Za „holivudski osmeh“ iz Amerike u Beograd – koji medicinski zahvati najviše privlače strance i zašto

Izbeljivanje zuba, takozvani „holivudski osmeh“, lečenje paradontopatije, ali i ozbiljnije stomatološke intervencije, zatim fejslifting, korekcije nosa, grudi, transplantacija kose, samo su neke od usluga zbog kojih stranci dolaze Srbiju.

Lekari koji u svojim klinikama i ordinacijama primaju i leče pacijente iz inostranstva kažu za Forbes Srbija da se oni na taj korak odlučuju kako zbog kvaliteta zdravstvene usluge, tako i cena koje su značajno niže nego u drugim zemljama.

Da bi ta grana u Srbiji postala brend i da bismo bili vidljiviji na svetskoj mapi medicinskog turizma ukazuju da je neophodna strategija, ali i da se svi akteri „u lancu“ udruže, a takođe važnim smatraju i internet promociju i marketing za ovu oblast.

Dolazak u kapacitetu medicinskog turiste znači da nakon intervencije ostanu i kao redovni turisti, obiđu znamenitosti Beograda i drugih delova Srbije.

Pet puta povoljnije

Srbija je tako sada „destinacija“ u koju se dolazi najčešće zbog zahvata u oblasti dentalne i estetske hirurgije koji su, prema rečima stručnjaka, i do pet puta povoljnije nego u inostranstvu.

Najčešći „gosti“ u zdravstvenim ustanovama su ipak naši ljudi koji žive u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, koji često ove usluge preporuče i svojim prijateljima strancima.

Stomatolog Nemanja Popović priča za Forbes Srbija da je još pre 15 godina prepoznao potencijal dentalnog turizma jer su u njegovu ordinaciju još tada dolazili ljudi iz Irske, Škotske, Engleske budući da su kod njih cene stomatoloških usluga visoke, imaju nepovoljno osiguranje, ali i genetski loše zube.

Kaže da je veliki broj država iz kojih su u poslednje skoro dve decenije dolazili pacijenti – iz Japana, Australije, Novog Zelanda…

„Dolazili su još tada u velikom broju, ali je korona dosta usporila trendove pa u poslednje vreme dolaze većinom ljudi sa prostora SFRJ koji rade i žive u inostranstvu, a stranci u nešto manjem broju“, objašnjava dr Popović.

Kada je reč o cenama, Popović ukazuje na bitne razlike:

„Cene se razlikuju pet do 10 puta i nekome iz Amerike se isplati da za jedan implant kupi kartu i odsedne u Beogradu jer u Srbiji to košta 400 evra, a kod njih od 3.000 do 5.000 dolara“, dodaje.

Kada je reč o tome kako možemo podstaći više ovu granu Popović navodi Tursku koja je postala centar medicinskog turizma te da je upravo ona dobar primer kako država gura privatni sektor jer je odlučila da im pomogne u internet marketingu.

„Tu bi pomoć bila dobrodošla i Srbiju bi stavila na mapu medicinskog turizma kao ozbiljnu državu“, kaže Popović. Podseća da je Ministarstvo zdravlja pre sedam godina dalo predlog da se počne sa udruživanjem privatnih stomatoloških ordinacija i da se izdaju serftifikati za dentalni turizam, ali da se sa tom idejom stalo.

Navodi još neke stavke: „Takođe, mislim da bi bilo ključno da se odredi jedan standard kvaliteta, odnosno da bude isti u svim ordinacijama, kao i da ne bude većih razlika u cenama. Konkurencije u ovom slučaju nema jer u našoj zemlji ima dosta stomatologa i naše usluge su potrebne i to bi uticalo da privučemo veliki broj pacijenata iz inostranstva“, dodaje on.

Zamenio sve zube u Srbiji

U Dental Implant Expert poliklinici kažu za Forbes da su najčešće stomatološke usluge zbog kojih dolaze turisti iz inostranstva ugradnja implanata i estetska protetika. Tu su i izrada krunica, izbeljivanje zuba, takozvani holivudski osmeh, ali i lečenje paradontopatije.

Dr Zvonko Ostojić, specijalista oralne hirurgije, kaže da često dolaze pacijenti iz inostranstva i zbog komplikovanijih intervencija u domenu oralne hirurgije poput sinus-lift-a, zatim za intervencije iz oblasti maksilofacijalne hirurgije u opštoj anesteziji i otklanjanje najteže malformacije (nepravilnosti) kostiju vilica i zuba.

Jedan državljanin Nemačke nedavno je došao kako bi uradio kompletno nove zube što su uradili u intervenciji koja je trajala tri sata.

Cene intervencije u Srbiji idu od 200 evra za krunice pa do 800 evra za implante. To je dva do tri puta jeftinije nego negde u inostranstvu, dodaje Ostojić.

Njihovi pacijenti su najčešće naši ljudi koji žive u Austriji, Nemačkoj, Švedskoj, a imaju i turiste iz Australije, Kanade, Amerike. Interesovanje za stomatološke usluge je veliko pa je intervenciju potrebno zakazati bar tri nedelje ranije, dodaje dr Ostojić.

Estetska hirurgija

Vlasnik i osnivač Bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju „Colić“, dr Milan Colić kaže za Forbes Srbija da se iz godine u godinu javlja sve više građana iz inostranstva i to najčešće za usluge estetske hirurgije poput transplantacije kose, fejs liftinga, hajluronskih filera i botoksa, operacije nosa, zatim rekonstrukcije grudi, kako posle maligne bolesti, tako i zbog povećanja, podizanja i smanjenja, a takođe zakazuju i druge intervencije poput podizanja kapaka…

Takođe dolaze i oni koji su oslabili, odnosno izgubili veliku kilažu pa moraju da zategnu celo telo.

Dr Colić se priseća pacijentikinje iz Italije koja je devedesetih godina došla u Beograd i kada je na aerodromu sačekao „fića“, koji je kod njih u muzeju, od straha je umesto fejs liftinga uradila samo korekciju ušiju, tek onda ostale planirane korekcije, a potom je dovela i supruga zbog korekcije nosa.

Ukazuje na još jednu bitnu stavku koju je primetio prilikom obilaska drugih zemalja. Naime, u Austriji ili Švajcarskoj ovakve intervencije su i do četiri puta skuplje i može da se desi da u nekoj od ustanova nađu po cenama kakve su kod nas, ali se često ispostavi da kadar u tim ustanovama nema potrebno iskustvo.

„Njima te usluge često pokriva osiguranje, ali razočaravajuće je da za kvalitet njihovih usluga koji oni smatraju da je na visokom nivou ne mogu da kažem da je sasvim zadovoljavajući. Mi smo najviše ponosni kada nam pacijenti kažu da takvu uslugu nemaju u svojoj zemlji. To nam daje za pravo da možemo reći da smo sasvim u korak sa svetom po znanju, iskustvu, materijalima koje koristimo u Srbiji“, kaže dr Colić.

Ističe i da su estetska medicina i hirurgija oblasti koju ni u mnogo razvijenijim društvima ne pomaže država, a ipak neke operacije koje bi se preventivno uradile uštedele bi sredstva na duže staze.

„Na primer, ekstremna gojaznost ukoliko se preventivno ne spreči vodi u daleko skuplje procedure koje moraju da se sprovedu jer takav pacijent postaje npr. dijabetičar ili kardiološki bolesnik ili mu otkazuje lokomotorni aparat, kolena, kukovi i slično i samim tim postaje skup pacijent“, kaže.

Ističe da sada vlada velika “moda“ odlaska u Tursku zbog estetskih korekcija, prevashodno zbog cene. Colić upozorava da to nekada može da zavara pacijenta:

„Imam običaj da kažem pacijentima, što se u praksi mnogo puta potvrdilo, jer dobijamo dosta komplikacija o kojima se ne govori i malo se zna, da je nekad jeftinije – najskuplje. Hirurg nije samo onaj ko zna da operiše već onaj ko zna da reši komplikaciju. Poređenja radi, kada se radi o cenama, operacija nosa se tamo može naći i za 1.500 – 2.000 evra, a kod nas je duplo skuplja. Ja bih se uvek, iako je skuplje, odlučio za doktora čiji rad mogu da proverim, koji govori moj jezik i kome mogu da se obratim u svakom trenutku“, navodi dr Colić.

U vrhu svetske mape genitalne hirurgije

Poslednjih decenija postoji trend da i za kompleksne intervencije iz domena genitalne hirurgije stranci dolaze u Beograd.

Beograd je, kako kaže urolog Vladimir Kojović postao popularna svetska destinacija za tu vrstu medicinske usluge, ne samo zbog povoljnije cene usluge nego prvenstveno zbog činjenice da se operacije genitalija ovde izvode znatno kvalitetnije nego u inostranstvu.

Priča i da stranci koji dođu u Beograd postanu prijatelji domaćih lekara i kasnije šire pozitivnu priču i dobre utiske koje su poneli.

Više od polovine pacijenata su osobe koje dolaze iz inostranstva, prvenstveno iz zemalja u regionu, a zatim i stranci iz udaljenih zemalja, i to iz celog sveta – od Japana do Amerike.

„Iz regiona najviše pacijenata imamo iz Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Grčke. Nadležni nacionalni fondovi zdravstvenog osiguranja tih država prepoznali su nas kao mesto gde se kvalitetno leče njihovi osiguranici, pa vrlo često snose troškove hirurškog lečenja u našem Centru“, objašnjava dr Kojović za Forbes Srbija.

Primećuje da su stranci koji dođu u Srbiju na operativno lečenje genitalija vrlo dobro informisani o tome kakvu uslugu će dobiti.

„Povoljnija cena takođe utiče na njihov izbor, ali smatram da je to od sekundarnog značaja za većinu. Velika tradicija, ugled i kvalitet beogradske škole genitalne hirurgije sigurno je glavni razlog njihovog dolaska“, objašnjava.

Najčešće intervencije zbog kojih stranci dolaze, prema rečima Kojovića su ugradnja penilnog implanta kod osoba sa erektilnom disfunkcijom (impotencijom), ugradnja veštačkog sfinktera kod pacijenata koji ne mogu da kontrolišu mokrenje, rekonstrukcija mokraćnog kanala kod osoba koje imaju suženje uretre, kao i rekonstrukcija polnog organa kod raznih urođenih anomalija.

Dužina boravka nakon operacije zavisi od vrste operativnog zahvata. Pacijenti sa tim problemima ostaju u još oko sedam dana nakon operacije zbog praćenja i nege. „Osobe kojima radimo operacije potvrde pola, odnosno konverzije genitalija ostaju duže, obično dve do tri nedelje„, napominje dr Kojović.

Medicinski turizam u Srbiji ima ogroman potencijal jer kvalitetna medicinska usluga ne poznaje granice i može se nesmetano “izvoziti” dodaje Kojović.

Kada je reč o tome kako možemo da unapredimo ovu granu i nađemo se na višoj poziciji na mapi zdravstvenog turizma, dr Kojović kaže da naši lekari imaju veliki ugled u svetu, a Beograd, kao kosmopolitski grad može da bude dodatni motiv.

„Mislim da je neophodan dalji sistemski rad i adekvatan podsticaj ka unapređenja postojećih kapaciteta, u cilju postavljanja i drugih grana naše medicine na mapu svetskog tržišta. Iskorak bi mogao da se napravi i u ostalim oblastima hirurgije. Posedujemo kvalitetan kadar koji je u mogućnosti da pruži adekvatnu uslugu“, naglašava on.

Banjski turizam i konkurencija

Da bi medicinski turizam Srbije postao brend, neophodno je da se time bave svi akteri u lancu – od lekara i bolnica, preko ministarstava zdravlja, turizma i privrede, pa do turističkih operatera, hotela i prevoznika, kažu u Klasteru medicinskog i zdravstvenog turizma Srbije.

Imajući u vidu da je ranije postojala inicijativa da se stranci podstiču da dolaze u banje, sada uglavnom dolaze gosti iz regiona, a konkurencija je što se banjskog turizma tiče u evropskim zemljama takva da ćemo još neko vreme čekati na više gostiju, budući da zemlje poput Švedske ili Slovenije imaju prilično dobro razvijene usluge u ovom segmentu.

U Specijalnoj bolnici Merkur u Vrnjčkoj banji kažu da je najznačajnija stavka za dolazak većeg broja gostiju iz inostranstva saobraćajna povezanost i infrastrukturna razvijenost.

„Potrebno je obezbediti veći broj letova sa manjih aerodroma u Srbiji, među kojima je i Aerodrom Morava u Kraljevu koji je nama glavna pozicija za strane goste u budućnosti. Kvalitet puteva i saobraćajnica veoma je značajan za goste koji dolaze sopstvenim prevozom“, ističu.

Strani gosti su pokazali interesovanje za Vrnjačku Banju i još od 2006. godine veliki broj gostiju iz Rusije počeo da dolazi tu na odmor.

Postojala je pauza u posetama tokom perioda pandemije, a sada strani gosti najčešće dolaze zbog medicinskih pansiona, koji uključuju proveru zdravlja kao i tretmane mineralnim vodama.

Najviše ih interesuju medicinski paketi koji im omogućavaju da urade niz pregleda i dijagnostičkih procedura dok su na odmoru. Od ukupnog broja Merkurovih gostiju 20% čine strani državljani, najčešće iz Rusije, Bugarske, Grčke, sa Kipra, zemalja bivše Jugoslavije, Italije, Izraela.