Slovenci će od ponedeljka morati da se „kucaju“ na poslu…osim političara i univerzitetskih profesora

Sledećeg ponedeljka stupa na snagu detaljnije evidentiranje radnog vremena zaposlenih. To je utvrđeno izmenom Zakona o evidenciji u oblasti rada i socijalnog osiguranja, koji je stupio na snagu 20. maja.

Međutim, zakon neće važiti za sve. Službenici su oslobođeni obaveznog vođenja evidencije, objasnili su u Ministarstvu rada.

Izuzetak su poslanici, ministri, gradonačelnici

Tako neće biti potrebno evidentirati radno vreme poslanika, ministara, državnih sekretara, sudija, advokata, ustavnih sudija, tužilaca, generalnih sekretara ministarstava, gradonačelnika itd. Na listi su svi koji su mandat za obavljanje funkcije dobili na opštim izborima ili izborom ili imenovanjem u Narodnoj skupštini.

Službenici su i lica koja u skladu sa zakonom biraju ili imenuju nosioci zakonodavne, izvršne ili sudske vlasti, kao i gradonačelnici ili rukovodioci državnih organa.

… i univerzitetski profesori

Izuzetak su i univerzitetski profesori. Oni su bili predviđeni kao izuzetak od evidentiranja radnog vremena već u vreme pisanja zakona, što je uznemirilo poslodavce i opoziciju, pa je amandmanom izbačen izuzetak.

Ministarstvo rada je tada smatralo da se obaveza i sadržaj evidentiranja radnog vremena može drugačije regulisati zakonodavstvom, u ovom slučaju Zakonom o visokom obrazovanju.

I oni su to sredili. U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je usvojen u septembru ove godine.

Zakonom je navedeno i da se odredbe primenjuju i na druge zaposlene koji neposredno učestvuju u realizaciji pedagoškog procesa, naučnoistraživačke i umetničke delatnosti.

Direktor građevinskog preduzeća: Još uvek ne mogu da zamislim šta ovo znači za nas

S druge strane, mnogi poslodavci ne znaju kako da sprovode zakon u praksi.

„Stalno upravljamo sa 10 do 15 gradilišta, na koja nam svakodnevno dolazi i do 500 ljudi. Trenutno još ne mogu da zamislim šta sve ovo znači za nas“, rekao je za Forbes Slovenija Simon Jan, direktor građevinske kompanije Tosidos.

„Trenutno nemamo registrovano radno vreme. Pratimo šta je urađeno jer je to jedino što se računa u preduzetništvu”.

Jan predviđa da će u prvoj fazi uspostaviti ručnu kontrolu, nakon čega se očekuje uvođenje elektronskog evidentiranja.

Da mnogi poslodavci nisu spremni, navodi i Mitja Gorenšček, izvršni direktor Privredne komore Slovenije (GZS). Prema njegovim rečima, najviše problema sa inovacijom imaju delatnosti u kojima se radi na više lokacija ili na terenu. Pritom ističe građevinsku industriju, ali je istovremeno evidentiranje veliki izazov i u ugostiteljstvu i turizmu, gde poslodavci teško usklađuju pauze za radnike.

On je uveren da je reč o nepotrebnoj birokratskoj promeni, kojom ministarstvo neće postići željeni efekat. Prema rečima Gorenščeka, reč je o lovu na prestupnike – „oni se love inspekcijom na terenu, ali ne na način da se kažnjavaju svi”.

Privredna komora: Mnoge stvari su otvorene i nedefinisane

Izvršni direktor PKS je podsetio i na obećanje koje su poslodavci dobili prilikom usaglašavanja novog zakona sa socijalnim partnerima. „Rečeno je da ćemo nejasnoće rešavati podzakonskim aktima. Ovaj sastanak nikada nije održan, tako da su mnoge stvari ostale otvorene i nedefinisane, što je izazvalo zabunu. Pogotovo sada, kada će zakon stupiti na snagu“.

Na pitanje koji su glavni nerešeni problemi, Gorenšček navodi snimanje pauze za ručak, završetak radnog dana i službena putovanja.

Samostalni trgovci neće morati da vode evidenciju, osim…

U međuvremenu, u Ministarstvu rada kažu da su izmene usmerene na unapređenje zaštite radnika i da su posledica dugogodišnjih upozorenja Inspektorata za rad. Žele da postignu usklađenost sa radnim vremenom, pauzama i odmorima, što bi trebalo da obezbedi bezbednost i zdravlje radnika na radu i mogućnost regeneracije.

Katja Rihar Bajuk, generalna direktorka Uprave za radne odnose u Ministarstvu, među ključne izmene zakona navodi preciznu definiciju ko mora da vodi evidenciju o radnom vremenu. Prema njenim rečima, ova definicija je do sada bila nejasna i široka.

Sada se mora voditi evidencija za sve zaposlene i one koji su u drugom pravnom odnosu, a posao obavljaju lično i koriste sredstva poslodavca i uključeni su u proces rada, na primer agencijski radnici.

Ministarstvo skreće pažnju i na neproverene informacije koje su poslednjih dana kružile u javnosti da čak i samozaposleni treba da vode evidenciju o svom radnom vremenu. Odbacuju navode i naglašavaju da samostalni preduzetnik mora da vodi evidenciju samo ako zapošljava druge radnike.

Obavezno obaveštavanje zaposlenih

Izmene zakona podrazumevaju i detaljnije prikupljanje podataka. Po novom sistemu, na primer, evidentiraće se tačan dolazak i odlazak sa posla, kao i korišćenje i obim pauza tokom radnog vremena.

Amandmanom se zaposlenom garantuje pravo na pristup podacima. Poslodavac je dužan da pisanim putem obavesti zaposlenog o podacima iz evidencije o korišćenju radnog vremena za prethodni mesec do kraja dana isplate. U međuvremenu, zaposleni ima pravo i da jednom nedeljno od poslodavca zahteva podatke iz evidencije.

Poslodavac ne mora da prijavljuje podatke ako zaposleni uvek imaju uvid u evidenciju.

Evidenciju o korišćenju radnog vremena poslodavac mora trajno da vodi u sedištu ili na mestu rada, na primer na gradilištu. U ministarstvu kažu da će to olakšati rad inspektoratu koji će uvek moći da dobije potrebne podatke.

Zakon ne precizira kako će se evidentirati radno vreme i to zavisi od svakog poslodavca.

Za koga je elektronska registracija obavezna

Međutim, postoji obavezno elektronsko upravljanje radnim vremenom za one poslodavce koji su kažnjeni zbog kršenja odredbi o radnom vremenu po Zakonu o radnim odnosima ili zbog vođenja evidencije po Zakonu o radu i evidenciji socijalnog osiguranja. Ova obaveza traje dve godine.

Elektronsko upravljanje mogu predložiti i predstavnici zaposlenih. Ako poslodavac odbije takav predlog, svoju odluku mora obrazložiti u pisanoj formi i obavestiti inspekciju rada o odbijanju. Odbijanje predloga trebalo bi da ukaže na nepravilnosti u kompaniji, objašnjavaju u ministarstvu.

Veće i nove kazne

Među izmenama su i prekršajne odredbe. Amandman predviđa veće kazne, ali istovremeno ovlašćuje inspektore da ih izriču u okviru određenog raspona. Za prekršaje u vezi sa vođenjem evidencije mogu se izreći novčane kazne od 1.500 do 20.000 evra, dok se za prekršaje vezane za elektronsko vođenje evidencije kreću od 3.000 do 20.000 evra.

Nove su i sankcije za odgovorno lice poslodavca, između 150 i 2.000 evra.

Promenjena je i kazna koja se izriče novčano, od 1.500 do 20.000 evra, koju će inspektor sada moći da izrekne poslodavcima koji ne predaju evidenciju radnog vremena. Do sada je mogao da izrekne samo sankciju za ometanje procesa.

V. d. glavne inspektorke Katja Čoh Kragolnik, koja pozdravlja amandman, najavljuje da će ove godine krenuti u kampanju ciljane kontrole. Nastaviće se u prvoj polovini sledeće godine.

Kompanije podeljene o novoj obavezi

Kako je rekao ministar privrede Matjaž Han, izuzetak bi mogao da se uvede i za „profesije u kojima to nema smisla“. Još se ne zna koje su.

Pitali smo neke direktore za komentare na novi sistem.

ZZI: opterećenje za poslodavce i manja fleksibilnost za radnike

Igor Zorko, direktor IT kompanije ZZI: „Novi sistem registracije donosi dodatno opterećenje za poslodavce i radnike u uslužnim delatnostima sa visokom dodatom vrednošću. U našoj industriji informacionih tehnologija, posebno mladi ljudi žele slobodu na radnom mestu i samostalno raspolaganje svojim radnim vremenom. Pošto ih zakonski ograničavamo, oni beže u inostranstvo.

Nametanje dodatnih zakonskih opterećenja celokupnoj privredi bez mogućnosti praćenja i delovanja na one koji istinski krše radnička prava nije pravi pristup. Prekršioce treba efikasno procesuirati i kažnjavati, ali ne i opterećivati zaposlene, zbog onih koji iskorišćavaju radnike“.

Fama: Već nismo mogli da kontrolišemo zaposlene u svim jedinicama

Aleksandar Lemut, osnivač i direktor trgovinskog preduzeća Fama Vipava: „Već smo počeli da primenjujemo novu uredbu 1. novembra, iako ona stupa na snagu 20. novembra. Obračun plata je vezan za kalendarski mesec. U našim radnjama ima dva do četiri zaposlena, koji sada fizički vode evidenciju kada dolaze na posao, kada odlaze, kada imaju slobodno za ručak i koliko dugo. Do sada je podatke evidentirao rukovodilac, sada to radi i radnik, koji će uz platni spisak za novembar dobiti i zbir o korišćenju radnog vremena u tom mesecu. Zbir sati mora odgovarati onom koji je naveden u obračunu zarada.

Pokazalo se ono što smo očekivali: da radnici inovaciju nisu prihvatili kao pravo ili dodatnu zaštitu, već kao dodatnu obavezu. Imali su dosta komentara.

Pošto imamo prodavnice od Trenta do Kopra, menadžment do sada nije mogao da kontroliše zaposlene u svim jedinicama, naš radni proces je bio zasnovan na poverenju. Imamo dobar tim i posvećene menadžere. Sistem, koji je dobro funkcionisao, sada poprima birokratsku notu. Novu uredbu stoga doživljavamo kao nepotreban dodatni teret – kako za zaposlene i menadžere, koji gube vreme, tako i za samo preduzeće, promena donosi dodatne troškove.

GP Trojanci: sistem je u suprotnosti sa ekonomskom logikom

Bojan Gašior, direktor ugostiteljskog preduzeća Trojane: „Još jedna nepotrebna stvar. Sistem smo već implementirali. Eto, do sada je sređeno evidentiranje radnog vremena, pošto nas ima 120 i neophodna je dobra organizacija rada, ali ipak mislim da se novi sistem kosi sa ekonomskom logikom. Čak i zaposleni to doživljavaju kao korak unazad, kao nešto nepotrebno i nebitno“.

Deos i Jezeršek: Za nas nema značajnijih promena

Bojan Kranjc, prokurist grupe domova za stare Deos: „U našim domovima, ali i u upravnoj zgradi, već godinama automatski beležimo radno vreme. Sada smo samo dodali evidenciju pauze za ručak. Zaposleni će tako morati da ode do uređaja pre nego što počne, ili će negde snimiti kada ide na ručak i koliko dugo. Primena novog zakona takođe neće značajno povećati troškove“.

Martin Jezeršek, direktor Gostinstva Jezeršek: „Novi sistem registracije ne donosi bitnije promene. Kao kompanija srednje veličine, već smo imali uspostavljen sistem za evidentiranje radnog vremena, koji smo ažurirali i prilagodili novim zahtevima“.

---

Sindikati se oštro protive pokušajima „zamrzavanja” zakona

Krovna sindikalna organizacija kritična je prema poslodavcima koji se protive novom sistemu evidentiranja radnog vremena i pozivaju političare da se ne mešaju u sistem.

I dalje se diže prašina oko novog zakona o evidentiranju radnog vremena. Sada, nakon što je N1 saznao da koalicija razmatra izmene ovog zakona i da je jedna od mogućnosti njegovo zamrzavanje ili odlaganje, kontaktirali su Savez slobodnih sindikata Slovenije (ZSSS).

Oni su uvereni da je razlog tome orkestrirano protivljenje poslodavaca.

Kako je za N1 u sredu rekao i ministar privrede Matjaž Han, prema oceni koalicije, zakon usvojen pre pola godine nije sprovodiv.

Što se tiče Unije sindikata, koju predvodi Lidija Jerkič, podsetili su da su na sednici Ekonomsko-socijalnog saveta (ESS) u septembru prošle godine sva tri socijalna partnera jednoglasno podržala izmene zakona o evidenciji radnog vremena.

Podsetili su da je tada generalni sekretar Udruženja poslodavaca Slovenije Jože Smole rekao da „praćenje radnog vremena zaposlenih nije ništa novo za poslodavce, jer su to uvek radili da bi mogli da obračunavaju plate“.

ZSSS se stoga, kako kažu, pita da li predstavnici poslodavačkih organizacija, članica ZRSZ, imaju izuzetno kratko pamćenje ili se jednostavno varaju. Ali dopuštamo i mogućnost da oni više ne znaju značenje reči kompromis i konsenzus“, pita sindikat.

Kako navode iz Saveza sindikata, ukoliko bi vlada sledila pozive da se zakon zamrzne, „počelo bi sa uvođenjem takozvane politike zamrzavanja u oblasti osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na odmor i pauze u oblast radnih odnosa“.

„Izmene zakona samo znače da postaje potpuno jasno koliko je radnik zapravo radio, kada je koristio pauze i odmore, koliko je radio prekovremeno i da li je radio u normalnom ili pomerenom radnom vremenu. Transparentnost, dakle, koju svi želimo“, napisali su.

Oni očekuju da će novi aranžman evidentiranja radnog vremena stupiti na snagu u ponedeljak.

---

Andreja Lončar, novinarka Forbes Slovenija
Aljoša Črnko, novinar Forbes Slovenija
Marko Rabuza, novinar Forbes Slovenija