Srpska IT industrija se ne razlikuje od Ziđina, zašto će uskoro početi da se guši
Autor: Pavle Petrović, akademik i bivši predsednik Fiskalnog saveta Srbije
Ni IT sektor nije izuzetak od opšteg obrasca u Srbiji. I njegov rast počiva na zapošljavanju, u međunarodnim okvirima, jeftine radne snage. Kao i na pružanju standardnih usluga bez stvaranja novih proizvoda inoviranjem i primenom novih znanja i poslovnih modela. Stoga, iako se radi o tehnološki naprednom sektoru, i njegova ekspanzija kod nas potiče dominantno od povećanja broja zaposlenih. Tek manjim delom zavisi od tehničkog progresa i rasta produktivnosti.
IT sektor u Srbiji je u poslednjih šest godina vratolomno rastao. Gotovo 15 odsto godišnje. Tako je presudno uticao i na snažan rast ukupnog sektora informisanja i komunikacija. Udeo IT sektora u dohotku zemlje udvostručio se u ovom periodu i 2023. je iznosio 5,5 odsto BDP. Tako je dostigao i malo premašio odgovarajuće udele u Rumuniji (5,3 odsto) i Bugarskoj (5,2 odsto).
Prethodni rast je vođen stranim investicijama privučenim kvalifikovanom, a jeftinom radnom snagom. Naime, strane kompanije dominiraju IT sektorom u Srbiji ostvarujući više od 70 odsto njegovog prihoda i zapošljavajući tri četvrtine radne snage.
Reč je o kvalifikovanoj radnoj snazi. I to diplomcima u naučnim i inženjerskim disciplinama (STEM degree – nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika). U tome Srbija ima komparativnu prednost sa 30 odsto od ukupnog broja diplomaca prema 28 odsto u Hrvatskoj i 20 odsto u Bugarskoj. Ova kvalifikovana radna snaga je relativno jeftina. Prosečna plata u IT sektoru Srbije iznosi (prosek 2019–2023) tek 31 odsto one u razvijenoj Zapadnoj Evrope, a 62 odsto od one u CIE.
S druge strane, ove plate su se značajno povećale u Srbiji od 2019. do 2023. Sa 22 odsto na 44 odsto u odnosu na razvijenu Zapadnu Evropu, i sa 49 odsto na 79 odsto u odnosu na CIE.
Jeftina radna snaga
Strane kompanije, a i domaće, proizvode i izvoze usluge IT sektora (outsourcing), svodeći defakto aktivnost sektora na prodaju jeftine radne snage. One se u tom pogledu, grubo govoreći, ne razlikuju puno od Ziđina koji vadi rudu bakra i, gotovo neprerađenu, izvozi je u Kinu. U slučaju IT sektora, umesto rudnog bogatstva, Srbija nudi kvalifikovanu i jeftinu radnu snagu. Ona se, međutim, ne koristi da inovira, stvara nove proizvode i gura „pametan“ rast, već za pružanje standardnih usluga.
Nekoliko pokazatelja potvrđuje prethodne ocene. Nivo produktivnosti IT sektora u Srbiji tek je nešto iznad trećine onog u razvijenoj Zapadnoj Evropi. I za četvrtinu je manji nego u CIE. Prethodno sugeriše da se aktivnost našeg IT sektora ne oslanja na inovacije i nove proizvode koji dižu produktivnost. Nadalje, izvoz ovog sektora je znatno veći u Srbiji (pet odsto BDP-a) nego u CIE (tri odsto). To ukazuje na dominantan značaj autsorsinga koji privlači jeftina radna snaga.
Mala izdvajanja za istraživanje i razvoj
Najzad, izdvajanje za istraživanje i razvoj (R&D) IT sektora u Srbiji upadljivo je manje od onog u razvijenoj Zapadnoj Evropi i zemljama CIE. To jasno ukazuje na to da je kod nas ovaj sektor odustao od inoviranja i kreiranja novih proizvoda u korist usluga sa nižom dodatom vrednošću. Druga posledica malog investiranja u R&D jeste ta da je potencijal velikog broja STEM diplomaca, koje Srbija ima, ostao neiskorišćen.
Tako Srbija ukupno ulaže samo jedan odsto BDP-a u R&D. To je upola manje od razvijene Zapadne Evrope i za četvrtinu manje od CIE. I od ovako malih ukupnih investicija u R&D, Srbija izdvaja svega šest odsto za IT sektor. Sa druge strane, CIE ulaže 27 odsto, a Bugarska čak 35 odsto. Prethodno jasno sugeriše da firme u srpskom IT sektoru ne stvaraju nove proizvode te stoga i nemaju potrebe za investicijama u istraživanje i razvoj.
Priroda stranih direktnih investicija u IT sektoru je takva da strane kompanije u Srbiji uglavnom otvaraju servisne centre i centre za razvoj softvera. Fundamentalni R&D centri ostaju u matičnim zemljama.
Veliki broj malih firmi
Domaći IT sektor čini veliki broj malih preduzeća – njih oko 5.000 (nasuprot 700 stranih). Ona zapošljavaju četvrtinu radne snage i ostvaruju nešto više od četvrtine prihoda. Ranije izneti pokazatelji o ukupnom IT sektoru važe i za njegov domaći deo, te sledi da i on svoju aktivnost bazira na pružanju usluga jeftine, a kvalifikovane radne snage. To je razlog zbog kojeg mala domaća preduzeća u IT sektoru Srbije ne uspevaju da izrastu u kompanije značajne u međunarodnim okvirima („jednorozi“), kakvih već ima u našem okruženju.
Još važnije, prethodno pokazuje da se ni u ovom, naprednom sektoru privrede Srbije ne odvija proces kreativne destrukcije. Odnosno inovativni startapovi ne stvaraju nove proizvode i poslovne modele (kreacija), obezbeđujući tako svoj rast na osnovu povećanja produktivnosti i efikasnosti, da bi potom, u fer tržišnoj utakmici, preuzeli talente i druge resurse od manje uspešnih učesnika (destrukcija), obezbeđujući najproduktivniju upotrebu resursa.
Umesto toga, mala domaća preduzeća u IT sektoru ostvare rast, baziran na kvantitetu, do nekog nivoa kada ih najčešće kupi strana firma. I onda nastavi da ih koristi za pružanje usluga sa malom dodatom vrednošću. Stoga ova mala preduzeća zapravo i nisu startapovi jer ne inoviraju, te se ne razlikuju od malih domaćih preduzeća u ostatku privrede, uključujući tradicionalne sektore.
Preduzetničkog kapitalizma nema ni u IT sektoru
Važan zaključak prethodne analize je da se preduzetnički kapitalizam u Srbiji ne razvija ni u domaćem IT sektoru gde bi se to moglo najpre očekivati. Dodatno, Baumol pokazuje, a obimno empirijsko istraživanje Svetske banke to podržava, da je za kreativnu destrukciju, odnosno održivi rast zasnovan na tehničkom progresu, najplodotvornija kombinacija kreativnih startapova koji donose nove stvari i velikih korporacija koje to mogu da komercijalizuju. Domaći IT sektor ne prati ni ovaj, poželjni obrazac.
IT sektor deli još jedan problem sa ukupnom privredom Srbije, a to je rast troškova rada. Već smo izneli da je značajan rast plata u IT sektoru smanjio njihov zaostatak u odnosu na zemlje CIE na 79 odsto u 2023. Gotovo izvesno je da se ovaj trend nastavio. Ovo će, kao i u ostatku privrede dovesti do smanjenja stranih ulaganja u IT sektor. Možda će doći i do povlačenja postojećih, jer viši troškovi rada čine neisplativim dosadašnji poslovni model zasnovan na upošljavanju jeftine radne snage koja proizvodi usluge sa niskom dodatom vrednošću. Prethodno predstavlja veliko, dodatno ograničenje daljem rastu ovog sektora.
Presudne jake institucije
Stoga je za dalji razvoj domaćeg IT sektora presudno da se stvore jake institucije. Tako bi on, od pružanja standardnih usluga male dodate vrednosti, mogao da pređe na visoko produktivnu kreaciju novih proizvoda i inoviranje. I bio u stanju da angažuje sada već znatno skuplju radnu snagu. Dodatni razlog za iznetu transformaciju je to što će veštačka inteligencija najverovatnije preuzeti pružanje standardnih usluga u okviru IT-a. I jedno i drugo ukazuje da će, bez opisane transformacije, domaći IT sektor početi da se guši.
Prethodna analiza IT sektora, kao ostrva preduzetničkog kapitalizma u Srbiji, izoštreno pokazuje šta sputava preduzetništvo ukupnog domaćeg privatnog sektora i gura ga na marginu srpske privrede, umesto da bude osnovni motor privrednog razvoja.
Još opštije, analiza IT sektora demonstrira jasno i ubedljivo zašto je sadašnji model privrednog rasta Srbije neodrživ.