Urbanizam i novi kvadrati na Vračaru: Broj stanovnika u bloku kod Južnog bulevara biće povećan za još 3.000 ili 60%

U bloku između nekoliko ulica na Vračaru, u blizini Južnog bulevara, razmatra se mogućnost izgradnje još 66.300 novih stambenih kvadrata. A procena je da će broj stanovnika na tom prostoru u budućnosti porasti za više od 3.000.

Reč je o bloku između ulica Todora od Stalaća, Jovana Rajića, Sazonove, Đerdapske, Južnog bulevara i planirane trase unutrašnjeg magistralnog prstena na Vračaru. U njemu još dominiraju niži objekti odnosno porodične kuće što ga, iz ugla investitora u nekretnine, čini pogodnim za gradnju većih stambenih zgrada.

S druge strane, stanari se odavno suočavaju sa problemom raspoloživog parkinga, malim uređenim parkovskim površinama za decu i drugim komunalnim problemima. I osnovna škola obuhvaćena ovim planom ima problem kapaciteta odnosno manjka učionica da bi primila sve đake čiji roditelji žele da tu upišu decu.

U ovom delu Vračara je i Vidovdanska ulica u kojoj se pre četiri godine dogodio poznati incident sa obrušavanjem zgrade usled gradnje na susednoj parceli.

Nove zgrade, novi kvadrati

Trenutno u ovom bloku ima 1.913 stanova. Planira se još 1.168 novih, čime bi ukupan broj stanova u ovom delu grada mogao da poraste na 3.081. Tako se ovim planom predviđa da broj kvadrata poraste sa postojećih 136.150 na 202.450.

Kada se radi o broju stanovnika, u ovom bloku ih je trenutno 5.356. Projekcija је da će u budućnosti da ih bude još 3.271. Time bi ukupan broj stanovnika u budućnosti mogao da iznosi 8.627.

To su podaci u Nacrtu plana detaljne regulacije za ovaj blok. Ovaj nacrt je na javnom uvidu do 22. oktobra. Odnosno, do tog datuma, svi zainteresovani mogu da dostave svoje mišljenje, primedbe, sugestije na predložena rešenja.

Plan detaljne regulacije predstavlja osnov za izdavanje lokacijskih uslova potrebnih za gradnju na osnovu kojih se kasnije pribavlja građevinska dozvola.

Prema nacrtu plana, prostor koji je njime obuhvaćen podeljen je na devet blokova.

Gde se planiraju novi kvadrati?

U bloku 1 u kojem je, prema tabeli datoj u nacrtu, razvijeno 45.150 kvadrata neće biti gradnje novih. Tu se već nalaze stambene zgrade.

U bloku 2 previđena je zelena površina. U bloku 3 je u planu dodatnih 3.300 kvadrata, pa bi uz postojećih 6.200 u budućnosti ovaj blok mogao da ima 9.500 kvadrata.

U bloku 4 izgrađeno je 5.800 kvadrata, a planirano je još 1.700.

Blok 5 trenutno ima 25.700, a planirano je još 9.000 novih kvadrata.

Blok 6 ima 9.700 kvadrata, a plan je da se gradi još 16.300. U blok 7 je trenutno izgrađeno 14.000 kvadrata. Planira se još 9.800.

U bloku 8 je 12.800, a plan je da se gradi još 14.800. U bloku 9 je trenutno 10.800 kvadrata i predviđeno je novih 11.400.

Sudeći po planu, kvadrati za komercijalne delatnosti neće biti povećani, već će ostati na postojećih 6.000.

Kada se radi o površinama za stanovanje, jedan deo njih će biti označen kao zona C6 -„transformacija porodičnog stanovanja u višeporodično stanovanje“.

U nacrtu su određena i pravila građenja za tu zonu.

Svi postojeći objekti na parceli mogu da se rekonstruišu ili dograde, u okviru dozvoljenih parametara i pravila građenja.

Na postojećim objektima, u slučaju da nisu u skladu sa definisanim pravilima i parametrima, dozvoljena je adaptacija, sanacija, investiciono i tekuće održavanje objekata u postojećem gabaritu.

„A ako se takav objekat uklanja i zamenjuje drugim za njega važe pravila kao i za svaku novu izgradnju“.

Takođe, jedan deo bloka biće označen kao C9 (zona višeporodičnog stanovanja u postojećim organizovanim naseljima).

Ova zona je zastupljena u blokovima 1 i 5. U pravilima građenja se navodi da u ovoj zoni nije dozvoljena gradnja novih objekata.

U bloku 4 se nalazi i osnovna škola Narodni heroj Siniša Nikolajević. Ona će biti zadržana na ovoj lokaciji, uz povećanje kapaciteta u skladu sa potrebama.

Ko je investitor

U nacrtu plana detaljne regulacije za ovaj blok, kao investitor je navedena firma Premijus. Firma je u vlasništvu Danijele Padežanin.

Ta kompanija gradi stambeno poslovni objekat u Cerskoj ulici na Vračaru.

Za to je dobila građevinsku dozvolu 2021. godine. A nedavno je podnela zahtev koji se odnosi na priključenje konkretnog objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu, vidi se u Centralnoj evidenciji objedinjenje procedure.

Poslovi na državnim tenderima

Premijus je deo konzorcijuma koji je angažovan na rekonstrukciji PIO fonda u Nemanjinoj, o čemu je pisao Forbes Srbija.

Nedavno je firma dobila posao tekućeg održavanja zgrada i objekata Nacionalne službe za zapošljavanje (neplanirani radovi i hitne intervencije). Vrednost ugovora je 210 miliona dinara, bez PDV-a, a trajanje tri godine.

Zajedno sa firmom Poslovi grada, Premijus je dobio i ugovor za hitne intervencije na objektima preduzeća Beogradski vodovod i kanalizaci. Taj posao je vredan 15,5 miliona dinara.

Takođe, Premijus je dobio ugovor i za rekonstrukciju kompleksa otvorenih bazena u Kragujevcu, sa pratećom infrastrukturom. Ugovor je vredan 115,4 miliona dinara.

U martu ove godine ta firma je dobila i posao održavanja objekata PIO fonda. Ugovor za to zaključen je na godinu dana i vredan je 180 miliona dinara.

Dobila je i ugovor za radove na tekućem i kapitalnom održavanju zgrada i objekata Nacionalne službe za zapošljavanje. Ugovor je vredan 30,7 miliona dinara. Zaključen je na godinu dana.

Krajem prošle godine, Premijus je u konzorcijumu sa još nekoliko firmi dobio posao na izvođenju radova na rekonstrukciji i adaptaciji objekta Filijale PIO u Pirotu. Ugovor je vredan 85,9 miliona dinara. Ovaj posao uključene su i firme Tončev gradnja, Smart Building Technologies, Tesla sistemi.

Takođe, angažovana je i na radovima na izgradnji carinske ispostave pri graničnom prelazu Gradina 2 – g faza. Predviđeno je da Premijus odradi šest odsto radova. Većinu radova, 80 odsto treba da odradi Tončev gradnja.

Firma Premijus takođe ima 33,33 odsto udela u firmi Demetra RB koja je registrovana za delatnost „usluge uređenja i održavanja okoline“. Prema podacima na Portalu javnih nabavki, Demetra je od 2021. godine dobila više od 50 ugovora od strane gradskih uprava, ministarstava, javnih preduzeća, a koji se tiču usluge iz njene delatnosti (održavanja zelenih površina, pejzažnog uređenja, ozelenjavanje).