Upoznajte rusku Kembridž Analitiku pod palicom bivšeg agenta KGB i Jutjub influensera

Kako to priča Andrej Masalovič (Andrey Masalovich), 62-godišnji bivši agent KGB-a koji je postao Jutjub influenser, stručnjak je za mračne veštine nadzora na internetu koji tvrdi da je radio sa svima, od vijetnamske vlade do špijunskih agencija Vladimira Putina. Za druge, on je nitkov ili prodavač „zmijskog ulja“ — majstor za gluposti.

Neke njegove tvrdnje se mogu proveriti, druge ne toliko. Ali jedno je sigurno: Masalovič je označen kao državni neprijatelj u SAD i meta Metinih lovaca na špijune, koji kažu da je njegov proizvod za pretraživanje i nadzor veba, Avalanš (Avalanche), korišćen za praćenje ekoloških aktivista, novinara i nevladinih organizacija.

Sankcionišući Masaloviča u februaru, Ministarstvo finansija SAD tvrdi da je pomogao Kremlju da „napadne demokratiju u Sjedinjenim Državama, Ukrajini i širom sveta“, dodajući da će „preduzeti mere da osigura da oni koji žele da izvezu brend ruske vlade, autoritarizam, to ne može učiniti nekažnjeno”.

Međutim, ništa od toga ne brine Masaloviča. Planira da objavi knjigu, a na Jutjubu Sajber deda ima trenutno 95.000 pratilaca. Rekao je za Forbes da je sretan zbog publiciteta. „Probudio sam se tog jutra i shvatio da sam poznat“, rekao je dan nakon sankcija Ministarstva finansija. U tome leži Masalovičev paradoks: On se čini legitimnim.

Ali teško ga je shvatiti ozbiljno – šekspirovskog klovna sa vezama u KGB-u. Prema informacijama dobijenim u razgovorima s bivšim zaposlenima, veb forenzičarima, prezentacijama Avalnša i razgovorima sa samim Masalovičem, on izgleda kao arhetipski moderni plaćenik za nadzor koji služi represivnim režimima i ruskim energetskim kompanijama koje vode sankcionisani milijarderi.

„Veoma talentovan otpadnik“, opisao ga je jedan bivši Masalovičev saradnik iz 90-ih. (Nakon objavljivanja teksta, Jutjub je ukinuo Masalovičev kanal zbog kršenja pravila korišćenja. Gugl kao vlasnik Jutjuba potvrdio je da je to učinjeno zbog poštovanja sankcija koje su nametnule SAD).

Međunarodno poznati stručnjak za bezbednost Brus Šnajer (Bruse Schneier) ima mračniji pogled na Masaloviča i njemu slične. „Siguran sam da mnoge osobe koje prodaju podatke imaju te „magične tehnologije uticaja“. Moje mišljenje je da je gotovo sve od toga marketinško s….e“, kaže za Forbes. „To ne znači da ne treba da ne treba da ih sankcionišemo“.

Kao odgovor na skeptike, Masalovič je rekao da „da biste osvojili i zauzeli nova tržišta u eri digitalne kolonizacije, morate biti naučnik, istraživač, avanturista, pa čak i pirat – ali ne možete biti prevarant. Mnogi ljudi ovo ne razumeju, zbog čega su mnoge kompanije za velike podatke bezveze”.

Bez obzira na to da li on to stvarno misli, ili je trol ili negde između, Masalovičev softver i usluge zauzimaju poziciju između dve poznate kompanije: Palantir, kompanija Petera Tila čije se bogatstvo procenjuje na 20 milijardi dolara, koja radi za američke odbrambene i obaveštajne agencije, i Kembridž Analitika (Cambridge Analytica), sada ugašena britanska kompanija koja je postala poznata po korišćenju Fejsbuk podataka u cilju pomoći svojim klijentima među kojima su vlade, uključujući ona Donalda Trampa (Donald Trump).

Avalanš skuplja javne informacije sa celog interneta i koristi botove za pristup privatnim grupama, prikupljajući podatke sa društvenih mreža poput Fejsbuka i TikToka i stranica koje okupljaju zajednice koje korisnik želi da cilja, poput foruma, kao i baze podataka o ugovorima.

Aplikacija zatim može da uspostavi veze između pojedinaca i grupa i prati njihovu aktivnost, upozoravajući klijenta kada se manifestuje neka vrsta rizika, poput protesta ili insajdersko deljenje tajni s rivalom ili novinarom. Analitičari kompanije tada predlažu radnje koje klijent može preduzeti da ukloni pretnju.

Siguran sam da mnoge osobe koje prodaju podatke imaju te „magične tehnologije uticaja. Moje mišljenje je da je gotovo sve od toga marketinško s….e

Brus Šnajer, autor i ekspert za bezbednost

Lavina Puls (Lavina-PULSE), kompanija koja poseduje Avalanš, ima još jedan, manje poznat biznis, što su potvrdili bivši zaposlenik i Masalovič: korišćenje botova za pojačavanje i smanjivanje sadržaja na društvenim mrežama.

Dvojica bivših radnika rekli su da osoblje ne zna ko su klijenti; imali su zadatak da postave servere za kontrolu lažnih naloga koristeći ogroman broj lažnih telefonskih brojeva i i-mejlova, i da programiraju botove da ciljaju datu zajednicu. Jedan bivši radnik rekao je da su dobro pogađali ko su određeni klijenti i odlučili da odu zbog etičkih pitanja. (Meta je rekla da nije bila upoznata sa tim aspektom Masalovičevog poslovanja.)

Svojim radom na onlajn manipulaciji i nadzoru, Masalovič nije uplašio samo SAD i Metu, već i klimatske aktiviste, zahvaljujući svojim klijentima u energetskom prostoru, koji uključuju nuklearnog giganta Rosatom, što je potvrdio bivši zaposleni. U poslednje dve godine, Masalovičev lični veb sajt kao kupce navodi i podružnice naftnih giganata Rosnjefta i Gazproma. Rekao je za Forbes da su takvi eko-aktivisti “pravi problem” za njegove klijente iz nafte i energije, rekavši da im je pomogao da nadgledaju onlajn aktivnosti zagovornika zaštite životne sredine.

“Ovaj nadzor bi mogao da poremeti klimatske aktiviste, ali i ugrozi živote ljudi”, rekla je Ketrin Malvi (Kathryn Mulvey), direktorka kampanje za odgovornost za klimatski tim u Uniji zabrinutih naučnika.

To se posebno odnosi na klimatske aktiviste u Rusiji, gde su brojne eko-neprofitne organizacije označene kao strani agenti i, zapravo, neprijatelji države. Jednom od najistaknutijih aktivista u zemlji, Aršaku Makičijanu (Arshak Makichyan), ranije je ove godine oduzeto državljanstvo. “U Rusiji su nas pratili van mreže i na mreži”, kaže Makičijan za Forbes. „Šta god da pišete na društvenim mrežama, oni to slikaju koje mogu da koriste protiv vas kada vas privedu.”

Represivni režimi koji koriste Avalanš

Među ruskim korisnicima Avalanša je i FSB, naslednik KGB-a i jedna od glavnih ruskih obaveštajnih agencija, potvrdio je bivši zaposleni. Obaveštajna agencija Kremlja za inostranstvo, GRU, takođe je klijent, pokazuju podaci o američkim sankcijama i samom Masaloviču. Na pitanje da li je njegov proizvod korišćen za praćenje onlajn organizacije brutalno potisnutih protesta protiv invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine, Masalovič je odgovorio da, ali je odbio da objasni detalje. Kasnije je tvrdio da je Avalanš otkrio pokušaj Ukrajine da podstakne nered u Dagestanu, čija je lokalna vlast takođe klijent.

Politički disidenti u Aziji i Centralnoj Americi takođe su bili na meti Avalanša. Vijetnamska komunistička vlada, prema jednom bivšem zaposlenom, koristila je tehnologiju za praćenje opozicije barem od 2018. Režim je zatvorio razne ekološke i prodemokratske aktiviste poslednjih godina. Masalovič je odbio da pruži više detalja ili status vijetnamskog ugovora, iako je portal za prijavu na Avalanš, koji pominje Vijetnam, bio aktivan u vreme objavljivanja teksta.

Fotografije sa Masalovičevog ličnog sajta pokazuju da je on takođe bio redovan posetilac Mjanmara, zemlje čija je vojna hunta agresivno razbijala proteste i koja je postala značajan trgovinski partner Rusije. Masalovič je potvrdio da je Mjanmar ili klijent ili zemlja u kojoj planira “da započne ove godine”, ali nije želeo reći o kojoj je reč. (Ni vijetnamska ni vlada Mjanmara nisu odgovorile na zahtev za komentar).

Nikaragvanci su takođe bili na meti Avalanša, navodi Meta. Zapisi veb domena takođe pokazuju radnu stranicu za prijavu na Avalanš koja upućuje na glavni grad zemlje, Managuu. Režim Nikaragve pod predsednikom Danielom Ortegom kritikovan je od američkog Stejt Dipartmenta i neprofitnih organizacija poput Hjuman Rajt Voča (Human Rights Watch) zbog pritvaranja vladinih kritičara i zabrane opozicionih političkih stranaka uoči izbora 2021. Masalovič ne bi ni da potvrdi ni da demantuje da je Ortegina zemlja klijent. Vlada Nikaragve nije odgovorila na zahteve za komentar.

Filmski negativac ili prodavač „zmijskog ulja“?

Čak i u svetlu postupaka američke vlade, tvrdnji da radi s ruskim obaveštajnim agencijama FSB i GRU, i prateće implikacije da je značajna figura u moskovskim onlajn operacijama nadzora i uticaja, Masalovič ima svoje skeptike. Gevin Vajld (Gavin Wilde), bivši direktor za Rusiju američkog Veća za nacionalnu sigurnost, rekao je da sumnja da je Avalanš “zmijsko ulje”.

Imao je stvarno kul frizuru i bradu. Mislio sam da je iz filma

Britanski biznismen Nik Grej

“Oni prihvataju ovaj mit na koji su se kompanije poput Kembridž Analitike zaista naslanjale, gde je ideja da, ako možete samo da skupite dovoljno podataka o ciljnoj populaciji, nekako možete da algoritamski oblikujete sferu informacija masovno”, kaže Vajld, bivši analitičar NSA i koautor službene obaveštajne procene ruskih aktivnosti usmerenih na predsedničke izbore u SAD 2016. Zaista, delotvornost takvog “psihografskog” profilisanja dugo je stavljana pod znak pitanja.

Kao odgovor na optužbe da njegov softver nije ni približno tako moćan kao što on tvrdi, Masalovič je rekao s velikom dozom sarkazma: “Zaista ne razumem zašto nekoliko klijenata nastavlja da koristi Avalanš više od 10 godina”.

Već neko vreme je prisutan njegov status neprijatelja američke države. Još ranih devedesetih, kao informatičara KGB-a, britanski biznismen Nik Grej (Nick Grey) pamtio ga je po talentu. “Imao je stvarno kul frizuru i bradu. Mislio sam da je iz filma”, kaže Grej, koji je rekao da je Masalovič bio ključan u upoznavanju sa programerima simulatora letenja koji su mu kasnije pomogli da stvori poznatog programera igara Igl Dajnamiks (Eagle Dynamics).

Masalovič naizgled prihvata svoju ulogu filmskog negativca. Poslednjih pet godina otvoreno se hvali na svojoj veb stranici kako je ruskoj državi i drugima pružio tehnologiju za nadzor, javno dokumentujući svoja putovanja u druge zemlje gde je pokušao da pridobije više klijenata.

U poslednjoj deceniji, on je takođe bio glavni na ruskoj konferenciji Dani pozitivnog heka, za koju je američka vlada tvrdila da su je 2021. ruske špijunske agencije koristile kao “događaje za regrutaciju”. Bivši zvaničnik američke obaveštajne službe rekao je za Forbes da je obaveštajna zajednica upoznata sa Masalovičevim poslovnim aktivnostima najmanje poslednjih šest godina.

Zašto su sankcije tek sada stigle? Vajld, bivši direktor za Rusiju u Veću za nacionalnu sigurnost, imao je dve teorije. Prvo, SAD su možda dosegle „kritičnu masu ljudi za sankcionisanje“, a Masalovič je bio plod koji je visio nisko. “Zašto ga u ovom trenutku rata ne sankcionisati?” Drugo, moglo bi biti da je Masalovič postao dovoljno značajan kod kuće, ili da je privukao dovoljno poslova u inostranstvu od neprijateljskih nacija, da su SAD smatrale potrebnim da “otruju njegov brend, na globalnom nivou, tako da bude jasno kakav je on tip”, dodao je Vajld.

Rat u Ukrajini podstakao je Masaloviča da potraži više poslova u inostranstvu, posebno u zemljama koje nisu naklonjene SAD. U decembru je Masalovič bio u Kataru na Svetskom prvenstvu pokušavajući da proda režimu. Takve zemlje će možda uskoro iskoristiti Masalovičevu spremnost da dublje uroni u aktivno dezinformisanje, jer on nastoji da postane više nalik, sada nepostojećem, rivalu s kojim se često upoređuje njegov posao. “Vreme je da budemo malo Kembridž Analitika,” rekao je.

Tomas Bruster, novinar Forbes