Šta piše u memorandumu Srbije i Rumunije o Đerdapu 3: Isključivanje javnosti ostaje čvrsto kao brana

Memorandumi nisu pravno obavezujući dokumenti. To potvrđuje i nedavno potpisani Memorandum o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3. Paraf su stavili premijer Rumunije i v.d. ministra energetike te zemlje Ilie Boložan i ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

Međutim, ni u ovom dokumentu Srbija nije propustila priliku da informacije o još jednom velikom infrastrukturnom projekatu pokuša dodatno da sakrije od javnosti. Uvidom u memorandum, Forbes Srbija mogao je da se uveri da je i ovde traženo odnosno dogovoreno da se informacije o projektu ne daju trećoj strani.

„Učesnici potvrđuju da će sve informacije, dokumenta i podaci razmenjeni na osnovu ovog Memoranduma, koji su označeni kao poverljivi, biti zaštićeni i korišćeni isključivo radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih ovim Memorandumom“, navodi se u tački 4 dokumenta.

Skrivanje informacija od javnosti možda bi bilo logično kada je reč o onome što zaista predstavlja pitanje od najveće važnosti poput bezbednosti i sl. Ali, kada se i u pravno neobavezujući dokument doda da to moraju da budu „sve informacije, dokumenta i podaci“, jasno je da je namera nešto drugo.

I pritom se dodatnim pasusom sve to „cementira“ traženjem saglasnosti druge strane.

„Učesnici se obavezuju da bez prethodne pisane saglasnosti drugog Učesnika neće otkrivati trećim licima bilo kakve informacije koje se odnose na ovaj Memorandum i/ili Projekat, osim ako je to drugačije propisano važećim nacionalnim zakonodavstvom“, stoji u istoj tački.

Šta još navodi memorandum

Cilj memoranduma, kako je i javno proklamovano nakon potpisivanja, jeste da se olakša razmena informacija između Rumunije kako bi se „omogućila odgovarajuća procena mogućeg razvoja i izgradnje projekta“.

„Učesnici će, u skladu sa svojim nadležnostima, razmenjivati relevantne informacije u vezi sa razvojem mogućeg projekta na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvima, međunarodnim pravom i principima međusobnog poštovanja i razumevanja“, stoji u drugoj tački memoranduma.

Precizira se da će dve strane u cilju razmene informacija odrediti kontakt tačke (focal points). „Kontakt tačke koordinisaće sprovođenje aktivnosti predviđenih ovim Memorandumom i izveštavaće svoje vlade“, dodaje se u trećoj tački dokumenta.

Nakon tačke o tajnosti informacija, sledi već pomenuto objašnjenje da ovaj memorandum nije pravno obavezujući i ne stvara nikakva prava niti obaveze prema međunarodnom ili nacionalnom pravu.

Ipak, dodaje se da će se svako neslaganje u vezi sa tumačenjem ili sprovođenjem ovog memoranduma rešavati „prijateljskim konsultacijama“ dve zemlje.

I na kraju se dodaje da se memorandum zaključuje na neodređeno vreme i da ga bilo koja strana može raskinuti dostavljanjem pisanog obaveštenja najmanje mesec dana unapred.

Potvrda saradnje

Dok je u vezi sa projektom Đerdap 3 puno toga neizvesno pa i sama realizacija, u preambuli memoranduma se može pročitati mnogo više izvesnih stvar. A to su, redom, dugogodišnja tradicija dobrosusedskih odnosa, prijateljstva i međusobnog razumevanja, kao i zajednički interes za unapređenje „pragmatične i na rezultate usmerene bilateralne saradnje“ i iskorišćavanje mogućnosti za dalje širenje sektorske saradnje u korist građana obe države.

Potvrđuje se značaj integracije regionalnog energetskog tržišta, racionalnog korišćenja energetskog potencijala obe države, kao i efikasnog odgovora na izazove energetske tranzicije i unapređenja energetske bezbednosti učesnika. Pominje se i iskustvo uspešne saradnje u energetskom sektoru, „uključujući prethodno potpisane bilateralne sporazume i memorandume koji se odnose na zajedničko upravljanje energetskim resursima i infrastrukturne projekte od strateškog značaja“.

Prepoznaje se postojanje hidroelektrana Gvozdena vrata I/Đerdap I i Gvozdena vrata II/Đerdap II na reci Dunav kao ključnih projekata dosadašnje saradnje.

Takođe se potvrđuje da se razvoj potencijalne nove akumulacione reverzibilne hidroelektrane na Dunavu procenjuje u kontekstu postojećih hidroenergetskih i plovidbenih sistema na Dunavu – odnosno Gvozdena vrata I i Gvozdena vrata II.

Šta Rumunija štiti

U ovom delu dodatno se pojašnjava i šta je to što Rumunija želi da zaštiti kada je reč o ideji da se gradi Đerdap 3.

U memorandumu se posebno ističe projekat Fast Danube II koji realizuju Rumunija i Bugarska. Sprovode ih uprave za plovne puteve Rumunije i Republike Bugarske odnosno AFDJ RA Galati (Rumunija) i IAPPD Ruse (Bugarska), pod koordinacijom ministarstava saobraćaja dve države.

Rumunija ima potrebu, kao i Srbija, da se projekat Đerdap 3 razvija na način koji neće uticati na nizvodni protok kod Gvozdenih vrata III/Đerdapa III.

Potrebno je budu „ublaženi potencijalni rizici po priobalna područja u Rumuniji, odnosno Republici Bugarskoj, kao i da uzme u obzir posledice po plovidbu Dunavom i da ne utiče na realizaciju projekta FAST DANUBE II, koji pod koordinacijom ministarstava saobraćaja Rumunije i Republike Bugarske sprovode uprave za plovne puteve Rumunije i Republike Bugarske“, stoji u preambuli i još jednom naglašava projekat Fast Danube II.

Dodaje se zajednička posvećenost zaštiti životne sredine i potreba da sve aktivnosti budu u skladu sa relevantnim važećim međunarodnim i nacionalnim standardima.

Fast Danube II

FAST Danube 2 je prekogranični projekat Rumunije i Bugarske, koji kofinansira Evropska unija.

Vredan je 229 miliona evra i trebalo bi da bude realizovan do kraja 2028.

Cilj je da doprinese rešavanju uskih grla u plovidbi Dunavom. Ta uska grla su, kako se navodi u opisu projekta, dovodila do prekida saobraćaja i finansijskih gubitaka u sektoru transporta zbog neadekvatnih uslova za plovidbu, naročito u periodima niskog vodostaja.

Projekat obuhvata projektovanje i izvođenje radova na 12 kritičnih lokacija.

Predvideo je snimanje korita i obale Dunava kako bi se izgradili dodatni objekti koji bi olakšali plovidbu. Odnosno, kako bi se eliminisala klizišta i erozije obale.

Kao ciljevi su bili zadati radovi bagerovanja na 12 kritičnih lokacija, u ukupnoj dužini od 110 kilometara. Suštinski, produbljivanje korita na tim mestima. Predviđena je i stabilizacija obale na tri lokacije, u ukupnoj dužini od 5,45 kilometara i izgradnja infrastrukture koja ograničava kretanje sedimenta na još tri lokacije u dužini od 2,6 kilometra.

Na tri lokacije se radi i na promeni toka, a čak je bila predviđena i izgradnja veštačkog ostrva u te svrhe.

Osnovna ideja je da se broj plovnih dana poveća sa 280 na 340 godišnje. Kao i da se obim transportovane robe poveća za 20%.

Kako bi izgradnja Đerdapa 3 mogla da poremeti takav projekat još ostaje nepoznato.

Najveća baterija

„Đerdap 3 je najveći energetski projekat koji Srbija razvija i ima potencijal da bude najveća baterija u čitavoj Evropi. Srbiji će doneti višestruke koristi, mogućnosti za značajno skladištenje električne energije, povoljnu poziciju za balansiranje električne energije i integraciju čistijih izvora energije, kao i stabilnost naše mreže, a to je sve od izuzetnog značaja za eru električne energije koja nastupa. Uverena sam da dokument koji smo danas potpisali predstavlja veliki korak napred u nastavku saradnje koja traje više od šest decenija i koja je bila jedan od ključnih stubova sigurnosti snabdevanja električnom energijom građana i privrede obe zemlje, pre svega zahvaljujući zajedničkom korišćenju potencijala Dunava i hidroelektrana Đerdap”, rekla je Đedović Handanović u saopštenju poslatom nakon potpisivanja.

Rumunski premijer rekao je da su otvoreni razgovori #o potencijalnom novom zajedničkom projektu kroz razmenu informacija u vezi sa Reverzibilnom hidroelektranom Đerdap 3, sa ciljem da bolje razumemo sve njene potencijalne koristi i uticaje. Važno je da sagledamo njene ekonomske efekte, njen doprinos energetskoj sigurnosti, kao i njen uticaj na životni standard naših građana“, rekao je Boložan.

Kako je ranije saopšteno, šest kompanija je iskazalo zainteresovanost da gradi ovaj objekat, ali njihova imena i dalje nisu poznata.