Vrhovni sud poništio Trampove carine kao nezakonite: Slede nove, ali i povraćaj novca

Predsednik Donald Tramp nije imao ovlašćenje da nametne svoje obimne carine, presudio je u danas Vrhovni sud. Tako je poništen predsednikov ključni ekonomski potez u slučaju koji je sam predsednik nazvao „jednim od najvažnijih ikada“.

Sudije su presudile sa 6:3 protiv Trampovih carina. Zaključili su da Zakon o međunarodnim ovlašćenjima u vanrednim ekonomskim situacijama (IEEPA), na koji se Tramp pozvao da bi uveo carine, ne daje predsedniku pravo da nametne ovako široke carine.

IEEPA daje predsednicima široka ovlašćenja da uvode ekonomske sankcije tokom nacionalnih vanrednih situacija, ali ne precizira da ta ovlašćenja uključuju nametanje carina. Vrhovni sud je presudio da se zakon ne može tumačiti tako da se primenjuje na carine. Manji deo sudija dodatno je naveo da Trampov pokušaj da koristi zakon za nametanje carina „prevazilazi ‘legitimnu nadležnost’ predsednika“.

Odluka suda dolazi nakon što su dva niža suda presudila protiv Trampove administracije i poništila carine kao nezakonite. One su ostale na snazi dok je Vrhovni sud razmatrao pitanje.

Tramp: Sramna odluka, imam rezervni plan

Američki predsednik Donald Tramp je na sastanku sa guvernerima u Beloj kući rekao da je današnja presuda Vrhovnog suda o ukidanju carina „sramna“, prenosi CNN. Prema rečima jednog učesnika tog sastanka, Tramp je kazao da za zadržavanje carina na snazi ima na umu rezervni plan. Zvaničnici unutar Trampove administracije spremali su se za poraz na Vrhovnom sudu, uveravajući predsednika da će, ako sud ukine carine, postojati drugi načini da se one sprovedu, navodi CNN. Beta

Kompanije mogu da traže povraćaj novca?

Zvaničnici Trampove administracije već su rekli da nameravaju da uvedu nove carine po drugim zakonima ukoliko IEEPA carine budu poništene. Presuda suda zaustaviće već uvedene carine i otežaće vladi da ubuduće uvodi tako široke namete.

Odluka suda takođe izgleda da se primenjuje retroaktivno. To znači da kompanije verovatno mogu da traže povraćaj miliona dolara koje su već platile u carinama – proces koji je sud tokom usmene rasprave priznao da je „verovatno ‘haotičan’“.

Tramp je često upozoravao na mogućnost da Vrhovni sud poništi njegove carine. Tvrdio je da bi odluka protiv njega široko naškodila američkoj ekonomiji.

Presuda Vrhovnog suda sada će verovatno izazvati stampedo kompanija koje žele povraćaj već plaćenih carina. Više od 1.000 kompanija preventivno je podnelo tužbe tražeći povraćaj u slučaju da carine budu poništene. To sada verovatno može da se nastavi, a očekuje se da će biti podneto još tužbi nakon objave odluke. Još nije jasno kako bi povraćaji carina tačno mogli da se izvrše. I da li kompanije moraju eksplicitno tražiti povraćaj pred sudom, ili bi Trampova administracija mogla automatski izvršiti povraćaje.

Mišljenje suda ne navodi eksplicitno kako povraćaji treba da se sprovode. To može dovesti do haotične situacije, dok niži sudovi pokušavaju da reše pitanje. U svom odvojenom mišljenju koje se protivi odluci suda u petak, sudija Bret Kavano upozorio je na „ozbiljne praktične posledice“ koje će proizaći iz odluke suda u vezi sa procesom povraćaja. Napomenuo je da većina suda u svom mišljenju nije rekla „ništa“ o tome „da li, i ako jeste kako, Vlada treba da vrati milijarde dolara koje je prikupila od uvoznika. Ali taj proces je verovatno ‘haotičan’.“

Berze pozitivno reagovale

Sva tri glavna berzanska indeksa bila su u porastu nakon što je Vrhovni sud poništio carinsku politiku predsednika Donalda Trampa, uprkos tome što je ekonomija zabeležila najsporiji rast u poslednja tri kvartala. S&P 500 porastao je za oko 0,2%, dok su Dau i Nasdak skočili za 0,3%, odnosno 0,7%. Tehnološke akcije predvodile su dobitke, pri čemu su giganti poput Amazona (1,7%) i Salesforce-a (1,1%) zabeležili rast u ranoj trgovini. Trgovci na malo i druge kompanije iz sektora potrošačke robe, posebno izložene uvoznim tarifama, takođe su zabeležili rast, a Wayfair Inc. (+4,7%), e.l.f. Beauty (+2%) i Vita Coco (+5,5%) ostvarili su snažna povećanja. Lider demokratske većine u Senatu, Čak Šumer, nazvao je odluku „pobedom za novčanike svakog američkog potrošača“ na platformi X. Senatorka Elizabet Voren dodala je da su carine nanele „ogromnu štetu malim preduzećima, američkim lancima snabdevanja, a posebno američkim porodicama koje su bile primorane da plaćaju više za sve, od prehrambenih proizvoda do stanovanja.“ Martina Di Likosa, novinarka Forbes

Šta kažu sudije koje su glasale protiv

Pored Kavanoa, sudije Klarens Tomas i Semjuel Alito takođe se nisu složili sa odlukom suda. Veruju da je Tramp imao ovlašćenje da uvede carine po IEEPA. „Carine o kojima je reč ovde možda jesu ili nisu mudra politika“, napisao je Kavano u svom mišljenju. Uz njega su stali Tomas i Alito. „Ali po tekstu, istoriji i presedanu, one su očigledno zakonite“.

Više od 133,5 milijardi dolara je iznos koji je savezna vlada prikupila carinama zaključno sa 17. decembrom. To pokazuje analiza podataka vlade koju je uradila agencija Rojters. Taj iznos je verovatno bliži 175 milijardi dolara sada, izvestio je Rojters danas na osnovu procena ekonomista iz Penn-Wharton Budget Model.

Predmet Vrhovnog suda konkretno se odnosio na carine koje je Tramp nametnuo po IEEPA, uključujući obimne carine koje je predsednik nametnuo gotovo svim zemljama u aprilu, kao i carine za Meksiko, Kinu i Kanadu koje je Tramp opravdavao kao način zaustavljanja uvoza fentanila u SAD. Presuda suda ne utiče na carine za određene sektore i proizvode, poput carina na automobile i čelik, jer su one uvedene po različitim odredbama saveznog zakona koje eksplicitnije daju predsednicima ovlašćenje za carine.

Najveći dobitnici: Samsung, LG, Volmart, IKEA, Amazon…

Sa presudom Vrhovnog suda američki potrošači i hiljade kompanija mogli bi imati koristi. Posebno velike maloprodajne i elektronske kompanije poput Volmarta, Samsunga, Targeta, Amazona i LG Grupe. Stručnjaci za trgovinu rekli su za Forbes da bi elektronske kompanije i firme koje proizvode robu široke potrošnje mogle da imaju najveću korist od poništavanja carina, kako zbog mogućnosti povraćaja već plaćenih naknada, tako i zbog potencijalnog uticaja novih zamenskih carina na određene sektore. Potrošači takođe mogu imati koristi jer bi dalja povećanja cena uzrokovana carinama mogla biti zaustavljena. Mogli bi i da povrate deo već plaćenih povećanih cena. Potrošači bi mogli da pokrenu kolektivne tužbe protiv kompanija koje su povećale cene zbog carina, a sada im se novac vraća. Elektronika je jedna od najvećih kategorija uvoza u SAD, prema podacima Američke komisije za međunarodnu trgovinu. Prethodni podaci o najvećim američkim uvoznicima iz 2024. sugerišu da su elektronske kompanije poput LG Grupe, Samsunga, Elektroluksa i Best Baja među najvećim kompanijama koje šalju robu u SAD. Mogle bi da povrate najviše. Trampove carine imale su „značajan uticaj“ na kompanije u industriji maloprodaje i potrošačke robe, koje su dugo nabavljale robu prvenstveno iz Azije, rekao je Endrju Siclijano, globalni lider u KPMG-ovom odeljenju za trgovinu i carine, za Forbes. Kompanije u ovom sektoru koje su 2024. uvezle najviše robe u SAD i verovatno će imati koristi od povoljne odluke o carinama uključuju Volmart, Houm Dipo, Target, Lovs, Amazon, Dolar Tri, IKEA, Vilijams Sonoma, Ross, GE Appliances i Dolar Dženeral, prema podacima koje je analizirao S&P Global.

Da li će Tramp uvesti nove carine?

Najverovatnije. Zvaničnici Trampove administracije sugerisali su da su nameravali da uvedu nove carine ako bi IEEPA naknade bile poništene. Još nije jasno kako će te carine izgledati. Direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće Kevin Haset rekao je u januaru da administracija ima „plan B“ da „odmah“ uvede nove carine od 10%. Verovatno po zakonu koji omogućava predsednicima da uvedu carine do 15% na period do 150 dana kako bi rešili trgovinske neravnoteže. Te carine bi bile privremene. Još nije jasno koje bi dugoročne carine administracija mogla da uvede.

Iako je Tramp tvrdio da su njegove carine način da kazni strane zemlje, istraživanja pokazuju da američki potrošači snose glavni teret troškova. Institucija Kil za svetsku ekonomiju, nemački think tank, otkrila je u januarskoj studiji da su strani izvoznici u 2025. pokrili samo oko 4% troška Trampovih carina, dok su američki uvoznici i potrošači snosili 96% tereta.

Brojni izvori potvrdili su za Forbes da su finansijske firme sklopile dogovore sa uvoznicima. Firme su kupovale prava na povraćaj za IEEPA carine koje je kompanija platila. To znači da bi, ako bi carine bile poništene i mogle da se refundiraju, finansijska firma dobila ceo iznos – u zamenu za davanje uvozniku procenta ukupnog iznosa plaćenog u carinama. Uvoznici su mogli dobiti garantovani priliv gotovine unapred. Time su osigurale da dobiju barem deo novca koji su platili u carinama. Finansijske firme, kladeći se da će Vrhovni sud poništiti carine, rizikovale su nadajući se većim dobicima. Presuda suda verovatno predstavlja pobedu za te firme jer je sud otvorio put za povraćaj carina, iako još ostaje da se vidi kako će taj proces izgledati.

Alison Darki, novinarka Forbes