Vidi li naša privreda umetnike: Igralište za saradnju veliko je koliko i umetnost

Kada poslovni prostor postane platno za umetnike, rezultati mogu da budu neverovatni. U želji da stvore unikatno radno okruženje i ojačaju brend, kompanije sve češće koriste moćan alat – murale.

Pred majstorima ove umetničke forme izražavanja nalaze se veliki izazovi. Osmišljavanje idejnog grafičkog rešenja, stajanje na skelama na nekoliko metara visine i slikanje, samo su neke od stvari koje umetnici ovog zanata rade.

Forbes Srbija imao je priliku da razgovara sa slikarima, grafičkim dizajnerima i ilustratorima. U želji da saznamo na koji način kompanije dolaze do umetnika, šta se od njih najčešće traži i da li se od toga može lepo živeti, kontaktirali smo Jelenu, Bratislava i Mariju.

Svako od njih, iako naizgled potpuno različiti po vrsti posla, imao je dodira sa kompanijama, kada je reč o ukrašavanju zidova ili nekim drugim vrstama saradnje.

Jelena Vićentić, po zanimanju master likovni umetnik slikar, kaže za Forbes Srbija da za nju saradnja sa kompanijama uvek predstavlja neku vrstu izazova. U svojoj karijeri, radila je i sa domaćim i sa stranim kompanijama, a uglavnom su do nje dolazili putem društvenih mreža ili onlajn portala.

„Nekada radim samo logo firme, a nekada mi daju slobodu, uz neke smernice, da uradim idejno rešenje za njihove zidove. U oba slučaja uživam, jer na kraju uvek budem srećna i ponosna kada vidim da su klijenti zadovoljni, da sam ostvarila saradnju sa ozbiljnim firmama i što sam ostavila umetnost na ‘strogim’ kompanijskim zidovima“, ističe Jelena.

Njeno angažovanje uglavnom je određeno konkretnim projektima, a sa pojedinim kompanijama je ostvarila dugogodišnju saradnju i poverenje.

Ipak, od umetnosti se, kako kaže, teško živi. Dodaje i da u Srbiji mali procenat ljudi ceni i poštuje umetnost, a narod ne kupuje slike, crteže, grafike. Kako nam je objasnila, veliki deo stanovništva ni ne zna šta su murali.

„Zarada zavisi od projekta, koliko je zahtevan i veliki. Ponekad možete da zaradite prosečnu platu, ali uglavnom je ispod proseka. Projekti su periodični, pa se dešava da nekoliko meseci nemate posla, a samim tim ni zaradu“, objašnjava Jelena.

Ipak, kada je u pitanju ilustratorska industrija, stvar je nešto drugačija. Naš sagovornik, Bratislav Milenković koji je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku za primenjenu grafiku sa fokusom na ilustraciju i pismo, za Forbes Srbija kaže da honorari značajno variraju. Zbog različitih ugovora o poverljivosti, koje je potpisivao sa kompanijama, objasnio je da ne može da bude „konkretan i detaljan“ kada su u pitanju konkretne cifre.

„U ilustratorskoj industriji, honorari značajno variraju – od nekoliko stotina evra za dnevne novine, na primer, pa do više hiljada evra za projekte koji imaju veze sa korporativnim klijentima i brendovima. U ogromnoj meri, cenu definiše kompleksnost rešenja i obim licence za korišćenje ilustracije“, ističe Bratislav.

On dodaje i da je ilustracija „veoma zanimljivo igralište“, a da je brzina kojom se generiše sadržaj danas stvorila prostor za povratak ilustracije koji nije bio tu pre 15 ili 20 godina.

„S druge strane ta brzina je otvorila i prostor za ogromnu konkurenciju. Uz konstantan rad na kvalitetu portfolija i dobru mrežu klijenata, ilustracija može da bude stabilan izvor prihoda, a ujedno i kreativno igralište“, dodaje on.

U svojoj karijeri, Bratislav je imao prilike da sarađuje sa brojnim klijentima širom sveta – od malih, lokalnih kafeterija, pa do većih kompanija i brendova današnjice.

„Sa mnogima od njih sarađujem u kontinuitetu, dok se sa nekima saradnja desila samo na određenom projektu. Do saradnje obično dođe kada dizajn tim kompanije proceni da radovi u portfoliju odgovaraju njihovom projektu ili proizvodu, pa angažuju ilustratora da u svom rukopisu izvede rešenje koje im je potrebno“, ističe Bratislav.

Klijenti, kaže, dolaze kroz različite kanale. Nekad se desi da za njega čuju putem društvenih mreža, a nekada sam pronalazi klijente, slanjem portfolija potencijalnim klijentima. Njegove ilustracije pronalaze prostor u najrazličitijim formatima – od murala, do ambalaža, a najčešće su to projekti za izdavaštvo, brending i korporativne sadržaje.

„Imam sreću da me za nekoliko različitih tržišta zastupaju agenti specijalizovani za ilustraciju, pa u značajnoj meri oni budu katalizatori saradnje sa globalnim klijentima“, dodaje on.

Tako je i naša sagovornica, Marija Maša Milanković, uspela da se poveže sa kompanijama poput Sport Vision-a, prodavnicom kolača Rock&Raw i prodavnicom vintidž odeće Pinklla. Takođe, bila je angažovana kao kreativna direktorka, ali i kao jedna od ilustratorki na izradi murala na zgradi kompanije Nelt, kada se, po prvi put, susrela sa tako velikim formatom zida (10x12m).

„Trenutno sam angažovana na kompletnom oslikavanju nove zgrade i kancelarijskih prostora jedne medijske agencije, a možda najdraži zid koji sam oslikala jeste zid u dvorištu vrtića Vračarac“, ističe Maša.

Za sve projekte kontaktirana je po preporuci, a za Forbes Srbija kaže da su ti projekti raznovrsni – od grafičkog dizajna za interne komunikacije u banci, preko brendinga za cvećare i salaše, do publikacija i ilustracija za nevladine organizacije.

„Na primer, OSCE iz Varšave je iskoristio moje radove za veliku međunarodnu konferenciju sa temom jednakost među polovima“.

Ipak, kaže, teško je proceniti koliko je teško živeti isključivo od umetnosti.

„Svako ima svoje lične životne okolnosti i stremljenja. Ja ne živim samo od umetnosti, već i od komercijalnih projekata. Umetnici su poznati po tome da im je negovanje (lične) slobode najveći prioritet, ponekad ili često i u odnosu na zaradu. Možda je teže introvertnim umetnicima koji se slabije snalaze van okvira svojih misli i koji bi trebalo da nađu partnera ili agenta koji će im pomoći da se otvore publici“, ističe ona.