Šta ekonomiju Srbije i zemlje regiona čeka sledeće godine
Kraj godine obično je vreme kada stručnjaci pokušavaju da prognoziraju šta nas čeka u narednom periodu. Analitičari Erste grupe objavili su svoje prognoze ekonomskih kretanja u 2024. za osam zemalja Srednje i istočne Evrope (CEE). Analizom su obuhvaćene Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovenija, Slovačka i Srbija.
Sledeće godine očekuje se slabljenje rasta globalne ekonomije, uključujući i veliku kinesku ekonomiju, čija bi stopa rasta, prema očekivanjima, trebalo da opadne. Ali, ono što bi zemlje CEE regiona trebalo da zabrine jeste stagnacija ekonomija evrozone, a pogotovo slabljenje nemačke ekonomije, koja se decenijama percepira kao motor evropske ekonomije i važan je trgovinski partner gotovo svih u analizi posmatranih zemalja, pa tako i Srbije.
Srbija i Rumunija s najvećim rastom
Postoji i nekoliko faktora koji bi mogli pozitivno da utiču na ekonomski rast analizom obuhvaćenih zemalja. Pre svega, očekuje se rast lične potrošnje. Naime, i realni rast plata, uz pad inflacije mogao bi da bude potpora rastu potrošnje domaćinstava. S druge strane, povećani troškovi života, nakon dvocifrene inflacije koju smo imali, mogli bi usporiti taj rast.
Prema prognozi, Srbija bi sledeće godine trebalo da ostvari rast BDP-a od 3,3 odsto, a godinu nakon toga i 3,6 odsto dok je prosek promatranih osam zemalja 2,5%. To je ujedno i najveći prognozirani rast u posmatranom regionu i osim Srbiju to stopu ostvariće i Rumunija dok će ostali imati niži nivo rasta – sledeća je Mađarska sa 3,2% i četvrta Hrvatska sa 2,4% dok će naslabije napredovati Češka – 1,8%.
| Realni rast BDP (u procentima) |
| Zemlja | 2022 | 2023 | 2024 | 2025 |
| Hrvatska | 6,3 | 2,2 | 2,4 | 2,6 |
| Češka | 2,4 | -0,4 | 1,8 | 3,3 |
| Mađarska | 4,6 | -0,6 | 3,2 | 3,4 |
| Poljska | 4,9 | 0,2 | 2,3 | 3,4 |
| Rumunija | 4,6 | 2,1 | 3,3 | 4,8 |
| Srbija | 2,3 | 2,4 | 3,3 | 3,6 |
| Slovačka | 1,8 | 1,1 | 2,0 | 2,7 |
| Slovenija | 2,5 | 1,3 | 2,2 | 2,3 |
| Prosek | 4,1 | 0,6 | 2,5 | 3,5 |
Inflacija se vraća u “normalne” okvire
Inflacija bi takođe trebalo da se vrati u “normalne” okvire. Nakon što se procena inflacije za ovu godinu kreće oko 8%, sledeće bi njen rast trebalo da padne na 3,5 odsto.
Iako je ove i prethodne godine Srbija bila među zemljama sa najvišim rastom cena, narednih to ne bi trebalo da bude slučaj. Erste prognozira da će prosečna inflacija u sledećoj godini u našoj zemlji biti 4,7 odsto, a 2025. će biti najviše 3,2%. Najniža inflacija u 2024. očekuje se u Češkoj, gde bi, prema prognozi za sledeću godinu trebalo da iznosi 2,4 odsto.
| Prosečna stopa inflacije (u procentima) |
| Zemlja | 2022 | 2023 | 2024 | 2025 |
| Hrvatska | 10,8 | 8,1 | 3,5 | 2,7 |
| Češka | 15,1 | 10,6 | 2,4 | 1,9 |
| Mađarska | 14,5 | 17,7 | 5,4 | 3,8 |
| Poljska | 14,3 | 11,6 | 5,5 | 3,0 |
| Rumunija | 13,7 | 10,6 | 6,6 | 4,3 |
| Srbija | 11,9 | 12,5 | 4,7 | 3,2 |
| Slovačka | 12,8 | 10,7 | 5,5 | 4,0 |
| Slovenija | 8,8 | 7,8 | 3,9 | 2,5 |
| Prosek | 13,8 | 11,6 | 5,0 | 3,2 |
Dobri i kada je reč o javnom dugu
Što se tiče javnog duga, prognoza je da će u sledećoj godini pasti na 51,5% BDP-a po čemu će Srbija biti lošija jedino od Češke – 46,3% i Rumunije 49,7%. Treći ćemo biti i u 2025. sa blagim padom javnog duga na 51,1% i ponovo ćemo biti iza Češke (46,3%) i Rumunije (49,5%).
| Javni dug (u procentima kao udeo u BDP) |
| Zemlja | 2022 | 2023 | 2024 | 2025 |
| Hrvatska | 68,2 | 61,8 | 60,1 | 58,5 |
| Češka | 44,2 | 45,5 | 46,3 | 46,3 |
| Mađarska | 73,3 | 71,6 | 69,9 | 68,7 |
| Poljska | 49,1 | 50,0 | 53,0 | 55,0 |
| Rumunija | 47,3 | 48,4 | 49,7 | 49,5 |
| Srbija | 55,1 | 52,1 | 51,5 | 51,1 |
| Slovačka | 57,8 | 57,8 | 57,5 | 56,9 |
| Slovenija | 72,3 | 69,9 | 69,6 | 69,2 |
| Prosek | 52,8 | 52,9 | 54,2 | 54,7 |
Tekstu je doprineo Marko Repecki, novinar Forbes Hrvatska