Velika promena, Turci najbrojniji turisti u Srbiji, Rusi drugi: „Turizam vide samo s nedovršenog trećeg sprata gradilišta“
Podaci Republičkog zavoda za statistiku o turističkom prometu u 2023. otkrili su veliku promenu na našem tržištu. Turci i Rusi preuzeli su primat kao najbrojniji turisti u Srbiji i potisnuli građane Bosne i Hercegovine, koji su godinama bili neprikosnoveno prvi.
S obzirom na veliki broj građevinskih projekata u našoj zemlji na kojima rade turske kompanije i radnici, kao i rat u Ukrajini, postavlja se pitanje ima li ovakva statistika smisla i jesu li to zaista turisti.
Ne računajući pandemijsku 2020. godinu, broj turskih turista u Srbiji se u poslednje tri godine učetvorostručio. U istom periodu broj ruskih turista povećao se gotovo tri puta, a naročito u 2022. kada je broj dupliran i podudara se sa godinom početka rata u Ukrajini i velikog egzodusa Rusa zbog straha od mobilizacije.
Najveći skok dolazaka nakon prve godine pandemije, zabeležili su kineski turisti – čak 460% (kineski turisti bili su najbrojniji 2019. kada ih je prema zvaničnoj statistici došlo 145.000).
Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata građevinskih radnika, ne veruje zvaničnoj statistici.
„To zvuči potpuno nerealno, pa ko vidi tolike turske turiste na našim ulicama“, čudi se Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata građevinskih radnika. „To bi bila najezda, a ja ih viđam samo na gradilištima. Krši se zakon, po svoj prilici. Zašto se vode kao turisti, nisam siguran. Verovatno su to oni koji u Srbiji rade na crno. Morali bi, kada dolaze da rade legalno, da imaju dozvolu za rad ili uputnicu. Znači da dolaze verovatno sami. Oni sa dozvolama i uputnicama ne bi trebalo da ulaze u brojku turista. Morali bi da budu evidentirani i prijavljeni kao radnici“.
Nešto liberalnije uslove je doneo novi Zakon o zapošljavanju stranaca koji je predvideo elektronski, jedinstveni, zahtev za privremeni boravak i radnu dozvolu.
„Sada će to ići drugačije. Dobijaće dozvolu na tri godine“, dodaje Torlaković. „Nova procedura tek treba da profunkcioniše. Ne odnosi se na prošlu godinu. To su verovatno mahom radnici koji dolaze da rade i za turske i za naše firme. Oni turizam vide samo s nedovršenog trećeg sprata gradilišta“.
Statistika od početka 2022. koristi administrativni izvor podataka – aplikaciju eTurista. U ovoj aplikaciji gosti sami popunjavaju svrhu dolaska i nije isključeno da nisu uvek iskreni. Ne bi trebalo da potpuno iskrive sliku, ali postoji mogućnost da se provuku i oni koji u Srbiju nisu stigli da razgledaju znamenitosti već zarade platu.
| 2020 | 2021 | 2022 | 2023 | |
| Turska | 25.079 | 48.936 | 125.602 | 201.440 |
| Rusija | 20.259 | 63.297 | 123.425 | 170.884 |
| BiH | 51.459 | 102.515 | 148.773 | 158.824 |
| Nemačka | 25.064 | 57.574 | 105.792 | 123.059 |
| Bugarska | 26.841 | 22.425 | 81.661 | 110.419 |
| S. Makedonija | 21.498 | 52.471 | 92.046 | 109.738 |
| Hrvatska | 26.970 | 39.327 | 89.860 | 108.161 |
| Rumunija | 17.959 | 27.624 | 74.590 | 100.055 |
| Crna Gora | 26.332 | 58.516 | 80.656 | 96.019 |
| Kina | 17.641 | 16.451 | 32.591 | 92.125 |
| Slovenija | 15.735 | 32.168 | 78.532 | 85.051 |
| Ukupno (sve zemlje) | 445.711 | 871.239 | 1.772.763 | 2.134.305 |
Najbolja provera da li su turski turisti zaista došli radi odmora je podatak koliko koriste smeštajne kapacitete u Srbiji. Direktor Poslovnog udruženja HORES, Georgi Genov, kaže da gostiju iz Turske ima i u Beogradu i na planinama.
„Ima ih zaista dosta. Nedavno sam bio na Kopaoniku i puno ih je“, kaže Genov za Forbes Srbija. „Ovde im je bezbedno, prijatno i to su dobri gosti. Kvalitetni turisti. Mnogo ih je i u tranzitu. Nekada su spavali u kolima uz auto-put, a sada plate smeštaj“.
Kako Genov ističe, podaci o gostima stižu samo na osnovu popunjenosti kategorizovanog smeštaja. Iz hotela, motela, apartmana.
„Ne bi se poslodavcima isplatilo da radnicima plaćaju spavanje u hotelima i apartmanima. U statistiku ne ulazi kolektivan smeštaj radnika“, dodaje Genov. „Istina je da mi ne znamo motiv njihovog dolaska. Da li su došli poslovno. U to ne možemo da ulazimo, ali logika kaže da bi u hotelima mogli da spavaju direktori i neki šefovi. Tek nekoliko procenata“.
Na pitanje šta ih je to privuklo poslednjih godina, Genov kaže da vole planine i banje.
„Ima ih i na Kopaoniku i Zlatiboru, u banjama. Obilaze muzeje. I razlika je to što većina iz tranzita sada prespava u smeštaju“, zaključuje Genov.
TOS: Pratili smo tržište Turske i radili na tome da ih dovedemo u Srbiju
U Turističkoj organizaciji Srbije (TOS) ističu da je 2023. bila jedna od najuspešnijih godina za srpski turizam, i da se broj inostranih gostiju prvi put izjednačio sa brojem gostiju iz Srbije. Prema njihovim rečima, najveći broj gostiju iz Turske nije slučajan “jer je TOS pratila tržište Turske kao veoma značajno za razvoj srpskog turizma i kontinuirano višegodišnje ulagala u promociju Srbije kao turističke destinacije”.
“Od 2021. godine promotivne kampanje, a koje su podrazumevale saradnju sa turističkom privredom Turske, direktnim promocijama na više televizija u Turskoj, online kampanjom banerima i njuzleterima značajno su uticale na zainterosavnost kako turističke privrede, tako i samih turista da posete Srbiju”, kažu za Forbes Srbija u TOS-u.
Oni navode i da je TOS krajem 2022. i sredinom 2023. dovela 30 organizatora putovanja iz regija Anadaolije, Istanbula i Izmira, s ciljem da im se predstave turistički potencijali i lepote Srbije, a ujedno im je organizovala sastanke sa srpskom turističkom privredom. “Direktne avio-linije Er Srbije i Turkiš erlajnza, kao i niskobudžetnih avio-kompanija koje povezuju Srbiju sa nekoliko značajnih gradova u Turskoj doprinose da je Srbija lako dostupna turistička destinacija”.
Takođe, u TOS-u ističu i da podatke o broju turista dobijaju od Republičkog zavoda za statistiku, i da osobe koje dolaze na privremeni rad u Srbiju, ako su smeštene u turističkim smeštajnim objektima, ulaze u statistiku.