Umetnička dela mogu podići vrednost luksuznih nekretnina, evo kako i koliko
Umetnost danas osim kulturnog aspekta ima širu primenu. Tako postaje sve dominantnija i u luksuznim nekretninama budući da umetnička dela koja se u njih ugrađuju podižu vrednost i doprinose tome da se brže prodaju.
Prava umetnost u pravom prostoru može podići vrednost nekretnine za 10 do 15% u prvih nekoliko godina, objašnjavaju predstavnici galerije Monolog u Beogradu značaj koncepta spoja gradnje i umetnosti.
Autentičnost i luksuz
Oni prenose iskustva iz prve ruke realizujući stambene projekte u Berlinu, Rejkjaviku, Beogradu, Istanbulu, Atini, Moskvi i drugim gradovima Evrope.
Napominju da je potrebno da klijenti koji žele spoj s umetnošću sarađuju sa stručnjacima već u fazi planiranja i da se ne oslanjaju na tipični galerijski model dodavanja gotovih umetničkih dela u neki finalni prostor.
„Umetnost i pažljivo kreiran dizajn ključni su faktori koji stvaraju autentičnost i luksuz“, objašnjava Denis Leo Hegić, direktor galerije Monolog za Forbes Srbija.
Sagovornik navodi da se to postiže „kroz umetničke intervencije u prostoru koje stvaraju jedinstvena iskustva“.
Brža prodaja, ali i veća cena
Ilustruje i kako to izgleda u praksi.
„Možete koristiti najbolje materijale i najskupoceniju opremu u svojim objektima, ali bez obzira na njihovu vrednost, taj materijal će uvek ostati masovno proizvedena roba koja je u širokoj upotrebi. Kada kupite skupoceni automobil ili kuhinju, već u trenutku kada stavite potpis na kupoprodajni ugovor, gubite 10 odsto vrednosti. Sa kombinacijom nekretnine i umetnosti to nije slučaj. To je benefit prilikom razumevanja samog objekta – kako u fizičkom doživljaju, tako i u marketingu i komunikaciji. Objekti se brže prodaju, prodaju se po višim cenama i svaki od njih je jedinstven“, dodaje Hegić.
Na pitanje zašto je to tako, odgovara da je to zato što zanat nikada nije nadmašio umetnost.
„Uzmimo, na primer, neki dragoceni materijal, poput karara mermera ili kamena iz Isfahana. To znaju biti neverovatno skupoceni materijali, ali kada od njih napravite umetničko delo, vrednost znatno poraste, mnogo više nego što su to samo troškovi materijala i izrade“, pojašnjava sagovornik.
Denis ukazuje da su danas trendovi takvi da u premijum segmentu nije više dovoljno imati samo najbolje materijale jer se to podrazumeva, već se sve više traži jedinstvena karakteristika koja izdvaja određeni objekat od drugih.
Saradnja je neophodna od samog početka
Hegić objašnjava i način rada, koji podrazumeva da su umetnici prisutni od početka do kraja procesa.
Potrebno je da se uključe u posao već u momentu kada klijenti definišu površinu objekta ili kada počinju da razmišljaju o funkcionalnostima i prvoj raspodeli prostora.
„U fazi planiranja, usluge umetnika postaju integralni deo razvoja prostora, bilo da se radi o enterijerima kao što su ulazi, lobiji, liftovi, privatni prostori ili poslovne kancelarije ili o eksterijerima zgrada kao što su fasade ili pejzažna arhitektura. Već tada se unose predlozi, jer će situacije koje proizilaze iz tih predloga tako postati integralnije i ekonomičnije, a nakon izgradnje upravo te situacije postaju ključne u narativu zgrade“, kaže Hegić.
Kada je reč o investiranju u nekretnine i tipu objekata u koji se ugrađuju umetnička dela, reč je uglavnom o objektima u novogradnji.
Često, posebno u evropskim gradovima, radi se i na prenameni postojećih objekata ili privremenoj upotrebi lokacija koje su izgubile fokus javnosti zbog dugogodišnjeg nekorišćenja.
Denis navodi primer „vraćanja na mapu grada“ jedne cele industrijske zone u Lajpcigu, površine veće od 50.000 kvadratnih metara.
Ovaj prostor koji decenijama nije bio u upotrebi, „vraćen je u život“ programima umetnosti i kulture.
Promenama do poželjne turističke destinacije
U ovom gradu obnovljen je i ceo industrijski kompleks Pittlerwerke – prostor mašinske industrije, koja je nekad bila tu, a koji je zatvoren tokom procesa privatizacije devedesetih godina. Taj deo je ponovo u fokusu javnosti od kada je organizovan umetnički spektakl povodom obnove.
Na površinama većim od 50.000 kvadratnih metara postavljeno je više od 400 umetničkih dela – od klasičnih platna do ogromnih instalacija, koji su šest nedelja bili dostupni posetiocima.
Denis se priseća i da je u jednoj prostoriji bilo postavljeno na desetine koševa za košarku kao umetnička instalacija, u kojoj su posetioci mogli aktivno da se igraju.
Kaže i da umetnici prate projekte kod kojih zaista mogu da naprave određenu promenu. Tako su crtani i murali na fasadama površina koje su prelazile i 6.000 kvadratnih metara u stambenom bloku u Berlinu.
Prilagođavanje i radnih prostora ovom trendu
„Kod radnog prostora posebno primećujemo da instalativna dela, koja se pre svega bave svetlošću, pokazuju određeni trend, ali i dokazani uticaj na radnu atmosferu, koji prevazilazi čisto estetske aspekte“.
Kada je reč o premijum maloprodajnim objektima, Denis kaže da se u poslednjih nekoliko godina primećuje značne promene jer više nije ideja da prodavnica podseća na umetničku galeriju, nego da ceo tržni centar dobije izgled muzeja savremene umetnosti, kao što je to na primer slučaj sa objektom K11 u Hongkongu, gde su granice između komercijalnog i umetničkog sadržaja neprimetne.
U privatnim rezidencijama raspon je još širi – što je i očekivano, jer su domovi mesta gde treba da se osećamo najudobnije i najsigurnije sa našim porodicama, dodaje.
Kada je reč o tome šta investitori najčešće traže, kakve su njihove želje, šta ih u umetnosti interesuje, u rezidencijama na primer raspon ide od pojedinačnih slika ili skulptura koje se naručuju, pa sve do kompletnih instalativnih situacija u prostoru, gde pretvaraju liftove, vinarije, terase, teretane ili igraonice u umetnička dela.
Ističe takođe da ulaganje u nekretnine, kako u sam objekat, tako i u muzejski program, direktno utiče na privlačnost nekog grada kao turističke destinacije.
Takva razmišljanja, ideje i projekti nisu strani ni našoj zemlji.
„Od Novog Sada kao Evropske prestonice kulture pa do projekata koji se realizuju u Beogradu sledimo strategiju uključivanja umetnosti i kulture u građevinske poduhvate. Srbija je na pulsu savremene umetnosti jugoistočne Evrope, i ta pozicija će postajati sve jača i jača. To se odražava na urbanizam kako u javnom tako i u privatnom sektoru. Beograd već danas oblikuje trendove čija je srž povezivanje umetničke vizije sa održivim razvojem nekretnina“, kaže Denis Leo Hegić. Denis u Srbiji izdvaja projekat dizajna za Radisson hotel u Beogradu.
Ko su klijenti i šta traže?
Investitori koji su spremni da u svoje prostore uključe umetnička dela ne dolaze samo iz sfere nekretnina, već i iz kompanija koje žele da njihove zgrade i poslovni prostori privuku širu pažnju. U tom smislu, Srbija je korak ispred Zapadne Evrope, smatra sagovornik.
„Srbija je na čelu evropske IT i kreativne industrije, što se oseća i u opremanju nekretnina i u zahtevima kako nekretnine treba da budu doživljene“, dodaje.
Što se tiče potražnje, ne postoji univerzalno pravilo i zavisi kako od ukusa tako i od same arhitekture objekata u kojima se realizuju „intervencije“.
Murali su sada popularni zbog stvaranja vizuelne privlačnosti eksterijera dok za enterijere postoje najrazličitija rešenja, od svetlosnih skulptura u prostoru, interaktivnih zidova do apstraktnih radova na platnima.
Od čega zavisi cena?
Investicija varira u odnosu na izbor i potrebe klijenta.
Cena se razlikuju u zavisnosti od toga šta se radi, a česti su zahtevi da se na zgradi radi mural, postavlja skulptura ili umetnička dela u lobiju, sprovodi intervencija u liftovima ili u privatnom prostoru. Takođe, investicija može biti manja ili veća u zavisnosti od izbora umetnika sa kojim se sarađuje na datom projektu.
„Prava umetnost u pravom prostoru uz efektivan marketing može podići vrednost nekretnine za 10 do 15% u prvih nekoliko godina“, kaže Hegić.
Kada je povratni profit u pitanju, on se vraća ne samo u obliku rasta vrednosti samog umetničkog dela već i kroz marketinšku, PR i prodajnu vrednost u procesu prodaje, kao i kroz doprinos imidžu vrednosti i podizanju vrednosti nekretnine nakon procesa prodaje.