Teška vremena za eSport: Plate gejmera padaju i do 40%, timovi se gase

Za opstanak tokom „zimske pauze“ u eSportu, nekada vredni timovi imali su tri opcije ove godine: da se smanje, udruže ili povuku. Evo kako će se oni oporaviti od hladnoće sledeće godine.

Na Svetskom prvenstvu u Valorantu u avgustu, publika od 11.500 ljudi okupila se u rasprodatom Forumu u Los Anđelesu – i više od milion fanova eSporta uživo je pratilo kako Zli geniji (Evil Geniuses) završavaju svoj neverovatan put kao prvi severnoamerički tim koji osvaja titulu, uz nagradu od milion dolara.

Međutim, takmičarski uspeh u eSportu malo je doprineo ekonomskoj stabilnosti u 2023. Izvršni direktor Zlih genija, Nikol Lapoint Džejmson (Nicole LaPointe Jameson), povukla se manje od nedelju dana nakon što je tim osvojio titulu, a u narednim nedeljama članovi Valorant ekipe su zamoljeni da prihvate smanjenje plata, navodno do 50%.

Organizacija je od tada prodala svoje mesto u šampionske serije Riot Games’ League of Legends i navodno planira da proda ili spoji preostale eSport resurse do kraja godine i potpuno se povuče iz ovog prostora. Kako je Džejmson rekla Digiday-u prilikom svog povlačenja: „Mislim da svet zna da funkcionisanje i monetizacija eSport tima danas ne funkcioniše“.

Gubitak ugovora i vrednosti

Zli geniji iz Sijetla su daleko od toga da su jedini tim koji oseća efekte takozvane „zimske pauze“ u eSportu, koja je donela hladnoću u industriju nakon gotovo decenije brzog rasta. U maju 2022. godine, u onome što bi sada moglo da se smatra vrhuncom, Forbes je procenio da je najmanje 10 eSport organizacija dostiglo vrednost iznad 200 miliona dolara, pri čemu je TSM prednjačio sa 540 miliona dolara. Danas je vrednost timova verovatno samo deo toga.

Pad je počeo s nekoliko nekontrolisanih faktora, uključujući strah od recesije koji smanjuje sponzorstva i VC finansiranje, ili u slučaju TSM-a, otkazivanje 10-godišnjeg ugovora vrednog 210 miliona dolara sa FTX nakon hapšenja osnivača kripto berze, Sema Bankmana Frida zbog prevara.

Kada su povećane kamatne stope promenile prioritete investitora s rasta na profitabilnost, postalo je jasno da je poslovanje skoro svake eSport organizacije bilo neodrživo. Suočeni sa visokim troškovima, nedovoljnim prihodima i pritiskom investitora, timovi su bili prisiljeni da biraju između jedne od tri opcije preživljavanja u 2023: smanjiti se, udružiti ili povući.

„Moto u 100 Thieves je ‘isključi semafor'“, kaže Džon Robinson, predsednik i glavni operativni direktor brenda za igre i stil iz Los Anđelesa, koji je prikupio novac u decembru 2021. i dostigao vrednost od 460 miliona dolara, ali je najavio značajna otpuštanja i smanjenje poslova u novembru. „Znamo da je stari broj pogrešan, pa se fokusirajmo na igru, i ponovo ćemo pogledati semafor za, recimo, dve do tri godine“.

Neodrživi biznis modeli

Javno prepoznatljiv udarac za industriju eSporta bio je implozija FaZe klana, koji je izašao na berzu u julu 2022. i dostigao tržišnu kapitalizaciju veću od milijardu dolara. Akcije su se ubrzo strmoglavile kada su javni izveštaji pokazali da FaZe brzo troši novac, a u oktobru je kompanija preuzeta od Gejmskvera (Gamesquare), gejming kompanije podržane od Džerija Džounsa (Jerry Jones), u transakciji čija se vrednost procenjuje na 17 miliona dolara.

S druge strane, Sentinels, eSports organizacija iz Los Anđelesa sa timovima za igrice Halo, Apex Legends i Valorant, morala se okrenuti kraudfanding kampanji prikupljanja sredstava u julu nakon što je prijavila prihode od 2,43 miliona dolara u 2022. naspram rashoda od 10,13 miliona dolara.

Dokumenti tvrde da je kompanija imala dovoljno gotovine da radi samo dva do tri meseca ukoliko ne bi mogla da prikupi dodatna sredstva. Cilj kampanje bio je da prodaju 1,23 miliona dolara u kapitalu, nudeći poboljšano iskustvo za fanove kao što su ekskluzivne jakne ili sastanci sa igračima. Ukupna prikupljena sredstva iznosila su svega 194.000 dolara. Krajem oktobra, grupa vlasnika kompanije je ubacila 3,4 miliona dolara kako bi nastavila operacije.

Publika i dalje verna gejmingu

Uprkos intenzivnim finansijskim teškoćama većine timova, interesovanje fanova za eSport nastavlja da raste. Organizacije beleže svoje uspehe brojem pratilaca i pregleda, kupujući investitore i sponzore obećanjima da će doći do željene mlade publike. Turniri različitih igara, uključujući League of Legends i Rocket League, obarali su rekorde gledanosti ove godine, a često citirani Njuzu (Newzoo) izveštaj industrije procenjivao je da će veličina publike beležiti stabilan godišnji rast od 8% između 2020. i 2025. godine, do 640 miliona ljudi.

Izazov, naravno, bio je da se pronađu načini za monetizaciju ovih visoko angažovanih fan baza. Za razliku od tradicionalnih sportskih timova, eSport organizacije ne koriste prihode od karata i koncesija desetina domaćih takmičenja, ili multimilijarderske ugovore za TV prava koji su poslali vrednost timova u nebo u poslednjih nekoliko godina. U jednom ozbiljnom blog postu u aprilu o eSport pejzažu, predsednik eSporta u Riot Games-u, Džon Nidam (John Needham), nazvao je prihode od strimovanja „de minimis“.

„Jedna ključna lekcija koju smo naučili u prvoj deceniji eSporta u Riot Games-u“, napisao je, „je da moramo prestati da razmišljamo o poslovanju eSporta kao u tradicionalnim sportovima!“

Vlasnici globalnih sportskih franšiza koji su ušli u ovu sferu razmišljaju isto kao i Nidam. Sten Kronke (Stan Kroenke) – vlasnik Los Anđeles Remsa, Denver Nagetsa, Kolorado Avalanša i Arsenala – otpustio je gotovo sve radnike u eSportu u The Guard-u i izašao iz eSport arene krajem februara.

Vlasnik Njujork Niksa, Džejms Dolan, spojio je svoj Kaunter lodžik gejming (Counter Logic Gaming) sa NRG-om u sve-akcije ugovor u aprilu. Vlasnik Nju Ingland Petriotsa, Robert Kraft, ranije je spojio svoj eSport tim u Oksidžen Gejming. Drugi poput Džerija Džounsa i Dana Gilberta, koji imaju velike udele u Gejmskveru i 100 Thieves, ostaju predani eSportu.

Nema mesta optimizmu

U kratkoročnom periodu, malo je razloga da se misli da će prihodi eSporta značajno porasti. BMW, koji je nekad bio partner sa šest različitih eSport organizacija, objavio je u januaru da završava svoje učešće u eSportu. Zato su se timovi oslonili na dodatne linije poslovanja, poput prodaje proizvoda sa brendom, platformi za treniranje i hardverskih proizvoda, da bi subvencionisali svoje takmičarske ambicije.

Za Entuzijast gejming, eSport čini manje od 2% ukupnih prihoda kompanije, donoseći 2,5 miliona dolara tokom prvih tri kvartala 2023. „Na kraju dana, eSport je marketinško vozilo“, kaže Aleks Gonzalez, šef Luminositija, eSport brenda Entuzijasta. „To je igra sadržaja; to nije čista konkurencija, bar ne u Severnoj Americi sada“.

U Evropi i Aziji, eSport franšize su mnogo bliže održivosti, ali to je uglavnom zato što im nedostaje pristup dolarima investitora, koji ih je primorao da rastu sporije tokom poslednjih nekoliko godina. U Sjedinjenim Američkim Državama, novi učesnici sa puno VC gotovine pravili su senzacionalno dovođenje igrača, podižući plate širom industrije.

U popularnoj igri poput Valoranta, najbolji igrači su zarađivali 30.000 dolara mesečno ili više, a u League of Legends-u, neke zvezde su navodno imale multimilionske ugovore. Zavisno od igre, igrači zadržavaju 80% do 95% nagradnih fondova turnira i takođe zadržavaju sve prihode od ličnog sadržaja koje zarađuju putem strimovanja uživo ili kreiranja video sadržaja.

Rezanje troškova

Sada, kako bi troškove doveli u red, plate eSport igrača smanjene su procenjenih 30% do 40% u proseku, prema izvorima u industriji. „Igrači znaju kako timovi stoje“, kaže Endi Miler (Andy Miller), suosnivač i izvršni direktor NRG Esports, „i nije neko veliko iznenađenje kada im dođete i kažete, hej, razumem ako želiš da odeš negde drugde, to je u redu, ali nemamo novca za to“.

Gonzales kaže da je Luminositi doneo tešku odluku da se povuče iz Valoranta jer je bio preskup, fokusirajući kompaniju na jeftinije naslove kao što su Pokémon Unite i Call of Duty: Mobile. Iako je ove godine udvostručila veličinu svoje ekipe igrača i influensera za igre sa 50 na 100, ukupno troškovi na igrače, timove i igre smanjeni su gotovo za polovinu, sa 3,62 miliona dolara na 1,96 miliona dolara.

Ironično, timovi traže znake nade od izdavača igara. Donedavno, eSport organizacije su praktično plaćale developerima, putem taksa za ligu, za pravo da im pruže besplatan publicitet. Nidam je priznao u aprilskom blog postu da Rajot „ne koristi eSport kao način da stekne nove igrače“, ali je nazvao eSport „sjajan katalizator fanatizma“, što bi moglo da produži životni vek njegovih naslova. On veruje da Rajot „oseća ogromnu obavezu prema našim profesionalnim timovima i radimo naporno da ih podržimo finansijski u ovim izazovnim vremenima“.

U 2022, na primer, Rajot je prodao in-gejm paket predmeta sa temom eSporta za Valorant i podeli polovinu od 42 miliona dolara prihoda sa 16 članova tima. U 2024. kompanija će početi da nudi tematske pakete vezane za tim. Ove in-gejm ponude sa deljenjem prihoda smatraju se najboljim rešenjem za obe strane.

S druge strane, Activision Blizzard je odlučio da obustavi Overwatch ligu, koja je postala finansijski gubitak nakon što je pandemija poremetila model franšize baziran na gradovima, a tužba za seksualno uznemiravanje protiv AB-a oterala je velike sponzore, uključujući Koka-Kolu, Kelogs i Stejt Farm. Kompanija je saopštila da će isplatiti na račune 19 franšiza po šest miliona dolara odštete i otpustila je otprilike 50 zaposlenih u eSportu. Prema uticajnom izveštaju Džejkob Volf (Jacob Wolf), saudijska državna ESL FACEIT grupa mogla bi da preuzme prava na Overwatch takmičenje 2024.

Tračak nade u 2024.

Dok 2024. dolazi, vlasnici eSport timova veruju da će sledeća godina doneti dalje spajanje timova kako budu dolazili do kraja svojih finansijskih sredstava i testirali strpljenje investitora za nastavak finansiranja operacija koje beleže gubitke. Ipak, većina ostaje optimistična da će dolari na kraju pratiti interesovanje fanova i da će industrija ispraviti svoje teškoće u rastu.

„Postoje ljudi koji su posvećeni i sposobni da opstanu dugoročno, i postoje ljudi koji to nisu ili nisu sposobni“, kaže Robinson. „Ulazimo u potpuno novo doba i ponovo gradimo naše temelje kako bismo bili spremni za to sledeće doba“.

Met Kreg, novinar Forbes