Transformacija farmaceutskog tržišta: Kako Srbija može obezbediti održivost i dostupnost lekova?

Besplatan pristup osnovnim zdravstvenim uslugama na primarnom nivou jedna je od najvećih prednosti zdravstvenog sistema Srbije, jer omogućava građanima da dobiju osnovnu negu bez finansijskih prepreka, što je važan korak ka zdravstvenoj jednakosti, ističe Sonja Katanec, direktorka Teva Actavisa za Srbiju i Crnu Goru.

Navodi, međutim, da ovaj model nosi i izazove, posebno zbog ograničenih resursa i mogućnosti finansiranja, s kojima se suočavaju sve zemlje u Evropi. Katanec kaže da se paradigma proizvodnje lekova na globalnom nivou menja i da se sve više u fokus stavlja briga o okolini, zaposlenima i čitavoj zajednici, što uz inflatorne pritiske u proizvodnji i transportu utiče na konačne cene medikamenata. Zato je važno realno sagledati situaciju kako bi se očuvala stabilnost u dostupnosti adekvatnih terapija i postigli najbolji ishodi lečenja.

„Životni vek u Srbiji je porastao poslednjih godina, ali je i dalje ispod proseka zemalja Evropske unije. U lečenju pacijenata napravljeni su veliki pozitivni pomaci na mnogim poljima, ali još uvek ima prostora za unapređenje. Često to nije samo pitanje raspoloživog novca, već se napredak može ostvariti prevencijom, rešavanjem administrativnih i organizacionih izazova, većim stepenom digitalizacije i transparentnosti u svim procesima. Kao predstavnik jedne od najvećih farmaceutskih kompanija na svetu, znam da postoji značajan potencijal za unapređenje lečenja i kvaliteta života ljudi kroz saradnju državnih institucija, zdravstvenog sistema i farmaceutske industrije“, kaže za Forbes Srbija Sonja Katanec.

Kakva je vaša ocena trenutne situacije na tržištu lekova u Srbiji i šta mislite da bi trebalo poboljšati u narednom periodu?

Za sada postoji solidna stabilnost u snabdevanju lekovima, osim u slučajevima povremenih i kratkotrajnih nestašica, koje uglavnom nastaju zbog akutnih problema u lancu snabdevanja. Način određivanja cena lekova, međutim, treba unaprediti, jer troškovi proizvodnje i distribucije često prevazilaze propisane cene, čime se gubi održivost poslovanja, gomilaju gubici i stvara opasnost od nestašica.

Naša saradnja, kao farmaceutske kompanije koja obezbeđuje terapije za 200 miliona ljudi svaki dan širom sveta, sa odgovornima za određivanje cena i stavljanje lekova na listu, od izuzetne je važnosti za osiguranje dostupnosti lekova i unapređenje zdravstvenog sistema. Cenimo saradnju sa Ministarstvom zdravlja i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, ali smatramo da su potrebni brži i efikasniji koraci kako bi se odgovorilo na trenutne izazove. Inflacioni pritisci i povećani troškovi u zdravstvenom sektoru zahtevaju promptne reakcije i prilagođavanje cena lekova, posebno onih koji su namenjeni isključivo pacijentima u Srbiji, kako bi se osigurala njihova održivost.

Zakon o lekovima iz 2010. godine treba modernizovati kako bi odgovorio na aktuelne potrebe, uključujući brže uvođenje novih lekova na tržište krozugovore o priznavanju izveštaja o proceni iz zemalja EU, potpunu digitalizaciju procesa dobijanja i održavanja dozvola za lekove i slično. Verujemo da se, kroz zajednički rad i konsenzus svih učesnika u zdravstvenom sektoru, mogu postići značajni pomaci.

Umrežavanje institucija i automatizovanje procesa – od potrebe za lekom, preko registracije, odobravanja „najviše cene” i stavljanja leka na listu – doprinelo bi predvidljivosti u vezi sa dostupnošću lekova. Naša posvećenost saradnji sa državnim institucijama ostaje prioritet, jer samo kroz partnerstvo možemo obezbediti najbolje moguće zdravstvene ishode za pacijente.

U javnosti se često govori o tome kako treba prioritizovati inovativne ili generičke lekove kako bi lečenje bilo što adekvatnije. Na koju stranu treba da gledaju zdravstveni sistemi?

Prioritizacija inovativnih ili generičkih lekova nema mnogo smisla – oba tipa su ključna za određene terapije. Inovativni lekovi donose značajne promene u ishodima lečenja, ali zbog visokih cena razvoja ne mogu biti masovno dostupni, čak ni u bitno bogatijim zemljama. Nakon isteka patentne zaštite, generički lekovi omogućavaju proširenje dostupnosti terapija i povećanje broja pacijenata uz niže troškove. Generičke terapije leče značajno veći broj pacijenata za isti trošak, oslobađajući sredstva za nove inovativne lekove.

Teva, na primer, ima širok spektar i jednih i drugih terapija, što potvrđuje našu jedinstvenu poziciju na tržištu. Istovremeno, razvijamo inovativne lekove i složene generičke terapije visoke dodatne vrednosti.

Ovaj pristup poslovanja, razvoja i proizvodnje lekova očigledno je prepoznat kao perspektivan i od strane deoničara i investitora, jer već sedam kvartala za redom, vrednost deonica Teve raste i sada je udvostručena. Uz sve to briga o životnoj sredini je na samom vrhu prioriteta: Teva je na globalnom nivou smanjila emisiju gasova „staklene bašte“ opsega 1 i 2 te samim tim postigla cilj dve godine pre zadatog roka. Takođe su smanjene i emisije gasova opsega 3 pa je kompanija korak bliže cilju smanjenja emisije za 25% do 2030. godine.

Tevin cilj je do 2045. godine postigne nultu stopu emisija u celokupnom poslovanju kao i da koristi 100% električne energije iz obnovljivih izvora na svim lokacijama do 2035. godine. Da smo na ispravnom putu ka ostvarenju zadanih ciljeva govori i činjenica da smo od CDP-a dobili ocenu A u području klimatskih mera.

Šta su prioriteti Teva Actavisa u Srbiji i Crnoj Gori?

Naša misija je dostupnost visokokvalitetnih lekova, posebno za hronične terapije. Portfolio unapređujemo donoseći jedinstvena terapijska rešenja za Srbiju. Ključni prioriteti uključuju stabilnost snabdevanja lekovima, održivost poslovanja i pravovremeno prilagođavanje strategijama zdravstvenog sistema Srbije. Teva ostaje posvećena društveno odgovornom poslovanju, edukaciji i unapređenju zdravstvene zaštite u saradnji sa svim relevantnim institucijama.