Srbija ima 1.100 sertifikovanih starih zanatlija – na olakšice čekaju zbog prespore birokratije

Početkom nedelje su u Zlatiborskom okrugu. U Zlakusi proveravaju prave li se sačevi, đuvečare i lonci baš kako grnčarska tradicija ovog kraja nalaže. Do petka će sasvim moguće stići do šeširdžije u Subotici ili obućara u Čačku. Komisija Ministarstva privrede jedina je u Srbiji nadležna da potvrdi i garantuje da se u sertfikovanim radionicama ručno izrađuju predmeti starih i umetničkih zanata.

Zahteva je iz godine u godinu sve više. Sertifikat i izlazak kontrole preduzetnici čekaju i 10 meseci. Pečat, preciznije znak otvorene šake, nije uslov za obavljanje delatnosti, ali jeste za pogodnosti koje država nudi zanatlijama rešenim da sačuvaju tradicionalne načine izrade.

„Iskustvo mojih klijenata govori da se kontrola ispunjenosti uslova za sertifikat starih zanata čeka od 10 do 12 meseci“, kaže nam konsultant Suzana Hrabrić. „Koliko znam, na teren izlazi jedan do dva inspektora i pokrivaju čitavu Srbiju. Problem je što vlasnici zanatskih radionica ne mogu da učestvuju na konkursima za dodelu sredstava namenjenih starim zanatima. Tih konkursa je inače malo i ako ga propuste, moraju da čekaju narednu godinu. Nekima je to jedini način da dođu do repromaterijala i opreme koja nije jeftina“.

Garanciju ručnog rada nudi 1.100 zanatlija

U Registru sertifikovanih zanatlija trenutno je 1.107 imena. Među poslednjim upisanima je preduzetnik Dragoslav Ković iz Badovinaca. On je među retkima kod koga pletilje mogu da kupe ručno bojenu vunu. Sertifikat ima od 27. oktobra ove godine.

„Čekao sam neko vreme, jer je bio kovid i nisu mogli da izlaze na teren“, objašnjava Ković. „Kontrola je vrlo porfesionalna i korektna. Moja radnja postoji od 1953. Kada je otac umro, majka je nastavila, a onda sam je ja nasledio. Ja sam taj sertifikat želeo više iz inata. On je dokaz da vunu farbam u kazanu, ne u aparatima mašinski. Dokaz da je bojena tradicionalnom tehnikom važan je zbog izvoza kasnijih proizvoda, užičkih džempera“.

Na spisku pogodnosti sertifikovanog zanatlije je niža osnovica prilikom paušalnog oporezivanja. To je benefit koji je osetila Dragana Jokmanović iz Novog Sada, koja se bavi proizvodnjom dodataka za odeću.

„Pre sertifikata sam obaveze plaćala oko 27.000 dinara mesečno“, kaže Dragana Jokmanović. „Sada one iznose oko 15.500 dinara. Sertfikat važi 10 godina i ne mora komisija opet da izlazi, ukoliko promenim firmu. Prilikom kontrole gledaju kako radim, da li radim ručno, da li ispunjavam kriterijume. Troškovi sertifikacije nisu veliki. Platila sam elaborat oko 4.000 dinara i to je ceo trošak“.

U Ministarstvu privrede objašnjavaju da je do zastoja došlo tokom pandemije korone. Od marta 2020, pa do početka 2022. odnosno povremeno i do sredine 2022. prekinuti su izlasci na terenske provere. Reč je o vanupravnom postupku „koji nije omeđen zakonskim rokovima”.

„Do uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa, prosečni godišnji priliv zahteva za sertifikaciju u Ministarstvu privrede iznosio je oko 100 zahteva, da bi se taj broj povećao na 153 u 2021, a 2022. broj zahteva se uvećao na 261”, pojašnjavaju nadležni.

Sertifikacija oslobađa od fiskalne kase

Sertifikat je postao naročito tražen kada je mogao da oslobodi zanatliju evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Sve do momenta kada je pojašnjeno da je dovoljno da su registrovani kao stari i umetnički zanati ili narodna radinost.

„Do povećanja podnetih zahteva 2022. došlo je, pre svega, zbog donošenja Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja. Pojavila se i dilema ne samo kod privrednih subjekata već i kod organizacionih jedinica Poreske uprave na lokalnom nivou u smislu da li samo imaoci sertifikata Ministarstva privrede mogu biti oslobođeni obaveze posedovanja elektronskog fiskalnog uređaja, ili je dovoljno da je privredni subjekt registrovan za obavljanje tih poslova”, ističu u Ministarstvu privrede.

Pre sertifikata sam porez plaćala oko 27.000 dinara mesečno. Sada iznosi oko 15.500 dinara

Dragana Jokmanović

„Ta dilema je otklonjena na osnovu inicijative Ministarstva privrede, zvaničnim mišljenjem Ministarstva finansija, kojim je precizirano da su registrovana lica u Registru privrednih subjekata za obavljanje starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti oslobođena obaveze evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja, bez obzira da li imaju važeći sertifikat Ministarstva privrede, što je donekle ublažilo priliv novih zahteva”, pojašnjavaju u ovom ministartsvu.

Kako je pandemija jenjavala, tako je rastao broj sertifikata. U periodima stabilizacije epidemiološke situacije 2021. izdato je 86 potvrda, naredne godine – 104 sertifikata, dok je od početka 2023. godine odobreno više od njih 120.

Brzina bi ukinula pogodnosti

„Samo pitanje vremena čekanja je relativno, budući da se prilikom planiranja terenske provere, a u zavisnosti koliko zahteva ima u jednom mestu, u proseku dolazi u posetu kod tri privredna subjekta u jednom danu, kako bi se terenska provera izvršila u toku njihovog radnog vremena”, ističu u resoru privrede. „Pored toga, potrebno je imati u vidu i udaljenost svakog od mesta, odnosno ukupan broj sati koliko predstavnik ministarstva provede samo na putu”.

Nadležni veruju da bi ubrzavanje procedure štetilo i na neki način i obesmililo ovu proceduru.

„Imajući u vidu da se svakom neposrednom uvidu na terenu pristupa izuzetno ozbiljno i profesionalno, uz detaljnu proveru znanja i umeća svakog od podnosilaca zahteva, a u skladu sa pravilima struke, bez obzira o kom zanatu je reč, mišljenja smo da bi „ubrzavanje” postupka, kao takvo, dovelo do umanjenja značaja sertifikacije, a samim tim i do postepenog ukidanja pogodnosti za imaoce sertifikata” veruju u Ministarstvu privrede.

Stari, umetnički zanati i narodna radinost mogu da računaju i na povoljnije cene zakupa državnih kvadrata. Uredbom je propisano da im je moguće izdati prostor i za 10 odsto procenjene tržišne vrednosti.

„Ministarstvo privrede u prethodnom periodu je ukazivalo da bi za očuvanje i razvoj starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti bilo od izuzetnog značaja kako bi se i na lokalnom nivou stvorio povoljniji ambijent”, ističu još nadležni za privredu. „To bi bilo davanje u zakup poslovnog prostora pod povoljnijim uslovima, korišćenje-zauzeće javnih površina za postavljanje tezgi u vreme prigodnih sezonskih manifestacija, određivanje prihvatljivih i ekonomski opravdanih cena komunalnih usluga, stvaranje pogodnih ambijentalnih celina gde bi se izlagali i prodavali proizvodi ovih zanata“. Kao najnoviji primer ističu konkurs Grada Zrenjanina iz novembra, upravo za imaoce sertifikata starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti sa teritorije tog grada, u vidu dodele bespovratnih sredstava.

U 2021. izdato je 86 potvrda zanatlijama, naredne godine – 104 sertifikata,
dok je od početka 2023. odobreno više od 120

Nisu ni otišli po sertifikat

U slučaju niške radnje „Lu di Lo“ sertifikat je trebalo da bude dodatni mamac prilikom nastupa na sajmu u Milanu. Računali su da su procedure značajno brže, tako da su ne samo događaj u Italiji, već i neke kasnije smotre prošli bez ovog aduta. Specijalnoj formi sertifikata su se nadali 2019. godine, a tek su ih ove obavestili da je gotova.

„Mi smo dugo čekali“, kaže Aleksandar Kostić, koji se bavi proizvodnjom drvenih ramova za naočare.

„Komisija mora da izađe na teren. Kod nas su bila tri člana. Posmatraju proces proizvodnje i utvrđuju stepen ručnog rada. Obavezno je dokazivanje izvođenja. Mi smo umetnički zanati. Proizvod nije tradicionalan, već moderan. U praksi se benefiti svode na manje poresko opterećenje. Suština našeg podneska bila je ta svečana forma sertifikata, koju smo hteli da ponesemo i pokažemo kroz katalog i baner. Nije stiglo, a ni mi još nismo otišli po njega“.

Iskustvo Ministarstva privrede je da veći broj zahteva za sertifikaciju ima u slučaju ručnog tkanja, izrade bombona i medenjaka, kao i poslova domaće radinosti u vidu ručnog pletenja, heklanja-kukičanja, veza. Podnosioci ovih zahteva su mahom žene preduzetnice.

“Važno je napomenuti da je postupak sertifikacije dobrovoljan, što ne isključuje mogućnost da se na teritoriji Republike Srbije i dalje obavljaju stari zanati propisani Pravilnikom, ali da još uvek nisu podneti zahtevi za sertifikaciju istih”, ističu u ovom ministarstvu.