Tramvajska nesreća kao metafora za veliko gomilanje dugova: Igra li vlast poker sa GSP-om

Tramvaj Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) Beograd, koji je juče iskočio iz šina u Dušanovoj ulici, udario je u lokal fondacije jedne od kladionica. Pored nje, jedan od većih lokala zauzima i banka. Što bi se moglo posmatrati i kao svojevrsna metafora za stanje duga kompanije koji se gomila velikom brzinom poslednjih nekoliko godina.

Vlasti su uspele snažnim subvencijama da preokrenu operativni rad GSP-a. Delimično je modernizovan vozni park i smanjen broj zaposlenih. Ali, pitanje je da li će ovaj pokušaj koji bi se poker terminologijom mogao oceniti i kao all-in, biti isplativ ili poguban po preduzeće, posebno u slučaju eventualne promene na čelu gradske uprave.

Gradska vlast prošle godine praktično je povukla GSP Beograd sa tržišta. I simbolički ga pretvorila u još jednu gradsku službu. Koja građanima pruža uslugu prevoza i suštinski živi od budžeta. Subvencije koje dobija značajno su povećane što pomaže obnavljanju i modernizaciji voznog parka. Ali i stavlja veliki pritisak na finansije GSP-a.

Primera radi, gradski prevoznik, prema finansijskom izveštaju za prošlu godinu, ima na raspolaganju, slikovito posmatrano, 17 para da pokrije svaki dinar obaveza koje dospevaju u toku godine. Kad se iz jednačine eliminišu zalihe, taj odnos pada još niže – 11 para na svaki dinar.

Rast vrednosti imovine

Finansijski izveštaji, za pet godina unazad, pokazuju da je vrednost stalne imovine GSP-a (pre svega vozila) padala od 2021. do 2023. da bi u poslednje dve doživela preokret. Sa 25,5 milijardi došla je na 37,2 milijarde. Osim samih vozila, u sumu ulaze i avansi u inostranstvu dati za nabavke.

Obrtna imovina je u padu što bi se moglo pripisati osetnom smanjenju troškova za materijal odnosno rezervne delove usled modernizacije voznog parka. Ali, vidljiv je i veliki skok potraživanja od kupaca u zemlji. Ta potraživanja su skočila sa 347,6 miliona dinara u 2023. na čak 845 miliona u prošloj godini.

Od te sume najviše se potražuje od Sekretarijata za javni prevoz (642 miliona) što sugeriše da Grad ne plaća na vreme iznose namenjene gradskom prevozniku. Što mu dodatno otežava poslovanje.

Nastavak gomilanja gubitaka

Na strani pasive, nema mnogo promena u osnovnom kapitalu preduzeća koji je na „stabilnih“ 38 milijardi dinara poslednje tri godine. Međutim, njega „jede“ gubitak GSP-a iz ranijih godina koji nastavlja da raste i sada je na 36,4 milijardi dinara.

Međutim, dugovi su „eksplodirali“

Aktuelna politika gradske vlasti, da ukine naplatu karata, a da uđe u veliki investicioni ciklus obnavljanja voznog parka može se gledati kao igra na ivici noža. Posebno kada se posmatra kretanje dugova GSP-a u poslednjih pet godina. Oni su „eksplodirali“. Naročito dugoročni. Reklo bi se, investicioni.

GSP je ušao u nabavku putem lizinga i ta stavka je sa dve milijarde dinara u 2023. skočila na čak 9,9 milijardi u 2024. Da bi prošle godine dostigla 11,45 milijardi. Ili – 98 miliona evra.

Ne tako brzo, ali po stabilnoj stopi, rastu i kratkoročni krediti kod domaćih banaka. Sa 2,57 milijarde dinara u 2021. stigli su do 9,5 milijardi u prošloj godini. Reč je o obavezama koje dospevaju u roku od najviše godinu dana.

Sve to ukazuje da je nabavku brojnih vozila, GSP finansirao kroz zaduživanje. Ali i da ima potrebu za povlačenjem velikog iznosa kratkoročnih pozajmica kako bi finansirao poslovanje.

Dugovanja dobavljačima i radnicima

Praktično sve obaveze iz poslovanja (koje su doduše prošle godine pale sa 6,3 na 5,84 milijardi dinara) su prema dobavljačima u zemlji. Među njima su najveći NIS, Beogradski vodovod, Dunav osiguranje…

Uz to, od GSP-a se potražuje dodatnih 1,46 milijardi dinara tzv. ostalih kratkoročnih obaveza. Kako pokazuje finansijski izveštaj, najveći deo (536 miliona) su obaveze po kamatama. Slede obaveze za neto plate radnika (416,8 miliona) i doprinose (112 miliona). I druge obaveze prema zaposlenima (238,2 miliona) što su otpremnine i jubilarne nagrade, ali i obaveze prema direktoru i rukovodećim telima.

Odakle novac

Ukupni prihodi GSP-a rastu i dostigli su 28 milijardi dinara. Najveći deo (27,5 milijardi) su prihodi iz poslovanja od čega 20,6 milijardi na domaćem tržištu. Kako je u 2025. suštinski jedini klijent GSP Beograda upravo glavni grad, reč je o naknadi koju gradska vlast plaća za to što GSP radi.

Na ovo treba dodati i 6,72 milijarde tzv. ostalih poslovnih prihoda. Što su dodatne subvencije gradskih vlasti. One su gotovo duplirane u odnosu na godinu pre. A posledica ovog skoka je to što su vlasti preuzele da subvencijama finansiraju nabavku novih vozila. Upravo se kod prihoda od kapitalnih subvencija za lizing vidi najveći skok – sa 734 miliona na 3,8 milijardi. Još 2,5 milijarde dotacija dao je Gradski sekretarijat za finansije (što bi mogla da bude dotacija za isplatu plata i goriva odnosno tekuće obaveze). Po svemu sudeći, zato što je pitanje da li bi GSP mogao da povuče još neki dugoročni kredit odnosno da ide u nabavku putem lizinga.

Radnicima bolje? Angažovanje po PP poslovima

Na strani rashoda, koji su dostigli 28,7 milijardi, najveća promena je kod plata radnika.

Finansijski izveštaji pokazuju da gradski prevoznik „stabilno“ smanjuje radnu snagu. Brojno stanje je od 2021. do 2025. palo sa 5.888 na 5.160. Troškovi zarada u tom periodu skočili su sa 6,9 na 11 milijardi dinara. Kako su, posmatrano po radniku, ovi troškovi duplirani, to bi sugerisalo da su zaposleni na dobitku ne samo zbog odliva kolega već i zato što su im povećane zarade kako bi se sprečio dalji odlazak postojećih vozača i dovođenje kompanije u problem sa održavanjem saobraćaja.

Još jedna zanimljivost u vezi sa radom jeste da su u poslednje dve godine, pojedinci angažovani i putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Dok su rashodi za ovu stavku bili „nula“ od 2021. do 2023, trošak se pojavljuje 2024. godine – 52 miliona. Da bi skočio na 191 milion prošle godine.

Uz ove troškove, vredi primetiti da je došlo i do značajnog skoka finansijskih rashoda GSP-a. Oni su upetostručeni tokom pet godina. Sa 565 miliona na 2,8 milijardi dinara. Razumljivo, posledica tog rasta je veliki investicioni ciklus i ulazak u nabavke vozila. Što je podiglo rashode za kamate na 2,7 milijardi.

Pet godina u minusu

GSP je u svih pet posmatranih godina u gubicima. Snažne subvencije grada pomogle su da se neto gubitak značajno smanji. Sa 4,7 milijardi u 2022. na „samo“ 385 miliona u prošloj godini.

Ipak, treba imati u vidu da je GSP prošle godine zapravo ostvario dobitak iz osnovnog poslovanja od 2,1 milijardi, kao posledica snažnih subvencija. Međutim, to su neutralisali gubici u finansijskom delu, odnosno rashodi za kredite i lizing od 2,8 milijardi.

Kako GSP upravlja sa gotovinom

Ono što vredi primetiti, spram ovih značajnih brojki, jeste da je na kraju prošle godine GSP-u na računu ostalo samo 61,5 miliona dinara gotovine. Što svakako gradsko preduzeće stavlja u rizičnu poziciju ukoliko je nešto potrebno hitno finansirati.

GSP je dobio tokom prošle godine 27,8 milijardi dinara prevashodno od Grada, ali je imao za 333 miliona veći odliv keša u poslovnim aktivnostima. Morao je da plati 11 milijardi dinara dobavljačima, još 14 milijardi za plate radnicima (nešto više od polovine priliva). I 2,8 milijardi na kamate po obavezama za poslovne aktivnosti (duplirano u odnosu na 2024.).

U minusu je bio i kod plaćanja za investicije. Doduše, „samo“ 657 miliona dinara s obzirom na to da je godinu pre platio mnogo više – 8,47 milijardi.

Kada je reč o prilivu gotovine iz aktivnosti finansiranja, na račune GSP-a leglo je 5,2 milijarde dinara. Najveći deo – 3,83 milijarde – od kratkoročnih kredita uzetih u zemlji. S druge strane, manje je morao da isplati sa računa. Dao je 613 miliona za dugoročne kredite u zemlji i još 3,74 milijarde za finansijski lizing.

Sve zajedno, GSP-u je ostalo tri puta manje gotovine u odnosu na 2024. ali ima i značajno više ako se posmatraju godine pre toga.

Šta dalje?

GSP je suštinski na prekretnici i na testu je model koji je pokrenuo Grad Beograd. Neophodno je da se reši pitanje velikih dugova da bi nabavke vozila dale efekat i učinile GSP poslovno efikasnim sistemom. Međutim, ukoliko Grad ne preuzme njihovo rešavanje, nije nemoguće da će gradska vlast morati da posegne za povratkom naplate karata. U suprotnom, novac poreskih obveznika nastaviće da se troši na pokrivanje kamata, sa sporim podizanjem kvaliteta prevoza. Što nameće pitanje, da li su uslovi zaduživanja bili povoljni ili su dodatno opteretili preduzeće.

Da se GSP suočava sa izazovima plaćanja možda dobro sugeriše i stavka zateznih kamata u finansijskom izveštaju. Ona je, doduše, blago pala, ali je na 262 miliona dinara. Što je posledica nemogućnosti da preduzeće na vreme izmiruje sve svoje obaveze. Primera radi, u 2024. naručili su robu za 21 milijardu, a platili samo 11 milijardi dok je ostalo preneto u obaveze.

Finansijski izveštaj sugeriše da GSP otežano finansira tekuće poslovanje i da su mu potrebni kratkoročni krediti. Posebno imajući u vidu sa koliko gotovine raspolaže.

Preuzimanje dugova

Posebno bi bilo potrebno (a verovatno je to i izvesno) da GSP zaustavi zaduživanje. I da se nastavi finansiranje novih nabavki iz gradskog budžeta. A sve u cilju da GSP počne da smanjuje zaduženje.

To bi moglo da se desi refinansiranjem kratkoročnih u dugoročne kredite ili ukoliko bi Grad preuzeo deo dugova jer će ih GSP po ovom modelu otežano vraćati. Takođe je potrebno i da Grad u razumnim rokovima isplaćuje GSP-u ono što mu sleduje. Po mogućstvu i avansno.

Ovako, kamate na kredite i lizing potpuno neutrališu pozitivan rezultat GSP-a iz poslovanja.

Da je na tržištu, finansijski izveštaj sugeriše da bi mogao da bude i kandidat za stečaj.

Ova ili neka buduća gradska vlast moraće da prelomi oko ovih rešenja. Osim ako ne nađe neki novi izvor prihoda budžeta koji će moći da podnese ovakve izdatke.