Srbiji su ostala tri cela dana da se dogovori oko carina sa SAD: Ko pregovara u naše ime i kakav će biti ishod

Donald Tramp dogovor SAD i Evropske unije o visini američkih carina naziva istorijskim i dobrim. Ursula fon der Lajen, pak, kaže da je to „najbolje što je Evropa mogla da dobije“. Evropa se teši time da je postignut sporazum saveznika i prekid trgovinskih tenzija, a time i neizvesnosti koja je vladala poslednjih meseci.

Većina političkih lidera zemalja članica EU imala je mlake reakcije na postignuti sporazum, na liniji reakcije iz zvaničnog Brisela. Iako nije sasvim zadovoljan postignutim, jer će carine od 15 odsto negativno uticati na nemačku izvoznu privredu, kancelar ove zemlje kaže da je „svestan da više od ovoga nije bilo moguće“.

Ni zvanična Francuska nije prezadovoljna onim što je Brisel postigao u pregovorima sa Vašingtonom. Čeka se još reakcija francuskog predsednika Makrona, pogotovo zbog njegovog pređašnjeg stava da Evropa mora zauzeti čvršću pregovaračku poziciju sa Vašingtonom. Sa druge strane, premijer ove zemlje Fransoa Bajru izjavio je da je EU kapitulirala, odnosno da je postignuti sporazum „mračan dan“ za EU.

Sa druge strane, mađarski premijer Viktor Orban bio je mnogo eksplicitniji. Kaže da je Tramp „pojeo Ursulu fon der Lajen za doručak“.

Šteta ili korist

Zvanični Brisel svoju tezu potkrepljuje reakcijom berzanskih indeksa, tačnije pozitivnim uticajem ovog dogovora na berzansku vrednost vodećih evropskih automobilskih giganata. Pojedini evropski mediji prenose da su BMV i Mercedes zahvaljujući dogovoru uštedeli četiri milijarde evra. Razlog je činjenica da carine neće biti 27,5 nego 15 odsto.

Činjenica je i da su pre odluke administracije Donalda Trampa da otpočne novu trgovinsku politiku i podigne carine ostatku sveta, one bile šest puta manje nego što će biti od avgusta. Ali o tome se ipak nešto tiše govori.

Ili kako to reče jedan od predstavnika nemačke privrede „ako očekujete uragan, zahvalni ste na oluji“. Tako bi se, u najkraćem, mogao nazvati pristanak Evropske unije na prosečnu carinsku stopu od 15 odsto za većinu evropskih proizvoda.

Posve različite reakcije politike i biznisa

Reakcije političke i biznis javnosti u Nemačkoj kao vodećoj evropskoj ekonomiji, takođe, su različite. Političari, logično, u pokušaju da opravdaju postignuti dogovor i najnovije savijanje kičme Evrope pred zapadnim saveznikom, kvalifikuju dogovor kao opravdan. I olakšanje zbog prestanka neizvesnosti i trgovinskih tenzija. Biznis zajednica, koliko god carine bile manje od onoga čime je Tramp pretio na početku, ne vide stvari na taj način. Izračunali su koliko gube, odnosno koliko će biti nekonkurentni i sa ovim „ustupkom“ saveznika s one strane Atlantskog okeana. Kako kažu, ovo je porez na evropsku robu na američkom tržištu. Sa druge strane, Amerika u Evropi ima nulte carine. Stvari treba nazivati pravim imenom.

Analitičari, pak, dogovor dve ekonomije kvalifikuju kao loš, a Evropu kao američkog trgovinskog vazala. Kažu da je reč o najnovijem poniženju, odnosno kapitulaciji pred administracijom Donalda Trampa.

U tekstu koji se osvrće na ovaj dogovor, Fajnenšel tajms piše kako je Evropa ipak poklekla pred Trampovim pritiskom.

I trenutnu berzansku euforiju zameniće u narednom periodu pesimizam. Jer, Trampova odluka je duboko protekcionistička i carine ne mogu povoljno da utiču na globalnu trgovinu, a time ni na globalni ekonomski rast. Dodatno, ovakvi dogovori SAD-a sa drugim trgovinskim partnerima obesmišljavaju Svetsku trgovinsku organizaciju i ruše doskorašnji globalni trgovinski poredak.

Forbes Srbija istraživao je šta je sa srpskim pregovorima o istoj ovoj stvari, jer rok za primenu carina koje je Tramp razrezao proletos ističe 1. avgusta. Da li je dogovor i kakav blizu? I kako će, između ostalog, sporazum EU i SAD uticati na domaću ekonomiju?

Disciplinovanje saveznika

Izvor Forbes Srbija u Vladi kaže da nema sumnje da je dugoročno ovo loš sporazum za Evropsku uniju. I slaže se sa naslovom teksta Fajnenšel tajmsa. Iako su berze pozitivno reagovale na ovu vest, a nema sumnje i da je evropska ekonomija dobila predah, jasno je da je Tramp uspeo u nameri da istera svoje. I da u borbi protiv Kine i njene ekonomije disciplinuje ključne saveznike. I Japan i Evropu. Počeo je ovu politiku pretnjom o povećanju carina na 37 odsto za veliki broj zemalja, a završio, iz njegovih cipela gledano, ogromnim ustupkom prema saveznicima i carinama koje će za većinu proizvoda biti 15 odsto.

I umesto politike nula-nula, što bi značilo reciprocitet, Evropa je dobila carinu od 15 odsto. A Tramp je odneo pobedu. Najpre, odlukom da odloži primenu prvobitnih carina, čime je drugim zemljama izbio adut da uvode recipročne mere, ako je takva namera uopšte i postojala. I ako nije bila samo pretnja iz prazne puške, pa i onda kada je dolazila od zvaničnog Brisela.

Udruženja nemačkih proizvođača postignuti dogovor smatraju štetnim, a carine bolnim. Kažu da je jedini pozitivan aspekt to što je izbegnuta dalja eskalacija trgovinskog nesporazuma.

Nadaju se da će i ovaj dogovor u najkraćem roku postati obavezujući, jer privredi je dosta neizvesnosti.

„Protekcionizam prosto nije dobar i šteti globalnoj ekonomiji. A sada se predstavlja kao istorijski dogovor. Pitanje je šta će biti kada krenu dogovori sa Kinom. A Kina je za Evropu mnogo važniji trgovinski partner nego što je za SAD“, objašnjava naš izvor.

Evropa je mogla drugačije da pregovara

Predrag Bjelić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta kaže za Forbes Srbija da mu ovo zaista liči na evropsku kapitulaciju. I da nije jasno zbog čega je Evropa kao jedna od ključnih trgovinskih sila u svetu naprečac odlučila da pristane na Trampove uslove.

„Ovo je još jedan udarac na svetsku trgovinu i na proces globalizacije. Evropa nije pristala samo na carine što će njene proizvode učiniti manje konkurentnim na američkom tržištu, nego i na veći uvoz gasa iz SAD-a. A pošto je taj gas najskuplji na tržištu, evropska ekonomija će da trpi dvostruku štetu“, kaže Bjelić. On dodaje da iza ove odluke očigledno stoje nekakvi politički i bezbednosni interesi, jer da je reč samo o trgovini Evropa ne bi pristala na postignuti dogovor.

„Evropa je jača trgovinska sila od SAD-a. Nije ekonomska i nije politička, ali trgovinska jeste. I umesto da je koristeći tu poziciju vodila pregovore sa Kinom, odnosno sa Kinom postigla dogovor, što bi joj ojačalo pregovaračku poziciju sa Trampom, ona je podlegla pritisku Amerike i pristala na ponudu. Iako ta ponuda nije dobra za evropsku privredu, odnosno za privredu dve najveće evropske ekonomije. I na sve to obećava veći uvoz američkog gasa, iako zna da je to za nju najskuplja varijanta“, objašnjava Bjelić.

Šta radi Srbija?

Naš sagovornik dodaje da će zbog ovakvih odluka trpeti ceo svet, uključujući i Srbiju. Ne bi ga iznenadilo, tvrdi, da se kasnije, kada se budu videli stvarni efekti ovakvih carina na globalnu ekonomiju, promeni politika.

„Imali smo nekoliko meseci neizvesnosti, jer niko nije znao šta će se na kraju desiti sa tim Trampovim carinama koje su izračunate proizvoljno. Ali kojima je on pretio. I svi su samo čekali nekakvo razrešenje. Ali, posle nekoliko meseci primene, kada se budu videli stvarni efekti ovakve politike, ne isključujem mogućnost da dođe do novih korekcija. I smanjenja carina, jer ovo praktično nikome ne odgovara“, dodaje Bjelić.

Sa druge strane, domaća privreda tek čeka rasplet. Kako za Forbes Srbija kaže izvor blizak Vladi, pregovori između Srbije i američke administracije o budućim carina su u toku. Vode ih lobisti koje je angažovala naša vlada, uporedo sa pregovorima koji se vode zbog odlaganja američkih sankcija NIS-u.

Očekuje se, kako nam kaže, da tokom nedelje, Trampova administacija saopšti konačni dogovor, slično kao i u slučaju Japana i EU.

Slično se očekuje i u pogledu visine buduće carine. Naš sagovornik kaže da će prosečna carina na većinu robe iz Srbije biti između 10 i 15 odsto, najverovatnije 15. S tim što će izvoz aluminijuma i čelika podleći mnogo većim carinskim stopama, kao i do sada.

On objašnjava da će reakcije iz Beograda biti slične onima iz Brisela, odnosno da će to privredi u kratkom roku omogućiti predah, jer je bila u strahu od još većih carina. Ipak, na dugi rok ovo nije toliko dobro rešenje kako se može činiti u prvi mah.