Zaposleni Apoteka Beograd dostavili ministru procenu troškova za opstanak: „Uslov svega je da nam isplate plate“

Deo zaposlenih i predstavnici sindikata „Opstanak“ Apoteka Beograd dostavili su Ministarstvu zdravlja, odnosno ministru Zlatiboru Lončaru proračun potrebnih sredstava za dalji rad, što je dogovoreno na sastanku prošle nedelje.

Naime, na sastanku 16. januara je dogovoreno da će nakon što zaposleni dostave proračun troškova ministar na sednici vlade izneti predlog da im se obezbede sredstva i potrebna roba.

To je za Forbes Srbiija potvrdila predsednica Sindikata Opstanak Apoteka Beograd Jelena Šikuljak.

Proračun koji su dostavili, kako je rekla, iznosi četiri milijarde dinara. Od tog iznosa, 2,6 milijardi je potrebno za rešavanje problema dugovanja za plate, dobavljače i zakup prostora.

Preostali iznos od 1,3 milijardi dinara predvideli su za lekove, hemikalije i ambalažu za magistralnu i galensku proizvodnju koja bi pokrila period od pola godine.

Sa rukovodiocima laboratorija, tehnolozima i kolegama koji rade u proizvodnji napravljen je proračun troškova za te namene, rekla je predstavnica sindikata.

„Ipak, uslov svega je da nam se isplati devet i po plata inače ćemo doći u situaciju da neće imati ko da radi. Kolege ne mogu više da izdrže da rade bez plate i izdržavaju porodice“, kaže Šikuljak.

Koliki je dug za plate zaposlenih Apoteka Beograd

Obrazlažući troškove, ona navodi da samo dug za plate radnicima dostiže oko 900 miliona dinara.

Treba imati u vidu da se on odnosi na period od aprilske plate kada je bilo više radnika, zatim za jubilarne nagrade, otpremnine koje im se duguju jer su neki otišli i u penziju.

Kako kaže Šikuljak, što se tiče magistralne i galenske proizvodnje, konsultujući šefove laboratorija (a ima ih četiri) i onih koji rade u proizvodnji, došli su do podatka da je za te namene potrebno 1,3 milijarde.

Dodatna otežavajuća okolnost je to što je radnica koja je jedina radila kao specijalista za kontrolu preparata koji se proizvode u okviru tih laboratorija pre mesec dana dala otkaz, jer nije mogla da izdrži da ne prima platu.

„Zato smo osim sredstava za hemikalije i ambalažu zatražili i da imamo eksternu laboratoriju za ispitivanje i kontrolu serija koju prave galenske laboratorije. Drugačije ne možemo da pustimo te preparate u promet“, pojašnjava sagovornica Forbes Srbija.

Na izmaku galenski i magistralni preparati

Galenska proizvodnja je, kako objašnjava, specifična jer ako nedostaje jedna sirovina ne može se napraviti lek čak i ako imaju sve ostale.

Trenutno u većima apotekama imaju takve preparate u zalihama. Sada je, kako kaže Šikuljak, i ta roba na izmaku i ima je svega u nekoliko apoteka za period oko mesec i po dana.

U ove preparate spadaju mikroklizme, zatim preparati za frasove i konvulzije kod dece. Zatim su tu i specifične kreme koje se prave za Gradski zavod za kožne i venerične bolesti.

„Recimo, krema didermal, kada je nema Galenika, dešavalo se da je mi pravimo…“, dodaje Šikuljak.

U četiri laboratorije Apoteka Beograd proizvode se čajevi, praškovi, rastvori koji se prodaju u svim beogradskim apotekama, kaže naša sagovornica.

„Mora se garantovati sigurna plata“

Ističe da osim kontrole gde više nemaju stručnjake, imaju kolege koji su specijalizovani za magistralnu proizvodnju. Njima bi morale da se garantuju sigurne plate da bi nastavili rad u laboratorijama, objašnjava Šikuljak.

Kako kaže, ministru su to predočili na sastanku prošlog petka. Tada je predložio da se pažnja posveti galenskoj proizvodnji kako bi na taj apotekarska ustanova pokušala da bude samoodrživa. Na pitanje da li je to dovoljno za opstanak Šikuljak odgovara:

„Objasnili smo mu da kod nas pacijenti ne dolaze samo zbog galenskih i magistralnih preparata, koje od nas potražuju i zdravstvene ustanove, već da traže i druge lekove poput antibiotika i slično. I to nam je potrebno kako bismo nastavili rad“, dodaje.

„Bez ozbiljne reorganizacije nećemo moći dalje“

„U podacima koje smo dostavili, napisali smo sve što nam je potrebno za dalji rad. Opisali smo i koji je značaj naše ustanove. I šta bi njeno puštanje „niz vodu“ i ulazak u koncesiju značilo“, rekla je Šikuljak.

Iako se nisu doticali pitanja menadžmenta jer to sada nije prioritet, Šikuljak kaže da definitivno ostaje na tome da se mora misliti o restrukturiranju i promeni načina rada, smanjenju nekih sektora… „Jasno je da se ovako ne može nastaviti dalje. Nije rešenje da se sada namiri taj dug i da posle par meseci upadnemo u isti problem“, dodaje.

Neophodna je reorganizacija celokupnog načina rada, navodi.

Da se uspostavi kontrola troškova

Na sastanku je ministar Lončar saopštio da je Vlada Srbije u martu opredelila novac za isplatu tada zaostale četiri plate. „Bili smo šokirani svi jer taj novac nismo videli“, kaže Šikuljak. To je bilo u periodu kada su od grada dobili sredstva za reprogram duga za veće dobavljače. Ali ne i za plate i manje dobavljače.

Navodi i da su predstavnici sindikata i na sastanku i u dopisu naveli da od ministra očekuju da ispita šta se desilo sa tim novcem. Takođe i da se uspostavi rigoroznija kontrola svih troškova.

Na pitanje šta očekuje od Ministarstva ona kaže da ostaje da se vidi da li će postojati volja da se resursi Apoteke Beograd zadrže. Ili će morati da se okrenu privatnom sektoru koji neće imati obaveze kakve su apoteke imale do sada i koji će diktirati cene.

Još ranije tražili da se osnivačka prava prenesu na republički nivo

Članovi sindikata Opstanak i zaposleni u Apotekarskoj ustanovi Apoteka Beograd zatražili su još ranije, tačnije u septembru, da osnivačka prava sa lokalnog budu preneta na republički nivo.

„Ako Grad Beograd nije u mogućnosti ili nema finansijska sredstva da preuzme odgovornost kao osnivač zdravstvene ustanove Apoteka Beograd, tačka 262. Zakona o zdravstvenoj zaštiti hitno upućuje lokalnu samoupravu da obavesti nadležnog ministra zdravlja i prebaci osnivačka prava na Republiku Srbiju“, navedeno je u tadašnjem dopisu Gradu Beogradu odnosno gradonačelniku.

Početak ove godine radnici Apoteke Beograd dočekali su bez overenih knjižica. One su im ipak pre nekoliko dana overene, ali za prvi kvartal tekuće godine, zaključno sa 31. martom.

Grad Beograd tužio apoteke za dug za lokale

Većina zaposlenih je pribegla potezima dobavljača, a to je da sudskim putem naplati svoje plate. Sada sve slabije ide naplata sudskim putem, a razlog je sve veća blokada računa u koju je dospela ova ustanova.

Ona trenutno iznosi više od 305 miliona dinara, tačnije 305.482.595,99 (prema podacima Narodne banke Srbije).

Tužbama dobavljača i radnika priključio se i osnivač – Grad Beograd.

Osnivač potražuje sredstva za zakupninu prostora u kojem posluje Apoteka Beograd, o čemu je Forbes Srbija prošle nedelje pisao.

Sveukupno za četiri meseca (septembar, oktobar, novembar i decembar) Grad Beograd pokrenuo je 28 sporova zbog duga. Njihova ukupna vrednost je oko 27 miliona dinara.