Slučaj Marokanaca u Kragujevcu: Da li veće angažovanje stranih radnika obara cenu rada

Godinu i po već domaći poslodavci mogu lakše da angažuju strane radnike. Tokom 2024. Srbija im je odobrila više od 70.000 radnih dozvola, a u prvoj polovini ove oko 50.000.

Zvanični podaci o broju nezaposlenih i prosečnoj plati ne ukazuju da je podrška iz inostranstva nešto poremetila. Reklo bi se da je sve u redu. Ipak, najava, koja je brzo delimično demantovana, da će umesto domaćih u hale Stelantisa ući 800 radnika iz Maroka i Nepala, malo je koga ostavila radvnodušnim.

Možda zato što će, ukoliko se ispostavi tačnom, to biti očigledan primer da stranci mogu da popune ne samo pozicije za koje nema kadra. Već i one koje bi prihvatili i domaći radnici – ali uz veće plate.

Obuka ili zamena

Prošle nedelje je član Gradskog veća Kragujevca, Radomir Erić, najavio da će u kragujevačku fabriku stići 800 radnika iz Maroka i Nepala. Od izvora u FCA čulo se da nije baš tako. U Kragujevac, navodno, treba da stigne stotinak radnika na obuku, jer će se „fijat panda“ proizvodti i u Maroku.

Šta je istina, Kragujevčani će brzo shvatiti. Predsednica Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata Ranka Savić sklona je da poveruje da pojačanje stiže da radi, a ne da se samo obučava.

„Reakcija svih nas koji imamo sindikate u kragujevačkoj fabrici je bila žustra i onda se pojavila ta priča da stižu na obuku“, kaže Ranka Savić za Forbes Srbija. „Zašto bi baš u Kragujevac? Više verujem u prvu varijantu. Po svoj prilici ti radnici su jeftiniji. U novembru kreću novi pregovori oko plate u FCA. I očigledno su spremni da dovedu veći broj radnika. Mislim da u Kragujevcu ima dovoljan broj nezaposlenih“.

Cena rada uz strane radnike

I pored olakšanog ulaza strane konkurencije, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da je nezaposlenih u Srbiji – manje. Na kraju januara prošle godine, primena novih pravila je počela u februaru, nezaposlenih je bilo 393.096. Posao je tražilo 441.035. Broj je veći jer su tu i ljudi koji bi da menjaju firmu, ali i oni koji su formalno van tržišta rada.

Prema poslednjim podacima, a odnose se na kraj juna ove godine, na evidenciji NSZ je 344.788 nezapsolenih. Posao istovremeno traži 382.727 građana.

I kada baratamo podacima o prosečnoj plati u Srbiji, opet, deluje da je stranci nisu ugrozili. U januaru 2024. prosek je bio 95.836 dinara. Poslednji podaci, reč je o proseku isplaćenom u maju, govore da je on veći – 107.705 dinara.

„Stalno se govori da dolazak stranih radnika ne utiče na zarade, mi mislimo da nije tako“, kaže Ranka Savić. „Nadležni tvrde da oni imaju iste plate, ali to nije tačno. To su radnici koji u domovini primaju najviše 200 dolara. Njima se obezbeđuje i smeštaj i oni žive dosta teško. Štede da bi poslali novac kući. Pristaju na nižu cenu rada od naših radnika. To nam otežava da se kroz kolektivne ugovore borimo za veće zarade“.

Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije, uticaj na zarade posmatra iz dva ugla.

„Uticaj na plate uvek postoji, ali zašto spuštati plate za pozicije za koje nema radnika“, odgovara Nenad Jevtović. „Nemaju uticaj na kretanje plata unutar države. Ako investitor nudi 70.000 ili 90.000 dinara zarade, on toliko daje. Ukoliko je plata veća, on će otići. Uz postojeći nivo plate ta firma će ostati da posluje u Srbiji“.

Dolazak nije problem

ASNS nema ništa protiv dolaska i upošljavanja stranih radnika.

„Mora, međutim, sve da se kontroliše i da je sve transparentno. Problem je kada se dolazak dogovara na međudržavnom nivou, a mi ne znamo ništa. Insistiramo da kada dođu, nihov položaj mora da bude identičan sa domaćim radnicima. Da nema zloupotrebe i eksploatacije“, zaključuje Ranka Savić.

Nameće se pitanje da li uvozom stranih radnika rešavamo neravnoteže na domaćem tržištu rada, ali i na koje to subvencije mogu da računaju domaći poslodavci koji radnike traže „preko granice“. Vlada je prošlog mesec ukinula uredbu koja je omogućava subvencinisanje doalska stranog stručnog kadra. Ispostavilo su da je prijavljenih – previše.

„To je dovelo do nemogućnosti da se i za naredne godine planiraju obaveze u skladu sa važećom Uredbom, koja predviđa da se sredstva isplaćuju do visine raspoloživih budžetskih sredstava“, stoji u saopštenju Vlade.

Nadležni upućuju poslodavce da i dalje mogu da iskoriste poreske olakšice na zarade.

„Međutim, poslodavci koji zapošljavaju novonastanjena lica mogu da koriste pravo na poreske olakšice u vidu umanjenja osnovice poreza za zarade za novonastanjene obveznike, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana“, navodi se u istom saopštenju.

Zakon o porezu na dohodak građama omogućava umanjenje poreske osnovice za 70 odsto za novonastanjenje radnike. Ali samo one posebne stručnosti. Ona se dokazuje zaradom koja je veća od 262.570, za mlađe od 40 godina, odnosno 393.855 za starije radnike.

Pod ovu odredbu, međutim, ne potpadaju niskokvalifikovani radnici koji i dalje predstavljaju ubedljivu većinu među stranim gostima.

Pada li se na testu tržišta rada

Olabavljeni uslovi angažovanja stranih radnika, koji se primenuju od februara prošle godine, pre svega se odnose na pojednostavljenu proceduru. Objedinjenu dozvolu rada i boravka faktički daje MUP. Deo procedure je i test tržišta rada. Nacionalna služba za zapošljavanje proverava ima li na svojoj evidenciji kadra koji se „uvozi“.

„Ako želite, imate pravo koliko hoćete ljudi da dovedete“, pojašnjava Nenad Jevtović. „Potrebno je da NSZ proveri da li ta vrsta radne snage postoji u Srbiji, ali tekst će pokazati da ne postoji i to zbog niske nezaposlenosti. Izuzev neki nepredviđenih događaja, mi nemamo šanse da se vratimo na nekadašnji problem sa nezaposlenošću. Zato verujem da je ovo potpuno pogrešan model rasta koji mora da se napusti“.

Srbija više od deceniju podstiče radno intenzivne delatnosti i to dodelijvanjem sredstava po novootvorenom radnom mestu. U trenutku kada poslodavci, svako iz svojih razloga, dovodi pojačanje iz inostranstva, još bismo mogli doći u situaciju da plaćamo subvencije i rešavamo nezaposlenost drugih država.

„Taj lek je delovao deset godina, više ne deluje. Mi sada guramo glavom kroz zid“, smatra Jevtović. „Pravite nešto, a nemate ni ukućane da rade na tome. Ovaj model je svakako došao u problem. Zasnovan je na velikim građevinskim projektima, a nemamo više ni firme ni radnike“.