Više od muzike i zagrljaja: Može li se sprečiti karijerni lom kao posledica ljubavne afere na poslu

Sve i da se dešavalo nešto važnije na globalnom nivou od koncerta grupe Koldplej u Bostonu pre desetak dana zasigurno ne bi zavredelo toliko pažnju svetske javnosti jer je ona bila uprta u dvoje aktera koji su “uzeli šou” čak i duhovitom frontmenu te grupe. Ali, karijerni lom se dogodio.

Sada već planetarno poznati izvršni direktor kompanije Astronomer, Endi Bajron i šefica sektora za ljudske resurse iste kompanije, Kristin Kabot, napustili su svoje funkcije.

Slučaj sa koncerta, u kom su glavni akteri menadžeri kompanije, otvara niz važnih pitanja. Od reputacije i liderstva, do etike i posledica koje ovakvi postupci imaju.

Forbes Srbija pitao je stručnjake kako bi mogao da izgleda povratak profesionalnom životu aktera sličnih ljubavnih veza, uz (mogući ili izvestan) bračni brodlom.

Šta je u psihologiji ličnosti lidera koji se odvaži (ili se ne obazire) na to da pred velikim brojem ljudi grli koleginicu iz firme, a da pritom imaju porodice i partnere.

Da li osobe na takvim funkcijama imaju pravo na ovakvu vrstu slobode i koja je njena krajnja cena. Da li je utoliko više trebalo da računaju na „svevideće oko Velikog brata“?

Ko će želeti da radi sa takvim ljudima?

Ivana Đokić, HR stručnjak, ističe da treba imati u vidu da u eri društvenih mreža i neprekidne medijske prisutnosti, granice između privatnog i profesionalnog gotovo da više ne postoje. Na to je kako kaže svakako trebalo da računaju i njih dvoje kada su otišli na koncert gde nisu krili da su u vezi.

„Smatram da je takvo ponašanje neozbiljno. Ne samo što kompromitujete sebe, već narušavate poverenje, integritet i kulturu organizacije koju predstavljate“, kaže sagovornica.

Ističe da bi bilo korisnije da se o ovakvim slučajevima govori iz ugla sistema vrednosti, profesionalnih standarda i lekcija koje svi možemo izvući.

Kada se ovakva situacija dogodi, pitanje nije samo gde će akteri dalje raditi, već ko će želeti da radi sa njima.

„Svi znamo da karijere na ovakvim pozicijama ne završavaju samo ostavkom. Završavaju se gubitkom poverenja, autoriteta i kredibiliteta. A kada je narušen temelj poverenja unutar tima i prema menadžmentu, posledice nisu samo kadrovske – one su sistemske“, dodaje.

Liderstvo nosi odgovornost, čak i kada vas niko ne posmatra

Đokić kaže da „biti lider ne znači nositi titulu, već pokazivati doslednost i kada vas niko ne gleda i kada mislite da vas ne gleda“.

Ona smatra da u ovakvoj situaciji, ako uopšte žele da razmišljaju o vraćanju poverenja – i profesionalno i u očima javnosti – prvi korak treba da bude iskrena, odgovorna i lična izjava. Ona bi, dodaje, pomogla za dalji karijerni pravac.

„Ljudi očekuju priznanje greške i jasno pokazivanje da razumeju posledice koje su izazvali, ne samo po sebe, već i po kompaniju, zaposlene…“.

Nijedno od aktera konkretnog događaja se nije dosad oglašavao.

„Tišina i ignorisanje nisu neutralna strategija, već dodatno narušavaju sliku. Povratak poverenja je moguć samo ako postoji autentična odgovornost i spremnost da se izgubljeno gradi iz početka“, kaže Ivana Đokić.

Psiholog Ana Mirković ukazuje da, iako svaki čovek ima pravo na privatnost, situacija koja se desila je postala prekomplikovana upravo jer je reč o ljudima koji su u istoj firmi na visokim pozicijama.

Suštinski, kako objašnjava Mirković, privatne i poslovne uloge ne bi trebalo da budu tako povezane.

Ipak, kada je reč o liderskoj poziciji podrazumeva se da je ta osoba „ambasador“ firme i samim tim ljudi ne mogu da razdvoje poslovno i privatno.

Karijerni imidž poljuljan

Ukazuje da osim što su povredili porodice, razočarali su i kolege i sledi im krizna karijerna komunikacija.

„Budući da je podneo ostavku, direktor bi trebalo da izađe i javno kaže da mu je žao. U zavisnosti od toga kako bude komunicirao zavisiće i percepcija kolega i javnosti o njemu u budućnosti“, dodaje.

U poslovnom svetu se, kako dodaje, gleda kakav imidž ima osoba i to svakako utiče na profesionalni identitet i reputaciju.

„Ako, recimo, kolege ne mogu da ospore njegovu profesionalnost i karijerni učinak, ako kažu da je dobar lider ili timski igrač, da je unapredio kompaniju on će dobiti neku drugu karijernu priliku. Videćemo kako će se ponašati, da li će sasvim nestati i povući se“, dodaje.

Ako je neko na takvoj poziciji veruje se da ima znanja i veštine. Mnogi gledaju ekspertizu, ali ipak je važno i ponašanje u javnosti.

Teže je ženama

Mirković misli da je mnogo teža pozicija HR direktorke čija je priroda posla i funkcija u firmi bila veoma specifična budući da brine o etici i vrednostima kompanije.

Ona će definitivno snositi veće posledice jer su žene generalno izloženije javnoj osudi nego muškarci kada je karijerni imidž u pitanju.

„Njoj će svakako povratak u karijeri biti veoma težak“, kaže Mirković.

Mnogo toga ode u zaborav

Mirković kaže i da kada se neka osoba poveže sa nekim vidom nemoralnog ponašanja onda je to deo njenog imidža. To postaje deo slike te osobe u u javnosti.

„To trigeruje ljudsku pažnju koliko god je visoko na profesionalnoj lestvici ta osoba. Ako znate da vara ili laže onda se tako percipira, to ostaje deo njene ličnosti. Nije nužno da utiče na karijerni put, ali utiče na imidž u javnosti“, objašnjava Mirković.

Kaže da ljudi koji se u ovakve odnose upuštaju moraju biti svesni da nema privatnosti u eri digitalnih komunikacija i da apsolutno svako može da postane predmet onoga što će videti ceo svet.

Ipak, kako kaže, ima i drugačijih primera. Neke stvari odu u zaborav ili se tolerišu, odnosno da za njih nema uvek kazne. „Ljudi koji su na vlasti se vezuju se afere i nemoralne stvari pa napreduju i zarađuju više“, navodi primer Ana Mirković.

„Ne treba zaboraviti stručnost uprkos aferi“

Psiholog Jelena Stanimirović kaže da ovu situaciju čini kompleksnijom upravo činjenica da su oba aktera u poslovnim ulogama koje imaju težinu – oni su lideri.

„Lideri uvek nose odgovornost za kulturu u kojoj rade. I kada greše u privatnoj sferi često zaboravljamo da se njihova moć ne završava na vratima kancelarije. Sa druge strane, iako su bili učesnici afere, to ne umanjuje njihovu stručnost i ekspertizu te to ne bismo smeli zaboraviti“, kaže ona.

Dodaje da u mnogim organizacijama, ovakvi odnosi, posebno ukoliko postoji razlika u hijerarhiji mogu biti shvaćeni kao zloupotreba moći, čak i kada postoji pristanak.

Stanimirović ukazuje i da uprkos tome što mnogi očekuju karijermi lom, ne treba zanemariti činjenicu da afere i skandali ponekad ne unište karijere, već naprotiv, ojačaju ih.

„Za ovu kompaniju većina nas nikad nije ni čula do ovog trenutka. Setimo se raznih primera, što kod nas, što u svetu gde su karijere krenule uzlazno posle ovakvih situacija. Neko uspe da iskoristi, neko ne. Dakle, nije afera ono što određuje nečiji kraj – već način na koji se sa njom suoči, govorimo o njoj i uči iz nje“, objašnjava psiholog.

Šta kažu pravnici

Stručnjak za radno pravo Olga Kićanović posmatra ovakve slučajeve iz pravnog ugla. Problem je, kaže, najveći privatno – za porodice. Odnos nije relevantan za profesionalni integritet i radnopravni status.

„Emocionalni, pa i seksualni život spada u zakonom garantovano pravo na privatnost i takve informacije bi trebalo da uživaju zaštitu od obrađivanja od strane poslodavca, jer nisu od značaja za posao“, dodaje.

Kompanije prema njenom mišljenju ne bi trebalo da deluju ishitreno i iz straha od osude javnosti. „Trebalo bi prvo proceniti srazmeru štete od gubitka produktivnog zaposlenog u odnosu na rizik od informacija na društvenim mrežama, koja za par dana pada u zaborav“.

Bilo bi dovoljno da firma ogradi od privatnog života svojih zaposlenih, smatra Kićanović. Između poslodavca i zaposlenog mora da vlada uzajamna lojalnost, koja je važnija od prilagođavanja dnevnim dešavanjima na društvenim mrežama, kaže sagovornica.

Moglo je i drugačije

Ukazuje i da kompanije kodeksom ponašanja ukazuju da emotivne i seksualne veze među zaposlenima nisu poželjne, ali s obzirom na to da bi zabrana bila protivna osnovnom ljudskom pravu zaposlenog da bira partnera, samo postavljaju ograničenja.

Prvo, da je svako preplitanje emocionalnih i poslovnih odnosa povreda radne discipline. Ono se sankcioniše ili opomenom ili otkazom.

Drugo, da u slučaju poremećaja emocionalnih odnosa zaposleni partneri ne mogu tražiti zaštitu kod poslodavca samo zbog okolnosti što tu rade.

Najveće korporativne ljubavne afere i posledice

Akteri ljubavnih afera bili su i menadžeri poznatih kompanija na globalnom nivou. U većini slučajeva, afere između zaposlenih dovele su više do negativnih posledica po reputaciju tih pojedinaca. Ne nužno i kompanija, naročito kad je reč o velikim korporacijama.

Tako je, recimo, bivši direktor Mekdonaldsa Stiv Isterbruk imao vezu sa zaposlenom, čime je prekršio internu politiku kompanije. Bio je otpušten, a kasnije se ispostavilo da nije prijavio još nekoliko veza. 

Iako se nije suzdržao u podsmevanju skandala sa Koldplej koncerta, afere prate i Ilona Maska.

On tvrdi da nije bio u romantičnoj vezi s jednom od direktorki njegovih kompanija, Šivon Zilis, ali su putem vantelesne oplodnje dobili decu. U medijima se spekulisalo i da je najbogatiji čovek na svetu nedavno imao aferu sa Nikol Šenahan, suprugom njegovog bliskog prijatelja, osnivača Gugla Sergeja Brina. Mask je to demantovao.

Nisu jedini…spisak je poduži

Iako veliki broj firmi ima striktne politike o odnosima između zaposlenih, o nju se oglušio i Džef Zaker. Direktor CNN-a, prema navodima medija, bio je u dugogodišnjoj vezi sa koleginicom. Iako je veza bila dobrovoljna, to nije prijavio firmi kako nalažu pravila. Ona je ostala da radi na CNN-u, a on je 2022. podneo ostavku kad je veza postala javna. Zaker se tada sam povukao iz medija što je izazvalo veliko iznenađenje.

Slična afera sa zaposlenom pratila je bivšeg prvog čoveka Intela Brajana Krzaniča. Iako je i ona bila dobrovoljna, završila se njegovom ostavkom 2018. To mu po svemu sudeći nije uništilo karijeru. U oktobru prošle godine imenovan je za generalnog direktora startapa Cerence.

Legendarni direktor Dženeral Elektrika Džek Velč nije ušao u vezu sa zaposlenom, ali jeste sa novinarkom koja ga je intervjuisala (kasnije su se i venčali). Ipak, on je u to vreme bio u braku.

Afera je vezana i za čuvenog osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa. Do nje je došlo nakon prijave da je Gejts želeo da započne vezu sa zaposlenom 2000. pozivajući je u imejl prepisci da „izađu“. U javnost je isplivala kada je napustio odbor Majkrosofta, a navodno je do napuštanja odbora i došlo jer je pokrenuta istraga o tom događaju. Njegov portparol rekao je da je odnos završen na prijateljski način.