U kojim američkim državama je kanabis legalan? Pogledajte najnoviju mapu

Otkako je Ohajo postao 24. savezna država koja je legalizovala rekreativnu upotrebu kanabisa u novembru prošle godine, većina Amerikanaca sada živi na mestu gde je trava legalno dostupna. I s obzirom na to da se očekuje da će administracija predsednika Bajdena završiti formalnu revizijuklasifikacije marihuane ove godine, 2024. godina je ispunjena očekivanjima, iako je kanabis i dalje nelegalan prema federalnim zakonima.

Kongresmen Erl Blumenauer (demokrata iz Oregona), koorganizator Kokusa za kanabis u Kongresu, koji će se povući iz politike na kraju ovog mandata, veruje da predstoji „produktivna godina“ za moguće ključne reforme u vezi sa kanabisom na saveznom nivou.

„U mojoj poslednjoj godini u Kongresu, a zatim u talentovanim rukama članova Kanabis kokusa, preduzećemo hrabre korake kako bismo konačno okončali neuspešni rat protiv droga“, napisao je Blumenauer u memorandumu objavljenom početkom januara. „Uprkos lošem funkcionisanju Kongresa, možemo da postignemo značajne reforme u vezi sa kanabisom tokom 2024. godine. To je razuman problem koji može okupiti ljude umesto da ih deli“.

U decembru je Blumenauer podržao predlog zakona STATES (Jačanje Desetog amandmana posredstvom davanja poverenja državama) republikanca Dejvida Džojsa, koji bi, ako bude usvojen, uklonio marihuanu sa državne liste droga prvog nivoa. Ovaj zakon podržan od obe stranke takođe pokušava da umiri zakonodavce koji nisu naklonjeni reformi kanabisa: zakon bi zadržao marihuanu koja se gaji i proizvodi van licenciranog tržišta kao nelegalnu na federalnom nivou, omogućavajući državama koje ne žele da legalizuju travu da zadrže zabranu.

Trenutno, 24 države i Vašington (Distrikt Kolumbija) legalizovali su rekreativnu upotrebu za odrasle starije od 21 godine, dok 38 država ima legalne programe za medicinski kanabis.

Kanabidiol (CBD), još jedan aktivni sastojak u kanabisu koji je povezan sa određenim medicinskim koristima, ali ne stvara osećaj opijanja, federalno je legalan, a još 10 država donele su zakone koji dozvoljavaju upotrebu proizvoda koji sadrže CBD i male količine tetrahidrokanabinola (THC), jedinjenja koje se nalazi u marihuani odgovornoj za „stondiranje“ ljudi. To znači da samo dve države – Ajdaho i Nebraska – ne dozvoljavaju nikakvu vrstu upotrebe marihuane.

Jedan od najznačajnijih koraka ka reformi zakona o kanabisu bila je najava predsednika Bajdena u oktobru 2022. da će pomilovati sve američke građane osuđene za posedovanje marihuane i takođe je zatražio od Ministarstva zdravlja i socijalnih usluga i generalnog tužioca da „brzo“ analiziraju kako je marihuana klasifikovana prema federalnim zakonima.

Trenutno se kanabis klasifikuje kao droga nivoa I – kategorija rezervisana za narkotike (poput heroina ili LSD) sa visokim potencijalom zloupotrebe i nultom medicinskom vrednošću. Krajem avgusta prošle godine, Ministarstvo zdravlja je preporučilo da Agencija za borbu protiv droga prekvalifikuje marihuanu kao drogu nivoa III, što znači da ima nisku do umerenu mogućnost zloupotrebe. Odluka sada zavisi od DEA.

Endrju Fridman, izvršni direktor nevladine organizacije Koalicija za politiku kanabisa, edukaciju i regulaciju sa sedištem u Vašingtonu, kaže da je DEA „crna kutija“ i niko tačno ne zna šta će i kada odlučiti u vezi sa promenom kategorije u kojoj će se naći marihuana. Ali stav Bajdenove administracije je, kaže Fridman, da će DEA saopštiti svoju odluku negde tokom „prva dva kvartala“ 2024.

„Još nemam razloga da mislim da će biti bilo koja odluka osim raspoređivanja u kategoriju III“, kaže Fridman. „Ali veliko pitanje će biti kako će se odvijati postupak? Ako postupak bude dug, to će biti teško – da li bi odluka preživela dve godine postupka ili potencijalnu promenu administracije?“

Džaret Sajberg, analitičar i direktor istraživanja u TD Kouen istraživačkoj grupi, napisao je u januarskom dopisu da će „Vašington biti aktivan ove godine u vezi sa politikom kanabisa“, ali da će uspeh Bajdenovog napora za prekvalifikaciju „verovatno zavisiti od toga da li će predsednik osvojiti drugi mandat“.

U kojima američkim državama je kanabis legalan i u koje svrhe

Fridman napominje da iako bi promena kategorije kanabisa očigledno bila velika stvar za industriju, to je „najmanje važno pitanje politike“. Iako bi kategorizacija marihuane kao droge nivoa III, zajedno sa ketaminom i anaboličkim steroidima, pomogla, posebno uklanjanjem kaznenog poreskog zakona koji oporezuje kompanije koje se bave kanabisom, to ne bi omogućilo međudržavnu trgovinu. Bez mogućnosti da kompanije koje proizvode legalni kanabis šalju proizvode između država, industrija će i dalje ostati „crvenokosa usvojena ćerka ekonomije“, koja ne može u potpunosti da funkcioniše.

Pol Armentano, zamenik direktora neprofitne organizacije NORML za legalizaciju marihuane, kaže da će, iako je uzbudljivo razmišljati o promenama na federalnom nivou, 2024. godina biti određena promenama koje će pojedinačne države napraviti.

„Kao i u prethodnim godinama, mislim da će veći deo zakonodavne aktivnosti biti usmeren na nivo država“, kaže Armentano. „Nastavićemo da gledamo zakonodavce u državama koji će se baviti pitanjima legalnog pristupa i regulacije, kao i brojnim pratećim pitanjima koja se pojavljuju kada država legalizuje kanabis, kao što su prava na zaposlenje, olakšavanje brisanja dosijea, jačanje prava roditelja, rešavanje pitanja da li miris marihuane predstavlja osnov za pretragu“.

Dok se približavaju predsednički izbori, većina Amerikanaca podržava legalizaciju, i jasno je da je reforma kanabisa „dobitna tema“, kako je opisuje Blumenauer. I bez obzira na to ko postane sledeći predsednik, još pet država može legalizovati rekreativni kanabis ove godine.

To su Florida, Havaji, Nju Hempšir, Pensilvanija i Virdžinija.

Vil Jakovic, novinar Forbes