Svako drugo preduzeće u Srbiji ima problem s korupcijom: Evropska komisija dobro skenirala javne nabavke

Evropska komisija u novom izveštaju o vladavini prava nije posebno izdvajala pitanja koja se dotiču privrede, ali jeste skenirala nekoliko ključnih oblasti koje veoma utiču na ambijent u kojem kompanije i preduzetnici posluju u Srbiji.

Posebno je istaknut segment javnih nabavki. Tu je apostrofirano da se izuzeća od primene Zakona o javnim nabavkama i dalje široko koriste. „Time se zaobilazi njegova primena, a mehanizmi nadzora su nedovoljni“, navodi se u izveštaju.

Komisija podseća da je u 2023. vrednost nabavki koje su bile izuzete od primene zakona gotovo dostigla vrednost zaključenih ugovora kroz redovne postupke, „čime se potkopava efikasnost zakona“.

Drugi veliki izazov jesu izuzeća od zakona u kontekstu realizacije međuvladinih sporazuma.

„Nadzor nad postupcima javnih nabavki ima slabosti koje mogu dovesti do nekažnjavanja prekršaja. Iako Krivični zakonik predviđa posebno krivično delo za zloupotrebe u javnim nabavkama, osude su retke. Državna revizorska institucija je u 2024. utvrdila nepravilnosti u 21,2% ukupne vrednosti ispitanih ugovora o javnim nabavkama“, konstatuje Evropska komisija.

Zašto je izveštaj važan i za privredu

Analizirajući okvir Srbije za borbu protiv korupcije, kao oblasti koja veoma utiču na poslovanje privrede, Evropska komisija konstatuje da je percepcija među stručnjacima, građanima i poslovnim ljudima takva da je nivo korupcije u javnom sektoru i dalje visok. Podseća na Indeks percepcije korupcije za 2024. godinu, koji objavljuje Transparency International. U ovom rangiranju, Srbija sa skorom od 35/100 zauzima 105. mesto u svetu.

„Ova percepcija je ostala relativno stabilna u proteklih pet godina, iako je to najniži skor ikada zabeležen za Srbiju. Specijalni Eurobarometar o korupciji za 2025. godinu pokazuje da 85% ispitanika smatra da je korupcija rasprostranjena u njihovoj zemlji (prosek EU je 69%), dok 31% ispitanika navodi da su lično pogođeni korupcijom u svakodnevnom životu (prosek EU je 30%)“, stoji u izveštaju EK.

Kada je reč o preduzećima, 84% smatra da je korupcija rasprostranjena (prosek EU je 63%). A 53% smatra da korupcija predstavlja problem u poslovanju (prosek EU je 35%).

Takođe, 26% ispitanika smatra da postoji dovoljan broj uspešnih krivičnih gonjenja koji odvraćaju ljude od koruptivnih radnji (prosek EU je 36%). A 47% kompanija veruje da ljudi i preduzeća koja budu uhvaćena da podmićuju visoke zvaničnike bivaju adekvatno kažnjeni (prosek EU je 33%).

Evropska komisija podseća da je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period 2024–2028 usvojena u julu prošle godine, kao i prateći akcioni plan. Izveštaj kao sektore posebno podložne korupciji izdvaja i one koji se direktno tiču privrede – porez, carina, privatizacija i javne nabavke – ali i one u kojima privreda takođe ima poslovne interese – zdravstvo, obrazovanje i lokalna smaouprava.

Nezakonito bogaćenje nije kriminalizovano

„Međutim, aktivnosti sadržane u akcionom planu su u određenoj meri užeg opsega kada je reč o rešavanju problema i izazova u vezi sa korupcijom identifikovanih u strategiji i ne obuhvataju u potpunosti preporuke GRECO-a iz četvrte i pete evaluacione runde“, konstatuje EK.

Oni navode i da je potrebno uspostaviti odgovarajuće mehanizme koordinacije, budžetska sredstva i efikasan sistem praćenja i evaluacije kako bi se osiguralo efikasno sprovođenje strategije.

Posebno se ukazuje da „nezakonito bogaćenje još uvek nije kriminalizovano“. Uz to, Srbija nije potpisnica OECD Konvencije protiv podmićivanja.

Osim sistema javnih nabavki, Evropska komisija izdvaja i ostale oblasti sa visokim rizikom od korupcije. I u ovom slučaju, praktično sve se direktno tiču ambijenta u kojem posluje privrede. Te oblasti su državna preduzeća, koncesije, stečajni postupci, javno-privatna partnerstva i zdravstveni sektor.

Može li privreda da utiče na zakone

Jedna od ključnih poluga uticaja privrede na stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta jeste učešće u zakonodavnom procesu.

Ipak, Evropska komisija konstatuje da proces javnih konsultacija i dalje treba dodatno ojačati.

„Procenat nacrta zakona koji su prošli javne konsultacije porastao je blago sa 52,9% u 2023. na 58,3% u 2024. Istovremeno, procenat podzakonskih akata za koje su obavezne javne konsultacije, a koje su zaista sprovedene, blago je opao. Sa 31% u 2023. na 29,7% u 2024“, navodi Komisija.

Nedostatak ovog dela procesa jeste što se izveštaji o rezultatima javnih konsultacija ne objavljuju sistematski. „Organizacije civilnog društva i dalje ukazuju da vreme predviđeno za konsultacije nije dovoljno. Kao i da se njihovi komentari na nacrte zakona od javnog značaja retko uzimaju u obzir. Još uvek ne postoji centralno telo koje bi bilo nadležno za kontrolu kvaliteta javnih konsultacija“, ukazuje Izveštaj o vladavini prava u Srbiji za 2025.

Dodaje se i da je u jednom od narednih koraka u zakonodavnom procesu (usvajanje propisa u parlamentu), nastavljena praksa objedinjavanja velikog broja često nepovezanih tačaka dnevnog reda i zakonodavnih predloga u jednu tačku. To je otežavalo detaljnu raspravu i nadzor. EK podseća na primer iz novembra 2024. godine. Tada je čak 68 tačaka, uključujući budžet za 2025. obrađeno kao jedna tačka dnevnog reda i usvojeno bez ikakve rasprave.

Poverenje?

Tekst izveštaja konstatuje i da više od polovine ispitanih kompanija u Srbiji izražava poverenje u efikasnost zaštite investicija. „Čak 57% kompanija je veoma ili prilično uvereno da su investicije zaštićene zakonom i sudovima“, navodi se u dokumentu.

Kada je reč recimo o javnim nabavkama, 32% njih smatra da je nivo nezavisnosti Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki „prilično dobar“ ili „veoma dobar“. Isto mišljenje o radu Komisije za zaštitu konkurencije ima 33% ispitanika.

„Percepcija nezavisnosti pravosuđa u Srbiji i dalje je niska, kako među širom javnošću, tako i među kompanijama. Ukupno 30% opšte populacije i 36% kompanija smatra da je nivo nezavisnosti sudova i sudija „prilično dobar“ ili „veoma dobar“ u 2025. Percepcija nezavisnosti pravosuđa među širom javnošću opala je u poređenju sa 2024. godinom (36%), dok je među kompanijama blago porasla u odnosu na 2024. godinu (34%)“, zaključuje Evropska komisija.