Slučaj Holivuda i Kevina Spejsija: Koliko je surova kultura „precrtavanja“

Glumačka karijera Kevina Spejsija bila je na vrhuncu 2017. godine, zaokružena ulogom u filmu „Cena života“ (All the Money in the World) Ridlija Skota, i došla je kao posledica decenija bravuroznih filmskih uloga i priznanja, uključujući i dve nagrade Oskar.

Kada je izvesni Entoni Rep izneo optužbe za seksualni napad oktobra 2017. godine, njegov život je potpuno stao. Kroz sedam godina otkako su izašle prve optužbe, Spejsi gotovo da uopšte nije radio, suočen sa morem krivičnih prijava, koje su na kraju rezultirale odlukom suda da nije kriv. Danas, deluje daje krivica više medijska stvar, a sve manje sudska.

Kevin Spejsi, gotovo da je suvišna dalja elaboracija. Američki glumac, dominantan na filmu i u pozorištu, izvrsni imitator dobio je brojna priznanja, uključujući dva Oskara, nagrade BAFTA, Zlatni globus, Toni, Lorens Olivije, uz 12 Emi nominacija za uloge u filmovima i serijama. Legenda američke i svetske kinematografije. „Dežurni krivci“ i kultni Kajzer Sose, serijal „Kuća od karata“ (House of Cards), filmovi „Sedam“, „21“, „Američka lepota“, ali i Glengeri Glen Ros iz 1992. godine, u kojoj se neosporni talenat video u svakom kadru, samo su neka od njegovih najboljih ostvarenja.

Nešto nakon što je na dodeli Bafta nagrada u Los Anđelesu predao istu čuvenom bardu glume Diku Van Dajku, svet Kevina Spejsija se okrenuo naglavačke, kroz samo nekoliko dana, nakon što je dobio elektronsku poštu sa obaveštenjem da je nekadašnji brodvejski glumac Entoni Rep izneo optužbe za seksualno uznemiravanje od strane Spejsija, koje se navodno dogodilo pre skoro trideset godina u njegovom stanu, na privatnoj zabavi, kada je imao Rep imao samo četrnaest godina.

Optužbe, saopštenja i odbacivanje

Dva dana pre nego što su mediji objavili ovu vest dobio je finalnu verziju filma „Cena života“ od režisera Ridlija Skota u kojem je tumačio glavnu ulogu, koji je momentalno odlučio da ga zameni Krisom Plamerom. Holivud ga je obrisao jednim potezom cenzor maramice, te je postao je persona non grata. Svi oni koji su ga do juče tapšali po ramenu pobegli su od njega glavom bez obzira.

Njegovu objavu na Tviteru mnogi i danas smatraju velikom greškom. U njoj se izvinio Repu, izjavivši da se „ne seća tog događaja, i da ukoliko se to zaista dogodilo duguje mu izvinjenje za ponašanje svojstveno pijancu“. Takođe je naveo da ga ta priča iz prošlosti motiviše da obznani i stvari koje je sa sobom nosio i tajio godinama – da je biseksualac, kao i da su mnoge priče o njemu akumulirane u medijima jer je ljubomorno čuvao svoju privatnost.

„Bio sam gurnut u ćošak, iako sam znao da nikoga nisam silovao ili napastvovao. Kada neko kaže „uradio si nešto pre trideset godina pijan“, moja prva pomisao nije bila da kažem da je to laž, već da preispitam sebe da li sam zaista uradio nešto sramotno. Nadam se da će jednom Enrtoni Rep moći da prihvati da ga je pamćenje izneverilo. To bi izlečilo i njega i mene“, izjavio je Spejsi.

To je bilo vreme u kojem je pokret #Metoo eruptirao, i kada je saga Harvi Vajnstin bila na vrhuncu. Spejsi je imao samo nekoliko sati da odgovori, i po sopstvenom priznanju nije trebao da meša optužbu sa temom njegovog seksualnog opredeljenja.

Rep doduše prvobitno nije optužio Spejsija za seksualni napad, do podizanja optužnice za seksualno uznemiravanje (naveo je da ga je Spejsi pozvao u svoj stan na zabavu, zatim mu prišao u spavaćoj sobi nakon što su ostali gosti otišli, i nakratko legao preko njega na krevet) i tužbe teške četrdeset milona dolara u federalnom sudu Menhetna.

Oslobađajuća presuda i upitnost kulture otkazivanja

Danas kada je Spejsi pravosnažno oslobođen za optužbu iz 1986. godine odlukom federalnog suda 2022. godine, njegovo saopštenje može drugačije da se tumači. Sudijama je trebalo manje od sat vremena da Spejsija proglase nevinim, i naložili su Repu da mu isplati 48.000 dolara. Sud je doneo odluku da je Repovo svedočenje bilo lažno, kao i da je moguće da je cela priča mimikrija njegove uloge u predstavi „Precious Sons“, u kojoj glumac Ed Heris leže na lika kojeg tumači Rep. Nije bilo privatne zabave, ulaska u spavaću sobu, a Spejsi je u suzama izjavio da „nikada ne bi na taj način prišao maloletnoj osobi i bilo kom detetu“.

Da druge strane, Spejsi se i ranije suočavao sa optužbama, da je u Masačusetsu pipkao čoveka u baru (sud je odbacio), kao i da je u Londonu seksualno napao trojicu muškaraca između 2004. i 2015. godine dok je bio umetnički direktor pozorišta Old Vik u Londonu. Dve optužbe su pale jer su osobe koje su ih podnele u međuvremenu preminule, od kojih je jedna bila osvedočeni proganjač. Ukupno ih je bilo pedeset, i sve su usledile nakon svedočenja Repa. Spejsi kao đavo ili hijene koje su došle po svoj deo kolača?

Sudija u Los Anđelesu je pre dve godine naložio Spejsiju da plati 30,9 miliona dolara kreatorima „Kuće od karata“ zbog kršenja ugovora, opet zbog navodnog seksualnog uznemiravanja članova ekipe, koji se u toku snimanja serijala o tome nisu oglašavali.

Mnogi će reći, sa pravom, da Spejsi nije nevinašce, i on sam je priznao da je „njegov smisao za humor i flert umeo da pređe granice“, kao i njegova potreba da naglašava svoju seksualnost, što ne znači da u konkretnom „slučaju Rep“ nije skrajnut i optužen nepravedno. Kultura otkazivanja (Cancel culture), savremena forma ostrakizma u kojoj dolazi do brisanja, zabranjivanja ili marginalizovanja sadržaja i ličnosti koje se iz određenih razloga smatraju neprikladnim ili neprihvatljivim, mač je koji seče na pola, bez anestezije, i bez ikakvih reperkusija za onoga ko se mača latio. Problem sa „kenselovanjem“ je ko donosi te odluke, i da li su motivi uvek bona fide.

Kevin Spejsi je učinio da se mnogi heteroseksualci oko njega osete neugodno, a da mu je neko odgovorio na sličan način, vrlo verovatno bi povukao kartu da je homoseksualac izložen homofobičnim napadima.

Deluje da živimo u vremenu u kojoj je kultura otkazivanja pravo privilegovane manjine. Primer za to je da su kritičari Izraela u ratu sa Hamasom gotovo unisono bili skrajnuti sa javne scene, dok isto ne može da se kaže za one koji su kritike upućivali Palestincima. Ugledni profesor Univerziteta u Čikagu i jedan od najeminentnijih teoretičara realizma u međunarodnim odnosima Džon Miršajmer, dobio je u mejnstrim medijima epitet „kontroverznog“ samo iz razloga što je način na koji Izrael rešava problem u Gazi nazvao „pogrešnim“.

U Americi se to dešavalo i ranije, na stotine ljudi ostalo je bez svojih karijera jer su povezivani sa komunizmom. Na crnoj listi 12 godina bila je i oskarovka i najbolja glumica kanskog festivala Li Grant, koja je odbila da svedoči protiv svog supruga Arnolda Menofa, optuženog da piše u korist komunizma.

Post festum, podrška i epilog

Kada je Spejsi u pitanju, ožiljci su i dalje duboki, za Spejsija, a za vreme medijskog izgnanstva izgubio je deo svoje arogancije i ega, fokusa na ekran, zbog kojeg nije video šta se dešava oko njega, mimo filmskog platna. Zaronio je i u svoju prošlost, zamerajući svojoj majci što ga nije štitila od oca nasilnika, koji je bio beli suprematista, nacista (iako je bio medicinski radnik američke vojske u Drugom svetskom ratu), fizički brutalan uglavnom prema Spejsijevom bratu, ujedno i homofobičan, jednom rečju, očajan otac.

Prijatelja Majka iz detinjstva nije smeo da dovede u stan, jer je bio Jevrejin, koji bi video nacističku zastavu koja je visila ispred ulaza. Kada je u osmom razredu otkrio teatar, debatni klub, uradio je sve što je mogao da što manje bude u stanu. Tajne su ga sačuvale, iako suštinski nisu. Iz ovih razloga Spejsi je često naglašavao da je figuru njegovog oca kasnije preuzeo glumac Džek Lemon, takođe dobitnik dve nagrade Oskar.

Nakon obznanjivanja afere, Spejsi je momentalno otišao na rehabilitaciju na savet svog agenta, kasnije i na institut Hofman i grupne terapije.

Mali broj ljudi je stao uz njega, posebno iz branše. Prvi imejl je ipak dobio od Eltona Džona i Dejvida Furniša, koji su insistirali da svedoče u korist Spejsija na suđenju u Londonu, što su i učinili. Kliše da čovek sazna tek u nevolji ko su mu pravi prijatelji mogao je da doktorira i sam Spejsi, ali je ostao bez gorčine za one koji ga nisu podržali, niti su u njega verovali. Iznenadili su ga oni od kojih to gotovo da nije očekivao, kao i uža ukolina koja je oduvek za njega bila tu.

U te malobrojne bi mogao da svrsta i tada princa, a danas kralja Ujedinjenog Kraljevstva Čarlsa, iako ta podrška nije bila direktna, puno mu je značila.

Iako je danas slobodan čovek, deluje da su recidivi kulture otkazivanja i dalje prisutni. U emisiji „Necenzurisano“ kod Pirsa Morgana (koji je i sam bio „kenselovan“ jer je kraljevska porodica od njega tražila da se javno izvini zbog svojih izjava o Megan Markl i princu Hariju u emisiji kod Opre Vinfri, što je on odbio da učini) na pitanje gde i od čega živi, briznuo je u plač. Njegova kuća u Baltimoru je prodata, jer nije u mogućnosti da plaća račune, a bankrot je nekoliko puta jedva uspeo da izbegne. Gde će živeti ostaje pitanje, kao i da li će to ostati Baltimor, koji je njegov dom od snimanja „Kuće od karata“ i 2012. godine. Njegovi trenutni dugovi prema advokatiima mere se milionima dolara, a poziva za snimanje novih filmova još uvek nema.

Pravedno ili nepravedno, ostaje veliko pitanje. Mač kulture otkazivanja ne poznaje retroaktivnost, reviziju, pokajanje ili grešku. Kultura otkazivanja je ireverzibilan proces bacanja optužbi, grehova, i katrana, koji gotovo nikada više ne mogu da se speru, posebno u svetu iz kojeg dolaze.