Šta generacija Z i milenijalci kažu o mentalnom zdravlju na poslu
Svake godine, Dilojt Global sprovodi istraživanje među Generacijom Z i milenijalcima kako bi saznao njihova osećanja u vezi sa radom i svetom oko njih. Od 2020. godine, koristimo ovo istraživanje da bismo dobili specifične uvide u to šta utiče na mentalno blagostanje radnika iz generacija Z i milenijalaca – posebno kada je reč o njihovim iskustvima na radnom mestu.
Zašto? Zato što postoji sve više dokaza da rad utiče na mentalno blagostanje i obrnuto. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da depresija i anksioznost globalnu ekonomiju koštaju približno 12 milijardi izgubljenih radnih dana svake godine. I dok izazovi mentalnog zdravlja mogu proisteći iz različitih faktora van i unutar radnog mesta, znamo da dobar i ispunjavajući posao može pomoći u zaštiti blagostanja.
Ove godine smo želeli da proširimo opseg pitanja o blagostanju koja postavljamo od 2020. godine – da pokušamo da dobijemo uvid u iskustva ispitanika kada su u pitanju uzroci stresa i anksioznosti vezani za rad. Tako smo želeli da bolje razumemo neke od faktora koji su pod kontrolom poslodavaca.
Ovo su rezultati koje smo dobili analizom odgovora gotovo 23.000 ispitanika iz 44 zemlje:
Posao ostaje ključni pokretač stresa i anksioznosti
Ukupno, manje ljudi iz obe generacije ove godine kaže da se osećaju pod stresom i anksiozno sve vreme ili većinu vremena – iako to i dalje iznosi 40% za generaciju Z i 35% za milenijalce (u poređenju sa 46% i 39% prošle godine). Kao i prethodnih godina, nivo stresa je najviši kod nedovoljno zastupljenih grupa, pri čemu se, primera radi, gotovo polovina LGBT+ pripadnika generacije Z i šest od 10 pripadnika generacije Z i milenijalaca sa invaliditetom osećaju pod stresom i anksiozno sve vreme ili većinu vremena.
Kao što smo videli i prošle godine, finansijske brige, bilo u smislu očekivane buduće finansijske nesigurnosti ili svakodnevnih finansija, nalaze se na vrhu liste uzroka stresa. Rad je takođe faktor. Trećina ili više ispitanika (36% pripadnika generacije Z i 33% milenijalaca) koji se redovno osećaju pod stresom ili anksiozno, kažu da njihov posao doprinosi njihovom nivou stresa. Među njima, polovina kaže da oseća nedostatak priznanja, rade prekovremeno ili osećaju da odluke nisu uvek donete na pravičan ili ravnopravan način.
Niz radnih iskustava utiče na blagostanje
Prvi put, ispitanici su pitani o nizu faktora vezanih za iskustva na radnom mestu koja mogu uticati na njihovo blagostanje. Iako odgovori pokazuju da obe generacije doživljavaju ove faktore, oni su posebno prisutni kod radnika iz generacije Z.
Na primer, nešto više od trećine pripadnika generacije Z kaže da sve vreme ili većinu vremena osećaju da ne mogu da iznesu probleme vezane za posao iz straha da bi to moglo negativno da utiče na njih, osećaju frustraciju zbog načina na koji njihova organizacija posluje ili osećaju da su previše nadzirani. Tri od 10 kažu da se osećaju izolovano sve vreme ili većinu vremena, a isti broj kaže da njihovom radu nedostaje svrha.
Kada je reč o ispitanicima koji kažu da se osećaju pod stresom ili anksiozno sve vreme ili većinu vremena, vidimo da se izveštaji o doživljavanju nekih od ovih faktora otprilike udvostručuju.
Na primer, od ovih ispitanika, šest od 10 kažu da osećaju frustraciju zbog načina na koji njihova organizacija posluje (62% pripadnika generacije Z i 63% milenijalaca), osećaju se usamljeno i/ili izolovano (60% pripadnika generacije Z i 63% milenijalaca) ili osećaju da ne mogu da iznesu probleme vezane za posao iz straha da bi to moglo negativno da utiče na njih (62% pripadnika generacije Z i 61% milenijalaca).
Zapanjujućih 50% pripadnika generacije Z i 45% milenijalaca kažu da se osećaju sagorelo na poslu, pri čemu više od polovine sagorelih pripadnika generacije Z takođe kaže da se osećaju isključeno od kolega, previše nadzirano ili da njihovom radu nedostaje svrha.
Osećaj nemogućnosti da iznesu probleme ili pitanja vezana za posao je na vrhu liste negativnih radnih iskustava za sagorele pripadnike generacije Z (58%), dok milenijalci navode frustraciju zbog načina na koji njihova organizacija posluje kao svoje najnegativnije iskustvo (60%). Zabrinjavajuće je što samo polovina pripadnika generacije Z i milenijalaca oseća da njihovi poslodavci preduzimaju korake kako bi sprečili sindrom sagorevanja.
Resursi za mentalno zdravlje nisu dovoljno iskorišćeni
Pozitivno je to što ove godine istraživanje pokazuje da je obezbeđivanje podrške za mentalno zdravlje na radnom mestu u porastu. Vrsta podrške je mnogo, od resursa za smanjenje stresa do redovnih prilika za razgovor o blagostanju s menadžerima, ali su oni različito dostupni, kaže dve trećine ispitanika.
Od ovih vrsta podrške, prilike za razgovor o tome kako posao utiče na mentalno blagostanje s njihovim direktorima su najdostupnije, dostupne za 68% pripadnika generacije Z i 64% milenijalaca. Na suprotnom kraju skale, savetovanje ili terapija koje finansira kompanija (dostupni za 57% pripadnika generacije Z i 52% milenijalaca) i pristup mentalnim zdravstvenim aplikacijama (dostupni za 56% pripadnika generacije Z i 49% milenijalaca) su elementi podrške koji su najmanje dostupni ispitanicima u obe generacije.
Međutim, ova dostupnost podrške ne garantuje njihovu upotrebu. Na primer, među onima kojima su resursi dostupni, a koji kažu da su pod stresom ili anksiozni, samo 46% pripadnika generacije Z i 48% milenijalaca koristili su program pomoći zaposlenima (EAP) ili telefonsku liniju za pomoć.
Takođe, samo 49% pripadnika generacije Z i 51% milenijalaca u ovoj grupi kažu da su koristili mentalne zdravstvene aplikacije. Kod onih koji kažu da su sagoreli na poslu, upotreba je slična: na primer, samo 49% pripadnika generacije Z i milenijalaca koji se osećaju sagorelo su koristili plaćeno i/ili subvencionisano savetovanje. Ovo ukazuje na to da porast ponude podrške ne znači nužno povećanje korišćenja te podrške.
Menadžeri mogu učiniti više kako bi osnažili ljude da traže pomoć
I pored povećanja resursa dostupnih na radnom mestu, podaci ovogodišnjeg istraživanja pokazuju da još mnogo toga treba uraditi kada je reč o podršci menadžera.
Na primer, samo 31% pripadnika generacije Z i oko 27% milenijalaca kažu da imaju starije lidere koji govore o važnosti mentalnog zdravlja. Manje od šest od 10 ispitanika iz obe generacije se osećaju udobno da otvoreno razgovaraju sa svojim menadžerom o izazovima s mentalnim zdravljem, a samo malo više od polovine ispitanika oseća da bi njihov menadžer znao kako da im pomogne ako podele ove brige sa njim. Još gore, 27% ispitanika strahuje da bi mogli biti diskriminisani ako bi izneli zabrinutosti o svom mentalnom zdravlju svom menadžeru.
Povezano s tim je i kontinuirana tema prisutnosti na radnom mestu i niskih stopa otkrivanja za one koji su uzeli slobodne dane: od 73% radnika generacije Z i 65% milenijalaca koji kažu da su morali da uzmu slobodne dane zbog stresa ili anksioznosti, manje od četvrtine (39% pripadnika generacije Z i 34% milenijalaca) to su zapravo i učinili, a oko polovine tih radnika dalo je neke druge razloge za izostanak.
Smanjenje razlike između očekivanja i iskustava
Iako odgovori ovogodišnjeg istraživanja pokazuju da se neki podaci polako kreću u pravom smeru, još uvek imamo sliku koja obuhvata rasprostranjeni stres i anksioznost, sagorevanje i stigmu za obe generacije.
Napori koje poslodavci čine da pruže podršku su pozitivni, ali prihvatanje te podrške ostaje ograničeno – posebno za one kojima je ona najviše potrebna. I, između ostalog, ispitanici još uvek ne čuju dovoljno poruka od lidera, brinu se o otkrivanju menadžerima i što je najgore plaše se diskriminacije ako to učine.
Iz podataka je jasno da je potreban kontinuirani fokus na mentalno zdravlje i blagostanje na radnom mestu. Dostupnost podrške je, naravno, važan deo – ali ova podrška će biti efikasna samo ako je koriste oni kojima je potrebna. To znači da lideri treba da govore o važnosti mentalnog zdravlja i da daju primer.
Ali ovi podaci takođe pokazuju važnost prevencije – posebno ključnu ulogu koju bi fokus na Dobrom Radu mogao igrati kada je reč o omogućavanju blagostanja zaposlenih. To uključuje identifikovanje negativnih radnih iskustava koja doprinose nivou stresa i sagorevanja zaposlenih. I to zahteva određivanje načina smanjenja uzrka stresa kroz fokus na omogućavanje rada koji podržava mentalno zdravlje i blagostanje, što ujedno omogućava produktivnost i inovacije. Ovo bi bio dobitak za sve.
Ema Kod, saradnik Forbes