Većina radnika se plaši da prizna šefovima da koriste veštačku inteligenciju
Izvršni direktori puno govore o generativnoj veštačkoj inteligenciji, nazivajući je transformacionom tehnologijom i nadaju se da će unaprediti produktivnost. Samo ima jedan problem: Mnogi radnici, zabrinuti da bi mogli delovati zamenjivo, boje se da priznaju da je koriste.
Malo više od polovine zaposlenih koji koriste veštačku inteligenciju na poslu – 52% – kaže da nisu voljni da otkriju da je primenjuju za svoje najvažnije zadatke, i otprilike isti procenat brine da će ih korišćenje u kritičnim zadacima na poslu učiniti zamenjivim, pokazuju podaci najnovijeg Indeksa radnih trendova kompanija Majkrosoft i Linkdin.
Ipak, radnici očigledno koriste novu tehnologiju: Oko 75% zaposlenih s punim radnim vremenom koji su anketirani, rekli su da sada koriste veštačku inteligenciju na poslu – što je povećanje sa 46% pre šest meseci – a više od tri četvrtine se oslanja na svoje alate umesto na one koje pruža kompanija, fenomen koji Majkrosoft naziva „donesite svoju veštačku inteligenciju na posao„.
Godišnji izveštaj baziran je na anketi među 31.000 zaposlenih s punim radnim vremenom, kao i iz podataka o radnoj snazi i zapošljavanju sa Linkdina i podataka o korišćenju koje Majkrosoft beleži od korisnika svojih softvera.
Iako je anketa naručena od Majkrosofta – koji prodaje svoj alat za veštačku inteligenciju Kopilot i ima veliki udeo u firmi za veštačku inteligenciju OpenAI – ipak pruža uvid kako radnici i kompanije koriste generativnu veštačku inteligenciju i kako razmišljaju o njoj.
„Prva stvar koju zaista vidimo u ovom izveštaju je da zaposleni žele veštačku inteligenciju na poslu i ne čekaju da kompanije uhvate korak“, kaže Kolet Stalbaumer, koja vodi tim za budućnost rada i Majkrosoft 365. „Veliki deo je koristi bez dozvole“.
Ovo je prvi put da Majkrosoft radi na izveštaju sa Linkdinom, koji je kupio 2016. godine, i uočio je rastuću ulogu veštačke inteligencije i u nazivima poslova i u očekivanjima onih koji traže posao i menadžera. Pozicija „šefa za AI“, analiza je pokazala, uvećala se trostruko u poslednjih pet godina i porasla je za više od 28% prošle godine.
U međuvremenu, Linkdin je registrovao da 142 puta više članova dodaje veštine veštačke inteligencije na svoje profile, kaže izveštaj, dok su oglasi za posao koji pominju veštačku inteligenciju zabeležili rast prijava od 17% u poslednje dve godine u poređenju sa oglasima koji ne pominju te veštine.
Pod „veštinama veštačke inteligencije“, ni Linkdin ni ljudi koji ih dodaju na svoje profile, ne misle nužno na visokotehničke veštine mašinskog učenja. „Još uvek smo u ranoj fazi, tako da se sve naziva veštinama veštačke inteligencije“, kaže Aneš Raman, potpredsednik i stručnjak za radnu snagu u Linkdinu. „Shvatite o čemu se radi, a onda zaista počnite da se igrate s tim. Shvatićete da to nije neki visokotehnički set veština„.
Izveštaj takođe deli nalaze Majkrosoftovih korisnika softvera. Istraživači su dizajnirali nasumično, šestomesečno ispitivanje 60 korisnika iz različitih industrija koje nazivaju „prvo masovno posmatranje 3.000 pojedinaca“, koji koriste veštačku inteligenciju na poslu.
Glavni zaključak: Korisnici Kopilota manje vremena provode na imejlu – čitaju 11% manje poruka i provode na njima 4% manje vremena, kaže Majkrosoft – a više su uređivali dokumente u aplikacijama poput Vorda ili Eksela.
Zanimljivo je da je ispitivanje pokazalo da su neki korisnici Kopilota provodili više vremena na sastancima – možda zato što imaju više vremena za sastanke sa kolegama zbog efikasnosti – dok su drugi provodili manje vremena na njima.
Ali, oklevanje koje je anketa uočila kod zaposlenih u priznavanju da koriste veštačku inteligenciju pojačava fenomen koji je zabrinuo druge izvršne direktore i istraživače. U nekim kompanijama, zaposleni se boje da otkriju da koriste ČetGPT ili drugog AI četbota jer postoje pravila na radnom mestu koja ne dozvoljavaju njihovu upotrebu.
Ali u mnogim drugim, više se radi o promeni mentaliteta po pitanju toga da li zaposleni mogu da preuzmu zasluge za svoj rad u vreme kada mnogi brinu za sigurnost posla usred promenljive ekonomije i percipirane pretnje veštačke inteligencije.
Itan Molik, profesor na Vorton školi na Univerzitetu u Pensilvaniji koji proučava veštačku inteligenciju, naziva to „senkom IT-a“. Zaposleni, rekao je za Forbes u nedavnom intervjuu, „znaju da ako vam priznaju, možda nećete biti toliko impresionirani neverovatnim radom koji obavljaju“, kaže. „Svi pokušavaju da ne pokažu da su automatizovali svoj rad“.
U svojoj nedavno objavljenoj knjizi Ko-inteligencija, Molik piše da istraživanja pokazuju da ljudi drugačije vrednuju rad kada znaju da je sadržaj proizvela AI umesto osobe. Kao rezultat toga, „veći deo vrednosti korišćenja veštačke inteligencije dolazi od toga što ljudi ne znaju da je koristite“, piše u svojoj knjizi, pominjući nezvaničnu anketu na društvenim mrežama koju je sproveo, gde korisnici veštačke inteligencije kažu da ne otkrivaju da je koriste barem neki deo vremena. „Ako je neko uspeo da automatizuje 90% određenog posla, i ako to kažu svom šefu, da li će kompanija otpustiti 90% kolega? Bolje je ne izlagati se“.
Kao rezultat toga, za kompanije koje žele da ostvare efikasnost putem veštačke inteligencije možda će biti potrebno da ističu radnike koji je koriste kako bi potvrdili da je cene, i uvedu obuke kako bi pokazali da je to očekivani deo posla.
Majkrosoftov izveštaj pokazuje da samo 39% ljudi koji koriste veštačku inteligenciju kaže da su dobili obuku od svoje kompanije. „Kompanije moraju da imaju strategiju [za veštačku inteligenciju]. Moraju da imaju svoje mišljenje“, kaže Raman iz Linkdina. „Ovo je upravljanje promenama na potpuno novom nivou“.
Džena Mekgregor, novinarka Forbes