U plodnu zemlju umesto u dim: Šta se dešava sa neiskorišćenim cigaretama u Srbiji

U dim ili zemlju – tako ukratko zvuči sudbina nepotrošenih cigareta. Bilo da do potrošača nisu stigle, jer su krenule prečicom ili su se na pravom putu oštetile.

Ko je nadležan i kako treba da se tretiraju neiskorišćene cigarete proizvedene u Srbiji izgleda, ipak, ne znaju svi proizvođači. Jedan je zato nedavno razjašnjenje tražio od Ministarstva finansija.

U junu je baš to pitanje – ko je nadležan za uništavanje neupotrebljivih cigareta koje su proizvedene kod domaćeg proizvođača, stiglo do resora finansija. Iz predočene dileme se saznalo da je reč o kontingentu koji je trebalo da stigne do pušača u Kazahstanu. Na odredište, međutim, nisu otpremljene. Deo zbog oštećenja, a delu je istekao rok trajanja.

Akciza se prašta

Ministarstvo finansija, međutim, nije rešilo nedoumicu. Pojasnilo je kakav je tretman akciza u tom slučaju.

„Propisano je da se akciza ne plaća na akcizne proizvode cigarete, kafu, odnosno alkoholna pića koje je proizvođač po odobrenju ili na osnovu naloga nadležnog organa uništio, a obeležene su kontrolnim akciznim markicama“, stoji u odgovoru Ministarstva objavljenom u službenim objašnjenjima i mišljenjima.

A proizvođač se interesovao zbog cigareta koje su prema internim propisima proizvođača postale neupotrebljive. I to 3.401 paklica, dok je 99 paklica potpuno uništeno. Proizvedene su u fabrici u Srbiji i namenjene izvozu. Obeležene su kodovima koje obezbeđuje Kazahstan i oni su poništeni za njihovo tržište u skladu sa njihovim propisima.

Neupotrebljive paklice su se u trenutku pisanja Ministarstvu finansija nalazile u akciznom skladištu proizvođača.

„Ovim putem vas obaveštavamo da nadležan organ za uništavanje neupotrebljivih cigareta koje su proizvedene kod domaćeg proizvođača nije opredeljen poreskim propisima“, na kraju je poručilo Ministarstvo finansija.

Obaveza proizvođača

Da bi utvdili da li i ostali proizvođači u Srbiji ne znaju kako da tretiraju rashodovane količine cigareta, pitali smo i druge duvandžije. I ispostavilo se da su nadležni – oni sami.

„To se u praksi ne dešava baš često“, objasnili su za Forbes Srbija u jednoj od duvanskih kompanija. „Moguće je ako je slučajno istekao rok određenoj količini. Retko može da se desi da je određena količina škart roba, ne ispunjava standarde kvaliteta i ne ide na tržište. Desi se i da se uništi u transportu ili da pokisnu u kamionu“.

Za uništenje legalno proizvedenih cigareta u Srbiji, kako nam kažu, zaduženi su sami proizvođači.

„Naša dužnost je, pošto je to akcizna roba, da obavestimo poresku inspekciju. Mi angažujemo jednu firmu iz Smedereva koja od njih pravi kompost. Znači, razdvajaju paklice, celofan i filtere od duvana. Neorganski otpad zdrobe tako da ga ostane što manje. Od samog duvana proizvode kompost koji se koristi za organsku proizvodnju. Ne spaljujemo neiskorišćene cigarete“.

Čitav proces se snima, a firma kojoj je poveren tretman izdaje sertifikat da je sve urađeno kako treba.

„Ukoliko je reč o legalno uvezenim cigaretama, naša je dužnost da o svemu tome obavestimo Upravu carina“, kažu u ovoj duvanskoj kompaniji.

Zaplenjene se spaljuju

Mnogo češće u Srbiji je neophodno uništavati zaplenjene cigarete koje su otkrivene u nelegalnom prometu.

U suzbijanju nelegalne trgovine akciznom robom učestvuje i Uprava carina. Kako saznajemo u ovoj instituciji, samo tokom 2023. zaplenjeno je rekordnih 112 miliona komada cigareta i više od 17.000 komada tompusa.

„Suzbijanjem svih vidova krijumčarenja Uprava carina zajedno sa drugim nadležnim službama značajno doprinosi borbi protiv sive ekonomije i zaštiti državnog budžeta“, kažu u Upravi. „Oduzete krijumčarene cigarete i drugi duvanski proizvodi se po okončanju zakonom propisanih postupaka i Zaključkom Vlade Republike Srbije komisijski uništavaju“.

To se radi, pre svega, spaljivanjem duvanskih proizvoda.

„Predmetna roba se spaljuje u pogonima EPS u prisustvu komisije koju čine pripadnici MUP, Uprave carina, Ministarstva zdravlja, Ministarstva zaštite životne sredine i samog EPS-a“, dodaju u Upravi carina.

Tretman duvanskih, kao i drugih akciznih proizvoda, koji su nastali u Srbiji, nije njihova nadležnost.

„Uništenje cigareta proizvedenih u Republici Srbiji kojima je istekao rok trajanja nije u nadležnosti Uprave carina, već inspekcijskih službi nadležnih ministarstava koje se bave kontrolom kvaliteta i zdravstvenom ispravnošću ovih proizvoda, kao i Ministarstva zaštite životne sredine“, poručuju iz Uprave carina.

Može i u biogorivo

Proces proizvodnje duvana za sobom ostavlja određene posledice. Tim se pitanjem bavila i akademska zajednica.

U studiji „Mogućnosti korišćenja duvanskog otpada kao biomase“ predstavljeni su rezultati eksperimenata koje su obavili članovi tima Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beograd. Oni su pokazali da je duvanski otpad moguće koristiti za: spravljanje komposta za gajenje gljiva, dobijanje insekticida za zaštitu bilja, dobijanje organskog đubriva, dobijanje energetski i ekološki prihvatljivog biogoriva.

U studiji se pominju i svetska istraživanja koja su pokazala da je duvanski otpad moguće koristiti i u proizvodnji lakog betona, za proizvodnju biogasa. U njoj se pominje i da se godišnje u svetu generiše oko 1,25 miliona tona duvanskog otpada koji se stvara u svim fazama procesa, od njive do paklice.