Tražili smo ženski Nordeus, HTEC ili Vegu za osmomartovski intervju: Ovo je rezultat

Međunarodni dan žena želeli smo da posvetimo nekome ko je poseban, ko je najuspešniji u najuspešnijoj industriji. Ali, ta dama u Srbiji ne postoji.

Tražili smo, guglali, pitali najuticajnije ljude u IT sektoru, međutim nje jednostavno nema. Ni posle dodatnog vremena za razmišljanje nisu mogli da navedu ime koje se naročito izdvojilo. Čak ni osobu koja je na dobrom putu da jednog dana postane ono što su Nordeus, HTEC ili Vega.

Malo ih je, a njihovi startapovi su još u ranim fazama razvoja.

„Morate biti stostruko jača žena, u poređenju sa muškarcem, da biste uspeli u startap svetu. To je retkost“, kaže za Forbes Srbija Lena Miladinović, suosnivač i izvršni direktor startapa Outpost Chess.

Iako su finansije jedna od ključnih prepreka za žene u mnogim ili čak svim sferama biznisa, Lena smatra da grantova i ranih programa podrške za IT preduzetnice ne manjka i da je i sama sa svojim startapom bila deo nekoliko njih. Ipak, veliki izazov se javlja u sledećem koraku.

“Problem je kasniji kontakt sa venture capital investitorima. Smatram da su naklonjeniji muškim kompanijama. To su neke duboke kulturološke i biološke predispozicije koje čine žene manje predodređenim za ovakve uloge koje vas obuzmu 0-24, i to je prosto tako. Otuda muškaraca više u biznisu, otuda im se i više veruje. To se teško menja uprkos trudu”, iskrena je Lena.

Dobra osobina, ali ne previše korisna

Na istom tragu je i Ivana Henckel von Donnersmarck, koja poseduje više od 10 godina međunarodnog iskustva u bankarstvu, preduzetništvu i VC industriji, a trenutno se bavi mentorskom podrškom startapa u okviru Raising Starts programa. Kaže da je tokom mentorskog rada primetila da za obeshrabrujuću statistiku po žene u IT industriji postoji nekoliko razloga.

Prvo, broj žena koje se uopšte odluče da osnuju startap je iznenađujuće mali.

Drugo, postoji problem u načinu razmišljanja: „Da li ja to mogu“, „ Nemam potrebne kontakte da se upustim u tako nešto“ i niz sličnih ličnih ograničavajućih uverenja.

“Ovaj način razmišljanja ima jak uticaj kada je reč o prvom koraku i odluci da se uopšte krene u pokretanje startapa, ali i kasnije, kada je u pitanju finansiranje i kontaktiranje investitora. Žene imaju drugačiji mentalni sklop od muškaraca i vole da budu pripremljene pre nego što su upuste u nešto. To je sjajna osobina, ali ne previše korisna samim ženama u preduzetništvu ovog tipa”, navodi.

Kao healthtech investitor, Ivana nastojala je da nađe ženske osnivače i da u njih investira.

Međutim, manje od 10% startapa su imali žene osnivače pa se i manje žena, od tog inače malog broja, uopšte prijavi i pokuša da dobije venture capital novac, dodaje Ivana.

“Žene teže realnijoj proceni šta može da se ostvari. One se više od muškaraca osvrću na rizike i kako ih izbeći. Takođe im je draže da manje obećaju, a više ostvare. Iako je to u stvari sjajno, u ovom slučaju opet radi protiv njih, jer investitori hoće nešto drugo da čuju kad daju novac”, kaže Ivana za Forbes Srbija.

Takođe, manjka i žena investitora na visokim pozicijama u fondovima da bi donosile odluke.

Ivana veruje da će kada bude bilo više žena investitora koje donose investicione odluke, i više ženskih osnivača startapa biti finansirano.

Ukazuje da je primetila faktor diskriminacije i da se žene često suočavaju sa pitanjima kako kombinuju startap i brigu o deci i da se često postavlja pitanje da li žena može i jedno i drugo.

Kaže da je tokom svoje karijere bila suočena sa time da je često bila jedina žena u timu.

„U venture capital industriji na primer, od šest firmi u portfoliju na svakom sastanku odbora bila sam jedina žena. A reč je o industriji tehnologije u zdravlju, gde bi se valjda očekivao neki bolji balans. Međutim, možda zbog toga što ništa drugačije nisam ni upoznala, nisam to gledala kao veliku manu. Iako se desilo da me često potcene, to me nije obeshrabilo i nastojala sam da dokažem upravo suprotno”, kaže Ivana.

Danas na ovo iskustvo gleda kao na vrlo vrednu lekciju iz koje je dosta naučila, a na prvom mestu kako da bolje postavi granice. „Jer, ako ih ne postavimo mi žene, postavi ih neko drugi za nas”, zaključuje naša sagovornica.

Muškarci spremniji na veliki rizik

Dušica Lukić, suosnivač i menadžer za proizvode platforme Joberty, uprkos trenutnoj situaciji sa odnosom muškaraca i žena u IT svetu, svim devojčicama i devojkama preporučila bi da budu deo ove industrije.

Njeno viđenje je da je glavni uzrok malog broja žena u IT-u posledica činjenice da je malo uzora na koje bi devojčice još u periodu osnovne škole mogle da se ugledaju. Ipak, ona smatra da većem broju žena doprinosi trend prekvalifikacije iz drugih struka u IT, kao i to što se generacije koje dolaze sve više odlučuju za tehničke nauke.

Ona ističe da su muškarci podložniji prihvatanju rizika u odnosu na žene, a pokretanje startapa zahteva veliku otpornost ka situacijama visokog rizika.

“Samim tim je to logičniji izbor muškarca. Međutim, žene su hrabrije pa ih zato ipak možemo videti među osnivačima startapa i preduzetnicama. Aspekt koji kao žene moramo da prevaziđemo je da ne mora sve da bude savršeno već samo dovoljno dobro. Kada način razmišljanja i življenja promenimo u tom smeru, ceo svet će biti naš”, kaže Dušica Lukić za Forbes Srbija.

Mišljenja je da je važno da promocijom žena na liderskim pozicijama u okviru IT industrije i objavljivanjem njihovih priča u javnosti širimo poruku da je to moguće i da takve žene postoje.

Lukić misli da bi na pozicijama poput IT Architect ili Solution Architect dobro došlo veće prisustvo žena jer su to pozicije koje zahtevaju izuzetno tehničko znanje u većem broju oblasti i samopouzdanje osobe da se nametne kao donosilac tehničkih odluka. “Žene svojom energijom, empatijom i intuicijom čine krucijalni deo svake uspešne IT priče”, kaže Lukić.

Informatika nije samo za dečake

Fascinacija računarima kod Anastasije Engelhardt počela je još u detinjstvu, kada je sa četiri godine počela da se igra instaliranjem programa i prebacivanjem fajlova na floppy diskove. Ipak, tokom adolescencije, suočila se sa stereotipima koji su je odvratili od IT-a: mišljenje da je informatika isključivo za dečake i da uspeh u ovoj oblasti zahteva vrhunsko poznavanje matematike.

“Međutim, nakon što sam se preselila iz Moskve u Kragujevac, odlučila sam da istražim IT svet dublje i počela sam da obaram te stereotipe jedan po jedan”, priča za Forbes Srbija Anastasia.

Anastasiji se iz ove perspektive čini da su u poslednje dve decenije stereotipi i predrasude igrali značajnu ulogu u ograničavanju prisustva žena u tehnološkom sektoru. Međutim, ohrabruje to što je svest o ovom problemu porasla, a sa njom i inicijative koje podržavaju žensko preduzetništvo u IT-u.

I u Srbiji, kaže, imamo primere žena koje su već uspešno započele svoj put u IT preduzetništvu.

“Ti primeri pokazuju da se situacija menja i daju nadu da ćemo u narednih pet godina možda videti pojavu na primer ‘ženskog Nordeusa’”, kaže optimistično Anastasia.

Ova promena zahteva više od pojedinačnih uspeha – potrebna je šira podrška zajednice, kao i institucionalne promene koje bi omogućile ženama lakši pristup resursima, mentorstvu i finansiranju. Potrebni su i programi prilagođeni potrebama žena sa porodicom, kao i veća vidljivost žena u IT-u.

Samo je pitanje vremena

Sandra Iđoški, izvršni direktor i suosnivač startapa Collabwriting priča da je u ovu industriju ušla spontano, kada se na preporuku tadašnjeg profesora sa fakulteta prijavila za početnu poziciju u marketing timu jednog domaćeg startapa.

Kada je pokrenula „nešto svoje“, najveći izazov bio je kako doći do prve validacije sa tržišta, a zatim i do prve investicije.

Na pitanje zašto u srpskom IT-u među osnivačima velikih IT i startap kompanija nema mnogo žena, već dominiraju muškarci kaže da joj je dosadašnje iskustvo pokazalo da se nepovoljna statistika polako menja, a da je najveći razlog zašto takvi uspesi nisu ostvareni jednostavno to što je manji broj žena imao priliku da se oproba u preduzetništvu.

„Sada kada se sve više žena upušta u preduzetničke vode, samo je pitanje vremena kada ćemo imati veće kompanije na čijem čelu su žene“, uverena je Sandra.

Takođe, ohrabruje i to što je sve više programa podrške, VC fondova (fondovi preduzetničkog kapitala) i poslovnih anđela orijentisano ka pružanju podrške i ulaganju u žene preduzetnice.

Kada je reč o tome kako bi IT industrija mogla da bude inkluzivnija i više podržava žene, sagovornica Forbes Srbija kaže da bi od velikog značaja bilo više neformalnog povezivanja, približavanje same ideje o radu u IT industriji novim generacijama devojaka koje sad započinju karijeru i komunikacija o programima podrške koji su dostupni.

Kaže i da bi bilo lepo videti više žena u ulozi osnivača startapa ili na C-level pozicijama IT kompanija i da je njen utisak da su kompanije koje imaju žene kao core članove svog tima dinamičnije i da se često lakše prilagođavaju izazovima.

Žene su među osnivačima svakog trećeg startapa

Istraživanje Startap skener 2024 pokazalo je da gotovo dve trećine, preciznije 64% startapa u osnivačkom timu nema nijednu ženu. Upečatljivo je i da 37,8% startapa u Srbiji funkcioniše sa isključivo muškim menadžment timovima, dok je u 49,3% startapa prisutan samo jedan ženski član menadžmenta.

Samo 4,5% startapa ima menadžment sastavljen isključivo od žena.

Udeo žena među osnivačima startapa iznosi 17,2%, manje u odnosu na prošlu godinu kada je taj procenat bio 19 odsto. Situacija nije bolja ni u evropskom startap ekosistemu gde je udeo žena osnivača 18% .

U Startap skeneru navodi se i objašnjenje koje ipak ohrabruje – da ovako nepovoljna slika po žene nije posledica nedostatka sposobnosti ili talenta devojaka i žena. Globalni pokazatelji sugerišu da one postižu bolje rezultate na međunarodnim testiranjima studenata u STEM oblastima.

Takođe, poslovni rezultati startapa u vlasništvu žena pokazuju da novac uložen u njihove timove i kompanije na kraju donosi veći prihod – više od dva dolara po uloženom dolaru.

Poslednje istraživanje sajta Hello World pokazalo je da se u najbrže rastućoj industriji žene suočavaju sa sličnim preprekama, kao i u drugim – zauzimaju niže pozicije, slabije su plaćene od muškaraca i više prisutne u administrativnim poslovima i prevođenju.

Stručna javnost mišljenja je da veliki uticaj u svemu tome ima to što se dečaci tokom obrazovanja, više od devojčica, usmeravaju ka STEM fakultetima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) i da se odabir u pogledu budućeg izbora zanimanja temelji na još uvek prisutnoj tradicionalnoj podeli poslova na muške i ženske.