspekcijskog nadzora. Iz Ministarstva građevinarstva nisu odgovorili na pitanje koje se odnosilo na ove navode. |
Pomorci i zarada
Nedavno doneti Pravilnik o visini prihoda pomoraca odnosi se na članove posade, ali i pomoćno osoblje na brodovima, odnosno sve one koji plove pod zastavom strane države. Visina prihoda utvrđuje se na dnevnom nivou.
Pravilnik je objavljen u Službenom glasniku 21. novembra, a stupa na snagu 29. novembra. Obračun zarade se radi na dan 1. januara za konkretnu godinu za koju se utvrđuje visina prihoda pomoraca.
| Najviša primanja predviđena su za zapovednika broda – 110 dolara dnevno. Približna primanja imaju upravitelji mašine i zapovednik osoblja. Oficir palube, rukovodeće hotelsko osoblje, zubar i lekar imaju 68,7 dolara dnevno. Vođa palube ima 30,57 dolara, koliko i mehaničar, a mornar 18,63 dolara. |
Kako su pomorci ranije dobijali rešenja
Ovo je samo deo iznosa, a na osnovu njih će se računati porez svima koji rade i plove pod zastavama drugih država.
Kako kaže predsednik Udruženja pomoraca Boško Šekerović, usvajanjem pravilnika uvažen je predlog struke da se za određivanje osnovice za doprinose uzima pretpostavljena zarada pomoraca. Bazirana je na osnovnoj zaradi prema platnoj skali koju je predvidela Međunarodna federacija transportnih radnika.
Ovo je, kako kaže, pomak u odnosu na raniji period. Pojašnjava i zbog čega: „Poreska rešenja su stizala na celokupan iznos uplaćenih deviznih sredstava. A nije sve potpadalo pod zaradu već je bilo refundiranih predukrcajnih troškova poput viza, lekarskih pregleda, treninga i obuka…“, objašnjava.
Kako se obračunava porez
| Zakonom o porezu na dohodak građana, predvideo je da su pomorci koji obavljaju poslove na brodovima duže od 174 dana u kalendarskoj godini oslobođeni plaćanja poreza na ove prihode u toj konkretnoj godini. Obveznik poreza je, kako se navodi, fizičko lice koje ostvaruje prihode radeći kao član posade ili obavljajući druge poslove kao pomoćno osoblje na brodovima i drugim plovilima koji viju zastavu strane države. Poreska stopa je 10 odsto. |
Inače, izmenama Pravilnika o pomorskim knjižicama i dozvolama za ukrcavanje koje su stupile na snagu krajem oktobra dodati su novi članovi koji uređuju način evidentiranja dana provedenih u međunarodnoj plovidbi radi potvrđivanja pomorskog staža u postupcima oporezivanja.
Pored stvarnih dana provedenih na brodu, u staž se sada pomorcima mogu uračunati i dodatni dani. To su dani provedeni na putu od mesta prebivališta do mesta ukrcaja na brod i povratno putovanje (četiri dana pre ukrcaja i četiri dana posle iskrcaja).
Pomorci i njihov status
To im do sada nije bilo uračunato u staž. Zatim i dani lečenja zbog bolesti ili povreda nastalih na putu za ukrcaj na brodu ili na povratku (broj dana stvarnog lečenja prema uverenju ovlašćene medicine rada).
Takođe, u staž će im ulaziti i period proveden na stručnom usavršavanju.
Pravilnik predviđa da svakom pomorcu bude izdata potvrda o broju dana provedenih na brodovima i drugim plovnim objektima. Izdavaće je Lučka kapetanija Beograd.
Prilikom izrade izmena ovog pravilnika nisu usvojeni predlozi Udruženja pomoraca Republike Srbije koji su se odnosili na uvođenje posebnih prava za trudnice. Ni predlozi koji su predviđali mogućnost prenosa dana plovidbe iznad 174 dana pomorskog staža u narednu kalendarsku godinu, kaže Šekerović.
„Važan pravedan tretman“
Kako kažu u udruženju za Forbes Srbija, oni već neko vreme ukazuju resornom ministarstvu na potrebu za pravednim tretmanom pomoraca koji rade u inostranstvu.
U oktobru je stupio na snagu novi Pravilnik o poreskoj prijavi o obračunatom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu.
On omogućava pomorcima da prijavljuju prihode ostvarene u inostranstvu, uzimajući u obzir broj dana plovidbe i specifičnosti rada. To će činiti na posebnom obrascu.
Obračun doprinosa ograničen je na zdravstveno osiguranje, u skladu sa međunarodnim ugovorima o socijalnom osiguranju. Uključuje mogućnost ostvarivanja poreskog kredita za poreze plaćene u drugim državama.
Iako je ovo značajan korak napred, proces definisanja statusa pomoraca još nije završen, kaže Šekerović.
Navodi da ovi propisi sada jasno razdvajaju pomorce od ostalih zanimanja i ispravljaju grešku iz ranijeg perioda. Naime, kako precizira, pomorci su bili svrstavani pod neka druga zanimanja, bez uvažavanja specifičnosti pomoračke profesije.