U naredne tri godine NALED i GIZ pomoći će gradovima u Srbiji da implementiraju pametna rešenja

Urbanizacija u Srbiji sa sobom donosi sve ozbiljnije ekološke i infrastrukturne izazove. Kvalitet vazduha u mnogim gradovima je na niskom nivou, dok su problemi sa gubicima vode i neadekvatnim tretmanom otpadnih voda takođe prisutni. S obzirom na sve očiglednije klimatske promene i pogoršanje suša, Srbija mora da smanji ogromne količine vode koje se godišnje gube iz vodovodnih cevi, a rešenje za to leži u implementaciji koncepta pametnih gradova.

Uštede koje se mogu ostvariti korišćenjem pametne infrastrukture mogu biti značajne, jer optimizacija i efikasnije upravljanje resursima dovode do smanjenja troškova i manjeg zagađenja.

– Pametne gradove karakterišu upotreba savremenih tehnologija i digitalizacija konvencionalnih procesa koji doprinose unapređenju gradskih usluga kao što su rasveta, saobraćaj, energetska efikasnost zgrada sl. Konkretna rešenja na kojima će NALED i GIZ krenuti u 2025. da rade sa lokalnim samoupravama u Srbiji doprineće dekarbonizaciji transporta, boljem upravljanju potrošnje vodom i poboljšanju zdravlja stanovništva – kaže Stefanos Jokić, projektni menadžer u NALED-u.

Projekat razvojnog partnerstva sa privatnim sektorom develoPPP po nazivom „Ka pametnim, zelenim i održivim gradovima u Srbiji“ koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi GIZ u saradnji sa NALED-om i privatnim partnerima – kompanijama Lanaco i Intracom Telekom, krenuće sa radom tokom prvog kvartala 2025. kada će biti objavljeno i kojih pet lokalnih samouprava je izabrano za pilot opštine.

Da bi srpski gradovi postali „pametni“, potrebno je pažljivo planiranje, jasna strategija i ulaganje u infrastrukturu i tehnologiju. Prvi korak za većinu zato predstavlja razvoj koncepta pametnog grada prilagođenog specifičnim potrebama i izazovima lokalne zajednice. Ovo uključuje identifikaciju ključnih sektora kao što su saobraćaj, energija, komunalne usluge, bezbednost i zdravstvo, gde bi implementacija pametnih tehnologija mogla doneti najveću korist.

Cilj projekta je podizanje svesti o značaju koncepta pametnog grada, izgradnja kapaciteta za upravljanje pametnim rešenjima i pilotiranje pametnih tehnologija na lokalu. Potrebno je da pilot opštine razumeju prednost zelenih tehnologija i u naredne tri godine poboljšaju kvalitet svojih usluga, što će se odraziti i na očuvanje životne sredine i zadovoljstvo građana. Takođe, povezivanjem lokalnih samouprava i pružanjem tehničke podrške, NALED i GIZ radiće na razvoju modela koji će moći da se replicira i u drugim gradovima Srbije i regiona Zapadnog Balkana.

Pametni gradovi u Srbiji tek su u začetku i nigde još nema primene pametnih tehnologija u svim sektorima. Međutim, postoji nekoliko inicijativa i pilot-projekata koji su postavljeni kao temelji za razvoj pametne infrastrukture i digitalizaciju gradskih servisa u pojedinim gradovima.

– U mnogim gradovima do sada postavljene su solarne elektrane, kao i pametne kante ili senzori na određenim vodomerima koji mere kvalitet potrošnje vode. Neki gradovi imaju mreže pomoću kojih se povezuju senzori i pametni uređaji (LoRa). Ono što u ovom trenutku možemo da otkrijemo jeste da ćemo se u sklopu našeg projekta fokusirati na implementaciju pametnog parkinga, pametnog merenja potrošnje vode i solarnih punjača za električna vozila, a više o očekivanim rezultatima kao i gradovima koji će biti obuhvaćeni projektom saopštićemo na konferenciji povodom zvaničnog početka projekta koja je planirana za početak 2025. – objašnjava Jokić.

Prema Indeksu pametnih gradova za 2024, prvo mesto zauzima Cirih, a slede Oslo, Kanbera, Ženeva i Singapur. Od evropskih gradova u izbor prvih deset ušli su i Kopenhagen, Lozana, London i Helsinki, a poslednji, deseti je Abu Dabi. Prema prognozama, do 2050. čak 60% svetske populacije će živeti u pametnim gradovima.