Šta raditi kada u timu imate tešku osobu

U svakoj karijeri i organizaciji, susret s teškim članom tima je gotovo neizbežan.
Bilo da je reč o osobi koja stalno kasni s rokovima, pokazuje negativan stav ili izaziva napetost u grupi, verovatno ćeš se u nekom trenutku svog profesionalnog puta suočiti s takvim kolegama. Umesto da dopustiš da te takvi izazovi demorališu ili utiču na učinak tima, važno je da im pristupiš zrelo i promišljeno.

Ovladavanje veštinom rada sa teškim kolegama pokazuje emocionalnu inteligenciju i profesionalnost. Sposobnost da se upravlja timskim konfliktima bez drame ukazuje na potencijal za liderstvo i verovatno je jedna od osobina koju menadžment uzima u obzir prilikom razmatranja za unapređenje.

U nastavku je pet načina kako da se nosiš s teškim kolegama bez stvaranja dodatnih sukoba:

Proceni da li postoji obrazac u njihovom ponašanju

Prvi korak u suočavanju sa teškim članom tima jeste da ne donosiš ishitrene zaključke. Lako je nekoga označiti kao „teškog“ na osnovu jedne ili dve neprijatne situacije, posebno pod stresom. Umesto toga, napravi korak unazad i posmatraj da li postoji dosledan obrazac ponašanja.
Da li je ta osoba redovno nesaradljiva ili je možda samo imala loš dan? Ima li probleme sa svima ili samo sa tobom? Razumevanje učestalosti i okidača takvog ponašanja pomoći će ti da adekvatno reaguješ.

Ponekad ono što izgleda kao neljubaznost ili lenjost može zapravo proisteći iz ličnih problema ili stresa. Biti objektivan pomoći će ti da izbegneš nepotrebne sukobe i omogućiće ti da stekneš jasniju sliku o situaciji.

Pokušaj da izbegneš sukob ako je moguće

Nije svaki izazov vredan konfrontacije. Izbegavanje sukoba ne znači izbegavanje odgovornosti. To jednostavno znači da mudro biraš svoje bitke kako bi sačuvao harmoniju u timu i svoju ličnu energiju.

U nekim slučajevima, najefikasniji pristup je potpuno izbegavanje nepotrebnih tenzija. Ako je kolega sklon raspravama tokom sastanaka ili se lako uznemiri zbog sitnica, možda je pametno da, kada god je moguće, ograničiš direktnu interakciju s njim. Umesto toga, možeš se fokusirati na svoj deo posla i održavati komunikaciju profesionalnom i sažetom. Time što odbijaš da se upuštaš u sitne rasprave ili borbe za moć, zadržavaš prisebnost i usmerenost na produktivnost.

Pokaži empatiju kada razgovaraš o problemima

Kada ponašanje teškog kolege počne da utiče na učinak celog tima, tada je vreme da se razgovor ipak obavi. Međutim, način na koji pristupiš toj situaciji je od presudnog značaja.

Umesto da kritikuješ ili optužuješ, pokaži empatiju i stavi fokus na uspeh tima. Započni razgovor bez napada, koristeći rečenice poput: „Primetio sam da deluješ kao da si pod velikim pritiskom u poslednje vreme“ ili „Voleo bih da razumem kako možemo bolje da sarađujemo.“

Pokazivanje radoznalosti i brige može otvoriti prostor za iskrenu komunikaciju i izgraditi poverenje. Pokazati empatiju ne znači opravdavati loše ponašanje, već stvoriti konstruktivnije okruženje za rešavanje problema.

Ako se situacija ne poboljša, organizuj timski razgovor

Ako tvoja nastojanja da razumeš situaciju i izbegneš sukob nisu donela rezultate, sledeći korak je da se problem direktno adresira pred celim timom. Umesto da se odmah obratiš nadređenima bez znanja kolege, razmisli o tome da predložiš zajednički sastanak svih uključenih.

Timska diskusija unosi transparentnost i daje svakome priliku da iznese svoje mišljenje. Prisustvo drugih takođe može pomoći teškim kolegama da shvate širi uticaj svog ponašanja i sprečiti da se situacija svede na „moja reč protiv tvoje“. Održi ton razgovora pristojnim, fokusiraj se na ponašanje (ne ličnost) i usmeri razgovor ka rešenju koje koristi celom timu.

Eskalacija kao krajnje rešenje

Iako bi eskalacija trebalo da bude krajnje rešenje, postoje slučajevi kada ponašanje kolege postaje toksično, štetno ili krši pravila kompanije. Ako je neko uvredljiv, diskriminatorski nastrojen ili uporno narušava rad tima uprkos ponovljenim pokušajima da se problem reši neformalno — tada je vreme da uključiš HR ili više rukovodstvo.

U takvim situacijama, obrati se HR-u ili nadređenima, ali tek nakon što dokumentuješ konkretne incidente i uložiš iskrene napore da problem rešiš razgovorom. Kada prijavljuješ problem, učini to profesionalno i s poštovanjem. Zatraži sastanak kojem će prisustvovati sve relevantne strane, uključujući HR ili neutralnu treću osobu, kako bi se obezbedila pravičnost i odgovornost.

Učiti kako da sarađuješ sa teškim kolegama predstavlja važnu profesionalnu veštinu. To pokazuje tvoju sposobnost da rešavaš konflikte, komuniciraš efikasno i stavljaš uspeh tima ispred ličnih frustracija. Ovih pet koraka ne samo da ti mogu pomoći u ovakvim situacijama, već te mogu izdvojiti kao pravog timskog igrača i potencijalnog lidera.

Način na koji reaguješ na izazove govori mnogo menadžmentu. Postupanje sa teškim kolegama na profesionalan način može ti na kraju otvoriti vrata ka napredovanju u karijeri.

Šo Devan, saradnik Forbes