Uticaj cena nafte i gasa na inflaciju i stagflaciju: Zašto je kriza neizbežna
Spremite se na nezamislivo, upozorila je nedavno prva žena Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva. Misleći, naravno, na domete ekonomske krize koju prete da razbuktaju ratovi i sa njim povezani energetski šok.
Stagflacija kao dvostruko negativan ekonomski fenomen koji istovremeno donosi i slabljenje ekonomskog rasta odnosno stagnaciju i rast cena, odnosno inflaciju, reč je koja se među ekonomistima gotovo svakodnevno pominje poslednjih nedelja.
Ričard Bukstejber, ekonomista kojeg mnogi nazivaju prorokom globalne krize iz 2008. dodatno je dolio ulje na vatru. I to tvrdnjom da „potencijalna katastrofa koja se nazire takva je da bi svetska ekonomska kriza mogla biti, u poređenju sa tim, „rado prihvaćena“.
Drugim rečima, on navodi da bi kriza koja je tada bila izazvana poremećajima u finansijskom sektoru mogla biti „mačiji kašalj“ u odnosu na ono što nas čeka. I to zbog ratova, naftne krize, veštačke inteligencije…
„Sukob u Iranu mogao bi da dovede do drastičnih poskupljenja energije, namirnica, prevoza i proizvoda za domaćinstvo“, upozorio je.
I svetski poznati ekonomista Kenet Rogof uznemirio je svetsku javnost tvrdnjom da investitori nisu ozbiljno shvatili domete krize u Iranu, u pogledu njenog trajanja. A to bi svet moglo uvesti u stagflacioni šok i snažnu ekonomsku krizu.
I kao da sve ovo nije dovoljno, iz sedišta vodeće međunarodne finansijske institucije u kojoj se baš sada odvija redovna godišnja Skupština Svetske banke i MMF-a stiže još jedno upozorenje: „Svetska ekonomija je na granici fiskalne održivosti“.
Manji ekonomski rast
I taman kada se mislilo da je inflacija obuzdana, pa vodeće centralne banke mogu da popuste monetarne stege i krenu da snižavaju kamatne stope, usledio je ovaj šok.
Rat u Iranu i sa tim povezana naftna kriza dovela je do porasta cena nafte. Ali i do pretnje nestašicama. A što je ta roba traženija, to će njena cena biti veća.
Istovremeno, MMF je obelodanio novu prognozu globalnog rasta. Podrazumeva se, sniženu. Iz ove institucije očekuju da će trenutne političko-energetske tenzije imati negativan uticaj na globalnu ekonomiju. MMF je prognozu globalnog rasta smanjio za 0,2 odsto, odnosno na 3,1 odsto.
„U nepovoljnijem scenariju, uz veći i dugotrajniji rast cena energije, globalni rast mogao bi da uspori na 2,5 odsto u 2026. Inflacija bi dostigla 5,4 odsto. Ako bi bilo većih oštećenja energetske infrastrukture, rast bi pao na oko dva odsto, dok bi inflacija premašila šest“.
U sklopu ove nove prognoze, MMF je korigovao prognozu i za Srbiju. Prognoza rasta smanjena je na 2,8 odsto, pošto je već prethodno snižena na 3,0. Podsetimo, koliko u oktobru prošle godine prognoziran je ekonomski rast od 3,6 odsto u ovoj godini.
Istovremeno, ova prognoza kaže i da će se stopa inflacije povećati. Prema njima na 5,2 odsto, što je iznad gornje granice cilja Narodne banke Srbije.
Veća inflacija
Prilikom predstavljanja najnovijeg Kvartalnog monitora, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ukazuje da „inflatorni pritisci jesu potisnuti, ali da nisu otklonjeni“.
On kaže da je dobro što je inflacija u segmentu hrane nakon ukidanja ograničenja marži obuzdana. Ipak, bazna inflacija ispoljava tendenciju ubrzanog rasta na 4,2 odsto. Pritom, dodatni inflatorni pritisci dolaze i od povećanje cena gasa i nafte zbog rata u Iranu.
„Rast cena energenata na svetskom tržištu uticaće na rast inflacije u Srbiji. Visina tog uticaja zavisiće od toga koliko će se cene energenata zadržati na visokom nivou. Pritom, smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i administrativna kontrola cena mogu privremeno da ublaže uticaj rasta cena energenata na inflaciju, dok se u dugom roku to preliva na inflaciju“, navodi se u Kvartalnom monitoru.
Nafta i gas opasnost za inflaciju
„Rast cena energenata utiče istovremeno na inflaciju, ekonomski rast, platnobilansne pozicije, a samim tim i na ekonomske politike. Efekti energetskog šoka, zavise od trajanja, intenziteta i obima intervencija koje su na raspolaganju zemljama za ublažavanje efekata“, kaže u autorskom tekstu za Makroekonomske analize i trendove Sanja Filipović.
Ona piše da kretanje cena nafte i gasa predstavlja jednu od najvažnijih eksternih determinanti inflacije. Uticaj na opšti nivo cena je direktni i indirektni, ali i dohodovni.
„Direktni efekat se sagledava preko neposrednog uticaja na porast troškova goriva i transporta, dok rast cene gasa direktno utiče na cenu električne energije i grejanja, naročito u zemljama u kojima gas ima značajno učešće kao input u proizvodnji energije“, navodi ona.
Indirektni efekat se ispoljava preko porasta troškova u industriji, uslugama i poljoprivredi, što se onda prenosi na krajnje cene proizvoda.
„Tu je i dohodovni efekat kojeg navodi MMF, a čija suština je da povećanje cena energije dovodi do smanjenja realnog raspoloživog dohotka domaćinstava i preduzeća. Pošto su prihodi domaćinstava u kratkom roku relativno fiksni, to dovodi do pada tražnje i negativno utiče na ekonomski rast. Sličan mehanizam važi i za preduzeća pošto viši troškovi energije smanjuju profitabilnost, ograničavaju investicije i usporavaju nivo proizvodnje i smanjuju zaposlenost“, navodi Filipović.
Dodatna opasnost za uvoznike
„Dohodovni efekat je dodatno naglašen kod neto uvoznika energije, a to je većina evropskih zemalja. Razlog je što rast cena energenata podrazumeva i odliv dohotka ka zemljama izvoznicama energije, čime se dodatno smanjuje domaća ekonomska aktivnost. Ukupno posmatrano, dohodovni efekat funkcioniše kao mehanizam kroz koji energetski šokovi „izvlače” kupovnu moć iz ekonomije, smanjujući potrošnju i usporavajući privredni rast“, navodi ona u tekstu Spirala makroekonomskih efekata energetske krize.
Drugim rečima, MMF navodi da rast cena nafte i gasa utiče negativno na inflaciju, ali i na ekonomski rast. U njihovoj proceni, povećanje cene nafte od 10 odsto može podići inflaciju za 0,2 do 0,4 procentna poena. U isto vreme, i smanjiti realni BDP za 0,1 do 0,3 pp.
Poređenje sa energetskom krizom iz 2022
Jedan od najboljih empirijskih primera da nagli skok cena nafte, a posebno gasa može generisati „široko rasprostranjenu inflaciju“, kaže Sanja Filipović, jeste primer zemalja EU tokom energetske krize 2022.
„Visoke cene energenata direktno su dovele do neposrednog rasta troškova za domaćinstva i preduzeća, što je uticalo na ukupni rast indeksa potrošačkih cena. Posebno se to odnosilo na zemlje sa velikom energetskom zavisnošću“.
Podaci ECB-a pokazuju da su tokom 2022. proizvođačke cene u nekim industrijama koje zavise od energenata, rasle 30-40 odsto.
„Poređenja radi, projekcije Organizacije za hranu i poljoprivredu UN ukazuju na to da bi globalne cene u prvoj polovini 2026. mogle biti u proseku između 15 do 20 odsto više, ukoliko se kriza nastavi“, piše Sanja Filipović.
Visoke cene energenata ne samo da su smanjile raspoloživost dohotka domaćinstava zbog većih izdvajanja za gorivo, grejanje i struju, već je uticalo negativno i na investicije i profitabilnost preduzeća.
„Deo dohotka odlazio je na uvoz energenata čime je povećan trgovinski deficit. Prema procenama MMF-a i ECB-a dohodovni kanal uticaja doprineo je smanjenju BDP-a EU za oko jedan do 1,5 procentnih poena. To je potvrdilo da energetski šok ima simultano i inflatorne i kontrakcione efekte na makroekonomiju“, navodi se u tekstu Sanje Filipović.
Stagflacioni šok
Industrijska proizvodnja u EU je opala, rast BDP-a je usporen, a u Nemačkoj je zabeležena i stagnacija.
„Efekti energetske krize su bili posebno vidljivi u rastućim spoljnim neravnotežama. Nemačka je, na primer, prvi put nakon više decenija zabeležila mesečni trgovinski deficit sredinom 2022. usled naglog rasta vrednosti uvoza energenata. Ukupni troškovi uvoza energije u EU porasli su za više od 300 milijardi evra u odnosu na prethodni period. Nasuprot tome, izvoznice energenata, poput Norveške, ostvarile su rekordne prihode. Norveški suficit tekućeg računa premašio je 20 odsto BDP-a u 2022“.
Na kraju, ova energetska kriza imala je i socijalne efekte. Broj domaćinstava koja su pogođena energetskim siromaštvom porastao je za više desetina miliona tokom 2022. i 2023. Istovremeno, realne zarade su pale u većini zemalja EU.
„Empirijski podaci za EU potvrđuju da je energetska kriza 2022. godine imala karakteristike stagflacionog šoka jer je istovremeno dovela do rasta inflacije i usporavanja ekonomskog rasta. Efekti su bili duboki i višedimenzionalni, obuhvatajući kratkoročne makroekonomske poremećaje, ali i dugoročne strukturne transformacije ka većoj energetskoj bezbednosti i održivosti“, navodi se u zaključku.