Svetski dan biodiverziteta: Pametno planiranje pomiruje obnovljive izvore energije i prirodu

Autor je Kasandra Zorica Dropuljić, menadžerka Programa za obnovljive izvore energije u Jugoistočnoj Evropi u organizaciji The Nature Conservancy

Povodom Međunarodnog dana biološke raznovrsnosti, važno je istaći jedan sve aktuelniji izazov: kako uskladiti hitnu potrebu za ubrzanim razvojem obnovljivih izvora energije sa jednako hitnom obavezom očuvanja prirode. Dok Evropa ubrzano teži ostvarenju klimatskih i energetskih ciljeva, pritisak da se što pre izgradi infrastruktura za obnovljive izvore energije raste.

Međutim, bez pažljivog prostornog planiranja, ova tranzicija može ugroziti upravo one ekosisteme koje bi trebalo da štiti. Pristup pametnog planiranja koji razvija organizacija The Nature Conservancy (TNC) nudi održiv put. To je put koji usklađuje širenje zelene energije sa očuvanjem biodiverziteta i interesima lokalnih zajednica. Na prostoru Jugoistočne Evrope, ovaj pristup već dokazuje da ne moramo birati između energetske sigurnosti i prirode. Možemo imati i jedno i drugo, samo ako mudro planiramo.

Evropska unija ubrzava energetsku tranziciju, ostajući pritom dosledna svojoj dugogodišnjoj posvećenosti zaštiti prirode. Usvajanjem Zakona o obnovi prirode i sprovođenjem Direktive o obnovljivim izvorima energije, postavljen je jasan okvir javnih politika. To je okvir koji ima za cilj dekarbonizaciju ekonomija, uz istovremeno očuvanje biodiverziteta.

Ključni resurs je prostor

Ipak, ove dve ambicije ponekad se sukobljavaju. I to oko istog ključnog resursa: prostora. U pokušaju da se pronađe ravnoteža između razvoja obnovljivih izvora energije i zaštite prirode, postavlja se ključno pitanje. Gde možemo ubrzati razvoj obnovljivih izvora, a gde moramo ostaviti prostor prirodi?

Evropa se trenutno nalazi u periodu energetske nesigurnosti, koju je inicijalno izazvao rat u Ukrajini. On je izneo na videlo ranjivost kontinenta i podstakao još snažniji zaokret ka alternativama bez fosilnih goriva. Transformacija energetskog sistema podrazumeva mnogo više od samog povećanja proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora. Jednako važno je i prilagođavanje elektroenergetske mreže, koja je prvobitno bila planirana za stabilnu i centralizovanu proizvodnju. Koliko je ovo pitanje hitno, podsetio nas je i veliki nestanak struje koji je u aprilu pogodio Iberijsko poluostrvo.

Iako je politička volja za ubrzanje razvoja obnovljivih izvora očigledna i opravdana, energetska tranzicija ne sme biti stihijska. Razvoj obnovljivih izvora ne sme ići na uštrb biodiverziteta, lokalnih zajednica ili drugih oblasti privrede – jer to može dovesti do negativnog stava javnosti prema obnovljivim izvorima energije i usporiti željenu tranziciju. Ono što nam je potrebno jeste planski, promišljen i pametan pristup – sistemski put koji donosi trajna rešenja, a ne privremene improvizacije.

Cilj je pametno planiranje

Upravo tu The Nature Conservancy želi da pomogne. Kroz pristup pametnog planiranja, TNC doprinosi održivoj energetskoj tranziciji identifikovanjem lokacija pogodnih za razvoj vetro i solarne energije – tamo gde je energetski potencijal visok, a rizici po biodiverzitet, lokalne zajednice i druge načine korišćenja zemljišta niski. Pametno planiranje ne znači biranje između energije i prirode, već omogućava njihovo suživot kroz naučno utemeljene analize, prostorne podatke, usklađivanje sa zakonodavstvom i uključivanje javnosti.

Priznat kao primer dobre prakse u okviru EU, ovaj pristup je posebno relevantan u trenutku kada države članice i potpisnice Ugovora o energetskoj zajednici imaju rok do februara 2026. da definišu zone ubrzanog razvoja obnovljivih izvora (Renewables Acceleration Areas – RAA) – prioritetne zone u kojima će razvoj obnovljivih izvora biti ubrzan, ali koje moraju istovremeno očuvati prirodu. U saradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice, TNC je razvio operativni plan koji državama može pomoći da odgovore na ovaj kompleksan zadatak.

Plan uključuje mapiranje osetljivosti biodiverziteta, mehanizme provere i uključivanje zainteresovanih strana, čak i u uslovima oskudnih podataka. Štaviše, karte pametnog planiranja su dinamične – mogu se ažurirati kroz vreme i integrisati u nacionalne prostorne i energetske planove.

Primeri u regionu

U Jugoistočnoj Evropi, ovaj pristup je već zaživeo. U Hrvatskoj su izrađene nacionalne karte osetljivosti biodiverziteta, koristeći podatke o vrstama kako bi se identifikovale lokacije pogodne za solarne i vetroelektrane uz minimalni ekološki uticaj.

U Crnoj Gori, na osnovu pilot studije u opštini Nikšić, TNC kroz projekat MEGA podržava izradu karata na nacionalnom nivou, čiji se završetak očekuje do kraja 2025. godine. U Severnoj Makedoniji, metodologija je iskorišćena da pokaže potencijal razvoja obnovljivih izvora na degradiranim prostorima i bivšim industrijskim zonama. U Srbiji, pilot projekat zasnovan na metodologiji TNC-a identifikovao je 100 lokacija sa visokim potencijalom za razvoj solarne energije, čime je postavljen temelj za detaljnije pametno planiranje na nacionalnom nivou.

Sa prirodom kao saveznikom i sve jačim vetrom koji duva u jedra energetske tranzicije, Jugoistočna Evropa ima sve što joj je potrebno da izgradi budućnost koja odgovara i ljudima i planeti. Postoji dovoljno područja sa niskim stepenom konflikta da bi se ostvarili pojedinačni nacionalni ciljevi u pogledu obnovljivih izvora energije, uz preduslov da donosioci odluka daju prioritet pametnom, na podacima zasnovanom planiranju. Sada je trenutak za delovanje u tom smeru.

Pozivamo donosioce odluka da iskoriste ovu priliku i ubrzaju tranziciju, postavljajući temelje za pravednu, održivu i otpornu energetsku budućnost. The Nature Conservancy ostaje posvećen u podržavanju tog puta, pre svega kao partner zajednici i prirodi.