Zašto BiH odlaže revoluciju koju nude aplikacije za prevoz?

Biznis Forbes BiH 13. nov 2023. 16:29
featured image

13. nov 2023. 16:29

Bosanci i Hercegovci često putuju po zemljama Evrope gde mogu da iskuse tehnologije koje nisu prisutne u njihovoj domovini. Jednu od tih tehnologija predstavljaju aplikacije za prevoz poput Ubera, Lifta ili Bolta.

One funkcionišu na principu da instalirate mobilnu aplikaciju na telefon, napravite račun sa osnovnim podacima i naručite vožnju. Morate imati uključen GPS lokator na telefonu i vozač dolazi direktno na vašu lokaciju.

Aplikacija povezuje korisnike s najbližim slobodnim vozačem, pružajući uvid u informacije o vozaču, ocenama drugih putnika, vozilu kojim se vozi i registarskim tablicama.

Cena vožnje se automatski računa na osnovu udaljenosti od polaska do destinacije, omogućavajući vam momentalni uvid u troškove.

Plaćanje se može izvršiti gotovinom ili bankovnom karticom, a pratite i lokaciju vozača u stvarnom vremenu. Po dolasku na odredište, napuštate vozilo, a aplikacija vam nudi opciju davanja bakšiša vozaču i ocene vožnje. Vozači takođe mogu da ocene putnike što štiti vozače od potencijalnih neugodnih situacija sa problematičnim putnicima.

Ovakve aplikacije osiguravaju praktičnost, transparentnost cena, brzu rezervaciju i često nude dodatne opcije poput vozila više klase ili deljenja vožnje.

Prednosti ovih inovacija su mnogobrojne – olakšavaju brzo naručivanje vožnje putem mobilnih uređaja, povećavaju iskorišćenost vozila, smanjuju gužve, podstiču inovacije u transportnom sektoru, doprinose ekonomiji, turizmu i zaštiti životne sredine te pružaju alternativu vlastitom vozilu i javnom prevozu. Sve ovo ukazuje na mogućnost pozitivnih promena u mobilnosti, ekonomiji i korisničkom iskustvu.

Zbog čega BiH kaska za drugim zemljama?

Međutim, na tržištu Bosne i Hercegovine ove aplikacije, odnosno, ove kompanije nisu uopšte prisutne. Razlog za to je isti kao i u svim drugim zemljama koje su počele da uvode ovu vrstu tehnologije, a to je protivljenje tradicionalnih taksi kompanija.

Hasib Lošić, predstavnik Udruženja Sarajevo Taxi, rekao je da se njihovo udruženje protivi uvođenju aplikacija poput Ubera i Lifta u Bosnu i Hercegovinu. Glavni razlog za njihovu opoziciju je to što smatraju da te kompanije nisu registrovane kao zvanične taksi službe i da bi njihova prisutnost predstavljala obavljanje usluga prevoza „na crno“.

Upitan kako bi se stvari promenile kada bi zakon bio prilagođen ili izmenjen kako bi se omogućilo funkcionisanje ovakvih aplikacija i kompanija, Lošić je ostao odlučan u svom protivljenju.

„Mi se ne možemo složiti s time jer bi to značilo da se novac, koji inače ostaje u domaćem sektoru, preusmerava stranim kompanijama. To bi bilo nepošteno prema našim vozačima i kompanijama koje su domaće i koje dugi niz godina pružaju usluge u Bosni i Hercegovini,“ kazao je on.

Situacija se očito suočava s mnogim izazovima, a stav Udruženja Sarajevo Taxi jasno pokazuje složenost i osetljivost ove teme.

Neuspeli pokušaji modernizovanja lokalnih taksi usluga

Ipak, treba priznati da postoje pokušaji da se modernizuje način naručivanja taksi vozila. Jedan od najvećih taksi prevoznika u Kantonu Sarajevo, Sarajevo Taxi, uveo je svoju aplikaciju pre nekoliko godina.

Ako instalirate aplikaciju, a imate iskustva s ovom vrstom aplikacija u drugim zemljama, odmah ćete uočiti da je način rada u potpunosti drugačiji od gore navedenih Ubera, Lifta ili Bolta.

Aplikacija deluje nefunkcionalno jer se često gasi, a nemate opciju da izaberete vozača, a kamoli da ga ocenite. Aplikacija, ako se ne ugasi dok dođete do tog koraka, radi na principu poziva. Pozitivna strana je mogućnost kartičnog plaćanja putem aplikacije.

Dakle, kada uđete u aplikaciju nudi vam dostupna taksi vozila i kad dotaknete slobodno vozilo, vodi vas na poziv. Tada se zapitate čemu aplikacija služi kad možete direktno pozvati dispečerski centar i naručiti vozilo.

Iskustva iz susedstva – Hrvatska

Hrvatska je usluge Ubera uvela davne 2015. Međutim, borba za promene načina rada tržišta taksi usluga je bila krvava.

Taksi tržište u Zagrebu dugi niz godina bilo je pod monopolskom dominacijom Udruženja Radio Taxi, koje je nametalo visoke cene vožnji. Često su se događale situacije gde bi kratke vožnje rezultirale previsokim računima, izazivajući nezadovoljstvo korisnika.

Kako bi se uvela konkurencija i smanjile cene, novi igrač na tržištu, Kameo (Cammeo), počeo je da radi nakon liberalizacije zakona o taksi uslugama. Uprkos osetnom otporu starih taksista, Cammeo je uveo pravila koja su poboljšala korisničko iskustvo – eliminišući noćne i dodatne naknade, te uvodeći obavezu vozača da budu uredni i ljubazni. Njihov pristup je osim toga pridoneo i sniženju cena.

Osim toga, Cammeo je osvežio tržište sa svojim modernim pristupom, pri čemu je vozače oblačio u odela i podsticao visoki standard usluge. Njihov uspeh podstakao je dodatne promene u industriji prevoza, uključujući pojavu globalnih igrača poput Ubera i drugih sličnih aplikacija.

Uberova inovativna ideja omogućila je svima da se prijave kao vozači, što je uzrokovalo sve veću konkurenciju. Međutim, ovaj model se počeo urušavati s pojavom malih firmi koje su angažovale vozače po smešno niskim cenama, uz Uberovu minimalnu intervenciju.

Kroz sve te promene, tržište je prošlo kroz haotične trenutke s niskim cenama, problemima sa sigurnošću te socijalnim i etičkim izazovima.

Bez obzira na sve turbulencije, nove platforme su promenile način na koji građani percipiraju prevoz, dok su istovremeno prisilile etablirane igrače da prilagode svoje poslovanje. Dok su cene vožnje smanjen, taksi industrija i dalje se suočava s nizom izazova u pogledu održivosti. Ovakve promene ukazuju na važnost prilagođavanja tradicionalnih industrija modernizaciji i tehnološkim inovacijama kako bi se osigurao bolji standard usluge i korisničko iskustvo.

Potencijalna rešenja

Kao što nam iskustvo Hrvatske, ali i brojnih drugih zemalja govori, prvi korak ka uvođenju ovakvih noviteta na BiH tržište je izmena postojećih zakona.

Kako bi dobili komentar na to, u više navrata smo pokušali da kontaktiramo nadležno Ministarstvo saobraćaja Kantona Sarajevo. Međutim, navedeno ministarstvo se nije blagovremeno oglasilo po ovom pitanju.

Jedan od ključnih faktora koji je uticao na odsustvo aplikacija za prevoz u Bosni i Hercegovini leži u kompleksnom ekosistemu taksi usluga i regulacijama koje upravljaju tim sektorom. Lokalna udruženja taksista i sami taksisti često izražavaju protivljenje ulasku ovakvih kompanija na tržište, ukazujući na pitanja poput nedostatka regulacije, potencijalnog rada na crno i uticaja na domaće taksi usluge.

Uprkos ovim izazovima, postoji jasna potreba za analizom kako uvođenje ovakvih aplikacija može promeniti trenutni pejzaž taksi usluga u Bosni i Hercegovini.

Dok aplikacije obećavaju praktičnost, transparentnost cena i inovacije u transportnom sektoru, usklađivanje s postojećim regulativama i stvaranje ravnoteže između konkurencije i zaštite domaćih taksista ostaju ključni aspekti u procesu razmatranja njihovog eventualnog uvođenja.

Lejla Nuhanović, novinarka Forbes BiH