Skromna finansijska podrška za preduzetništvo u Srbiji: „Iznosi su uvredljivi“

Prošle godine u preduzetništvo je ušlo 45.608 ljudi, odnosno oko 4.000 više nego godinu pre.

Većina je odlučila da se bavi konsultantskim aktivnostima, ugostiteljstvom i računarskim programiranjem.

Podaci Agencije za privredne registre (APR) zaključno sa drugim kvartalom ove godine pokazuju da ih je manje nego prethodne. Novoosnovanih je 21.712, a u istom periodu 2023. godine bilo ih je nešto više – 22.487.

Prosečna starost preduzetnika u 2023. bila je 39 i po godina.

Da bi se upustili u bilo koji posao moraju imati početni kapital. Osim sopstvenih sredstava, ušteđevine ili pomoći porodice na raspolaganju su im i subvencije za koje mogu konkurisati na samom početku.

Važan početni kapital za preduzetništvo

Za male biznise u Srbiji osim subvencija Nacionalne službe za zapošljavanje postoji mogućnost da konkurišu za programe koje raspisuje Ministarstvo privrede i povoljne kredite Fonda za razvoj, a nekada su tu i programi donatorskih organizacija.

Ipak, sredstva koja se opredeljuju za te namene često nisu dovoljna i dešava se da jedan deo preduzetnika bude uskraćen za njih.

Jednim delom ove teme dotakle su se i učesnice nedavno završenog Forbes Adria Samita. One su ukazale da je slabo finansiranje ženskog preduzetništva jedna od najvećih prepreka pri pokretanju uspešnih poslovnih priča.

Mila Litvinjenko, vlasnica poznate kozmetičke kompanije Aura, rekla je da je kredit od 50.000 evra uvredljiv iznos. „Ako imate veći biznis, šta možete da učinite sa tim novcem? Ne možete da kupite nijednu veću mašinu“, rekla je Litvinjenko.

Sredstva za preduzetništvo se brzo istroše

I u Udruženju poslovnih žena Srbije za Forbes Srbija kažu da su zaključili da nema dovoljno programa. Postoje programske i finansijske šeme, ali je problem što nisu u kontinuitetu.

„Ono što znamo iz iskustva naših članica je to da su ove godine sredstva za neke programe veoma brzo istrošena. Već mesec dana nakon otvaranja programa nije bilo moguće da se za njih aplicira“, kaže predsednica Udruženja poslovnih žena Sanja Popović Pantić.

Ona navodi da većina preduzetnica ulazi u biznis sa već unapred definisanim početnim kapitalom. Samim tim je finansijska podrška potrebna u nekoj narednoj fazi, bilo za razvoj ili nabavku opreme i mašina.

Većina njih uglavnom nije svesna rizika i izazova koji nosi preduzetnički posao. U Udruženju nastoje da im uz mentorsku podršku pomognu i daju savete kako bi imale veće šanse za održivost biznisa.

Skoro dvostruko više prijavljenih u odnosu na mogućnosti

NSZ u toku godine raspisuje javni pozivi za dodelu subvencije za samozapošljavanje u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave.

Sredstva se odobravaju u jednokratnom iznosu od 300.000 dinara. Mogu se koristiti za osnivanje radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva.

U toku ove godine apliciralo je 7.900 osoba . To je skoro dvostruko više od predviđenog broja nezaposlenih lica.

„Godinama unazad vlada veliko interesovanje za podršku samozapošljavanju. Uvek je mnogo više zainteresovanih u odnosu na opredeljenu kvotu“, potvrđuju u NSZ.

Najčešće delatnosti koje su prethodne godine podržane subvencijama za samozapošljavanje NSZ su otvaranje frizerskih i kozmetičkih salona, proizvodnja odeće, oblasti pravnih poslova, proizvodnja hleba, svežeg peciva i kolača, održavanje i popravka motornih vozila i obrazovanje.

Rang lista

Na pitanje kako donose odluku o odobravanju subvencije, navode da to čine isključivo na osnovu rang-liste. Proverava se ispunjenost uslova javnog poziva i priložene dokumentacije i boduje zahtev sa biznis planom.

„Bodovanje se obavlja na osnovu ocene biznis plana i pripadnosti lica kategoriji teže zapošljivih lica. Odnos bodova po osnovu pripadnosti kategoriji kojoj lice pripada i ocene biznis plana je maksimalno 30:70. Svaki elemenat biznis plana se boduje u zavisnosti od kvaliteta odgovora“, pojašnjavaju proceduru u NSZ.

Podrška samozapošljavanju, odnosno preduzetništvo ne obuhvata samo subvencije, već i stručnu pomoć. Ona podrazumeva informativne i savetodavne usluge, obuke za razvoj preduzetništva, kao i podrške u prvoj godini poslovanja koja se realizuje kroz mentoring program.

Dominiraju mladi

Skoro trećina od ukupnog broja lica uključenih u meru samozapošljavanja prošle godine su bili mladi do 30 godina. Većinom su to žene, dok je skoro svako drugi pripadao kategoriji lica koja traže posao duže od 12 meseci, kažu u NSZ. Više od trećine prijavljenih ima srednji nivo obrazovanja.

Adriana Mančić je u aprilu prošle godine otvorila salon za masažu Healers Hands u Pirotu.

„Morala sam prvo da uložim sopstvena sredstva kako bih barem zakoračila u ovaj posao“, u najkraćem svoj put opisuje Adriana.

Preduzetništvo i biznis plan

Kako objašnjava, ukoliko budući preduzetnik nema biznis plan, ne može računati ni na subvenciju.

„Biznis plan je najvažniji zato što sadrži sve ono što nam pokazuje kako bi naša zamisao i plan izgledali u realnosti. Kroz njega dolazimo do konkretne poslovne ideje, kako je realizovati, poslovne strategije, marketinga, finansija“, navodi.

Mančić je konkurisala za ekonomsku podršku preko programa Reintegracije II, a projekat je realizovao ASB Serbia i IDC. Finansiran je sredstvima nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Dobila je subvenciju u iznosu od 3.000 evra za opremu, uz mentorsku podršku i obuke.

Koliko sredstava je potrebno na početku?

„Iznos je bio sasvim dovoljan da nabavim opremu koja mi je bila neophodna. Subvencije koje sam dobila su mi omogućile da krenem da radim i stičem klijente“, dodaje.

Adriana se takođe prijavila i za program podrške samozapošljavanju preko NSZ gde je dobila subvenciju u iznosu od 300.000 dinara.

Na pitanje da li su ta sredstva dovoljna, ona kaže da nisu dovoljna za period od godinu dana, jer se podrazumeva obaveza plaćanja poreza i doprinosa nakon registracije.

Važna je i obuka

I Milica Bojanić koja je u julu otvorila agenciju za poslovno i marketing savetovanje Creativitus konkurisala je i dobila sredstva od NSZ u iznosu od 300.000 dinara.

„Od samog početka su nam iskreno rekli da su sredstva mala, ali ono što je meni važno je da za prvih osam ili devet meseci imam pokrivene poreze i doprinose. U prvih godinu dana neću zapošljavati nikoga, ali ne isključujem kasnije tu mogućnost“, naglašava.

Preduzetništvo kao „druga planeta“

Budući da je Milica izašla iz kompanije i odlučila da zaplovi u preduzetničke vode u velikoj meri joj je bila potrebna pomoć mentora da shvati šta sve to podrazumeva.

„Na nagovor prijatelja angažovala sam mentora Ivana Minića koji mi je pomagao najviše na promeni načina razmišljanja. Velika je promena doći iz kompanije i sada odjednom brinuti o svemu o čemu dosad nisi morao. Ohrabrujem sve koji razmatraju pokretanje svog biznisa da taj proces započnu uz podršku mentora. Preduzetništvo je zaista druga planeta“, iskrena je Milica.

Na pitanje da li bi konkurisala za još neke fondove kaže da nije u potpunosti sigurna ko sve daje grantove za delatnost u kojoj je ona. Dodaje da bi joj dodatna sredstva dobro došla u daljem radu.

Šta još treba znati na početku?

Nedeljko Mišić osnovao je 2016. sa prijateljima Sanum per fructus. Kaže da je pokretanje sopstvenog biznisa, posebno ako je reč o prvom poslu, vrlo složen proces jer formalno obrazovanje daje malo informacija i znanja o stvarima koje preduzetnika čekaju na tržištu.

Sada iz ove perspektive Nedeljko ukazuje da je mentorska podrška za preduzetništvo bila vredna, iako je čest slučaj da na početku biznisa osnivači nemaju dovoljno novca ni za osnovne potrebe, a kamoli za mentore.

„Drugi problem je što često početnici u biznisu ne znaju da prepoznaju ko stvarno ima znanja iz nekih oblasti… Sad su svi dostupni na Jutjub kanalima ili društvenim mrežama i svako ima pravo da priča šta hoće. Zato govorim da se znanje “krade” jer mentori neće nikada da vam kažu “uzmi olovku i piši”. Sami morate da prepoznate kada i šta treba od mentora da se uči“, savetuje Mišić.

Lakše nego pre osam godina

Mišić i njegove kolege obratile su se Fondu za razvoj Republike Srbije za startap kredit koji im je bio potreban za kupovinu proizvodne opreme u iznosu od 6.000.000 dinara, a 30% sredstava je bilo bespovratno. Takođe su aplicirali za kredit od 4.200.000 dinara, po povoljnim uslovima, sa niskom kamatom oko dva odsto i grejs periodom od šest meseci.

Ti krediti i danas postoje i dosta su povoljniji u odnosu na kredite banaka, kaže on.

Kada se vrati u period pre osam godina kada su pokrenuli svoj posao primećuje da se dosta stvari promenilo, pre svega u smislu prikupljanja kapitala za otpočinjanje biznisa.

„Lako možemo da apliciramo i za novac inostranih fondova kako bi realizovali određene ideje“, dodaje.

Ništa bez pozajmice

Kaže da je primetio da je na početku kapital u preduzetništvu uglavnom pozajmljen odnosno podrazumeva kredit ili pozajmicu od roditelja.

Verovao je da je „preduzetnički put posut laticama“, ali je vremenom shvatio da je pad prirodna stvar, i da je dobro da ako mora, da se desi što pre.

„U početku je sve lako i slatko, mislite da će tako zauvek biti, počinjete sa investicijama koje nisu neophodne, podižete ličnu potrošnju i kvalitet života, a onda se recimo desi korona ili rat u Ukrajini“.

Programi podrške Na sajtu Ministarstva privrede navodi se da će u 2024. sprovoditi 10 programa podrške sektoru MSPP kroz koje će plasirati iznos od dve milijarde dinara bespovratnih sredstava i sprovesti projekte vrednosti veće od četiri milijarde dinara. Za većinu mogu da apliciraju preduzetnici. Iz Ministarstva na upit Forbes Srbija koji sve programi postoje i kakvo je interesovanje za apliciranje nisu odgovorili, ali se na sajtu može videti da postoje dve grupe – programi finansijske podrške koji su namenjeni onima koji planiraju da započnu sopstveno poslovanje ili privrednicima u početnoj fazi razvoja. Primera radi, u okviru javnog poziva za dodelu bespovratnih sredstava po Programu podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade ukupno je opredeljeno 100 miliona dinara. Mladi koji zadovolje uslove programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu od 40 odsto vrednosti ulaganja, odnosno 50 odsto vrednosti ulaganja za privredne subjekte koji pripadaju jedinicama lokalne samouprave koje spadaju u treću ili četvrtu grupu razvijenosti. Tu je i Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške razvoju starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti. Ukupno je rasploživo 10 miliona dinara koji su namenjeni za finansiranje kupovine nove opreme kao i kupovine repromaterijala. Bespovratna sredstva se odobravaju u visini 100 odsto nabavne vrednosti i to u rasponu od 80.000 do 300.000 dinara.