Srbija povukla nadole ekonomsku aktivnost celog Zapadnog Balkana, nema Vučićevog plana na papiru

Ekonomska aktivnost usporila je na Zapadnom Balkanu u 2025. godini. Godišnji rast proizvodnje u regionu usporio je na 2,6%, sa 3,6% godinu dana ranije, uglavnom zbog snažnog usporavanja u Srbiji, najvećoj ekonomiji u regionu. Kosovo je zabeležilo drugo po snazi usporavanje rasta BDP-a, dok su Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija imale samo blago niže stope rasta nego prethodne godine.

To je ocenjeno u ekonomskom pregledu zemalja kandidata za članstvo, za prvi kvartal ove godine, koji objavljuje Evropska komisija.

U njemu se konstatuje da je Severna Makedonija bila jedina zemlja u kojoj je ekonomski rast ubrzao. Stope rasta BDP-a kretale su se od 2% u Srbiji do 3,8% u Albaniji. Ekonomski rast je generalno bio vođen domaćom tražnjom. Privatna potrošnja ostala je ključni doprinos rastu proizvodnje u 2025. Iako je njen godišnji rast usporio u skoro svim ekonomijama regiona. Potrošnja domaćinstava bila je uglavnom podržana snažnim rastom plata. Rast investicija takođe je usporio u većini ekonomija regiona. Naročito u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, dok je u Kosovu i Crnoj Gori ubrzao zahvaljujući većim javnim kapitalnim izdacima.

Pad investicija naročito izražen u Srbiji i Makedoniji

„Neto prilivi stranih direktnih investicija kao udeo u BDP-u smanjeni su u većini ekonomija regiona u 2025. Naročito u Severnoj Makedoniji i Srbiji. U većini slučajeva, oni su pokrivali manji deo deficita tekućeg računa nego godinu dana ranije, posebno u ove dve pomenute zemlje“, ocenjuje Evropska komisija. Za Srbiju se navodi da su strane direktne investicije iznosile 2,6% BDP-a što je oštar pad u odnosu na 6% BDP-a u prethodne četiri godine.

Kada je reč o inflaciji, naša zemlja je bila među boljima. Komisija konstatuje da je prosečna godišnja inflacija na Zapadnom Balkanu blago porasla na 3,7% u 2025, sa 3,4% godinu dana ranije. Rast su uglavnom pogurale cene hrane i rasta cena pod uticajem plata. U prvom kvartalu 2026, godišnja inflacija potrošačkih cena usporila je u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji (kod nas je to bilo podržano ograničenjem trgovačkih marži koje je isteklo krajem februara). S druge strane, inflacija je ubrzala u Kosovu i Albaniji. Stopa inflacije kretala se od 2,2% u Albaniji do 6,1% na Kosovu. Sve centralne banke koje imaju monetarnu autonomiju zadržale su svoj postojeći monetarni kurs.

Veća budžetska potrošnja

U 2025. budžetski rashodi su rasli brže od prihoda, konstatuje Evropska komisija. Zato su fiskalni bilansi pogoršani u većini ekonomija Zapadnog Balkana u poređenju sa prethodnom godinom. U većini ekonomija (Albanija, Severna Makedonija, Srbija i Kosovo) fiskalni bilansi bili su podržani činjenicom da kapitalni izdaci zaostaju za planovima, često u značajnoj meri.

Odnos javnog duga prema BDP-u smanjen je ili je uglavnom ostao nepromenjen u većini ekonomija regiona u 2025.

„Pad zaduženosti bio je najizraženiji u Srbiji (za 2,3 procentna poena), zatim u Severnoj Makedoniji za dva procentna poena. Udeo javnog duga je porastao i bio je najviši u Crnoj Gori sa 63,5% BDP-a. Zatim u Severnoj Makedoniji i Albaniji, sa 59,4% i 53% BDP-a“, navodi se u izveštaju.

EXPO kao motor razvoja

Komisija podseća da je 9. januara, dobila Ekonomski reformski program (ERP) Srbija za period 2026–2028. „Makroekonomski scenario ERP-a, koji je izrađen pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku, projektuje da će rast BDP-a ubrzati sa 3% u 2026. na 5% u 2027. godini, zbog kapitalnih investicija i priliva u turizmu povezanih sa specijalizovanim EXPO27 događajem u Beogradu, pre nego što se ponovo uspori na 3,5% u 2028. Program takođe predviđa relativno labavu fiskalnu politiku, sa ciljem deficita od 3% BDP-a za 2026–2027 (i 2,5% za 2028), u skladu sa dogovorom sa MMF-om. Uprkos većem deficitu, javni dug bi trebalo postepeno da se smanji na 44,1% BDP-a do 2028. godine“.

„Dana 7. marta, predsednik Vučić je predstavio Agendu 2030, koja još uvek nije detaljno razrađena u pisanom obliku. Ona se nadovezuje na ambicioznu Strategiju 2027 i predviđa velike investicije u putnu infrastrukturu, industrijske parkove, energetiku (nuklearna elektrana do 2040.), tehnološku transformaciju i rast životnog standarda. Poseban naglasak stavljen je na digitalnu i tehnološku modernizaciju, inovacije i industrije više dodate vrednosti“, navodi se u dokumentu.

Prvi kvartal 2026

Godišnji ekonomski rast naglo je usporio sa 3,9% u 2024. na 2% u 2025. Uglavnom zbog usporavanja investicija i potrošnje domaćinstava u odnosu na prethodnu godinu.

„Domaće političke tenzije i globalne neizvesnosti u vezi sa carinama i trgovinom uticale su na poverenje potrošača i privrede i na potrošnju, iako su se ovi trendovi poboljšali krajem godine“.

Komisija podseća da kratkoročni indikatori ukazuju na mešovite ekonomske rezultate u prvom kvartalu 2026. Iako je indikator ekonomskog raspoloženja i dalje ispod svog dugoročnog proseka i pokazuje volatilnost, u prva tri meseca 2026. pokazuje poboljšanje u odnosu na 2025. godinu. Oporavak poverenja vidi se i u preliminarnim podacima o maloprodaji, koji pokazuju rast realne aktivnosti od preko 5% na godišnjem nivou u januaru i februaru, pre svega zahvaljujući hrani. Međutim, industrijska proizvodnja u februaru 2026. bila je 0,3% niža nego u istom mesecu 2025. (dok su podaci za januar i dalje bili pod snažnim uticajem zatvaranja rafinerije). Industrijsku proizvodnju obeležili su pad u rudarstvu i slaba dinamika u većini podsektora, dok je proizvodnja automobila ostala veoma snažna (oko 50% rasta na godišnjem nivou u januaru i februaru), jer su određeni modeli koji se proizvode u Srbiji veoma traženi na globalnom tržištu.